ОЛУЈНИ ЈАХАЧИ ПРОНАЂЕНИ У ИЗРАЕЛУ

08 Октобар 2024

Многи важни археолошки налази су резултат случајних догађаја . У Израелу су пуком срећом пронађене две глинене коњске главе које су некада биле део скулптура коња. Они су откривени само због јаких киша и поплава које су их разоткриле у земљи саопштила је Израелска управи за старине (Israeli Antiquities Authority, IAA). Ови артефакти потичу из два различита историјска периода и омогућавају стручњацима да схвате важност коња у овим различитим епохама. Јака киша која је уследила после неколико година суше довела је до поплава и слегања земљишта у неким областима. Ове кише су довеле до откривања неких историјских артефаката који су дуго закопани, укључујући и главе два глинена коња. Два артефакта су направљена печењем глине и имају само неколико цм у пречнику. Две глинене коњске главе из различитих периода

Коњске главе су у децембру 2018. год. пронашли људи на две различите локације.  Била је то ванредна  случајност коју је пронашла археолошкиња запослена у израелској IAA, Ајелет Кидер-Голдберг (Ayelet Kidder-Goldberg), када је са своје две мале ћерке била напољу и брала печурке. Њена ћерка је уочила глинену главу и Кидер-Голдберг је одмах схватила да је важна, а судећи по стилу да је стара око 2.800 год. То би значило да су направљене у Израилском царству (9-7. в. пре Хр.), чија је историја добро позната из Библије.

Друга глава се налазила у близини Тел Ака, који је некада био место важног града у региону. Ово откриће је открио човек из оближњег Акра, који је обавестио надлежне власти у складу са законом. Ова представа коњске главе датира из јелинистичког периода, када је модерна земља Израел била део царства Александра Великог, а касније су је заузели Птолемеји и Селеукиди.

 

Важност коња

Др Ерлих истакао је да су статуете коња постале уобичајене у Светој земљи током 1. миленијума пре Хр.: у гвозденом добу, употреба коња за транспорт се знатно повећала, што се огледа у библијским извештајима о фараоновим кочијама и коњаницима који су се давили у Црвеном мору, и у причи о Девори и Вараковој бици против Сисере [војсковође Хазора], у којој је тешка борбена кола заглавила су у блату. Коњи су у овом периоду приказивани и са јахачима и без њих, док су у каснијем, персијском периоду, готово увек имали јахаче. Појављују се и као статуете, и у облику крчага у облику коња.

Два глинена артефакта су подвргнута прелиминарној инспекцији од стране археолога и историчара уметности са Универзитета у Хаифи (University of Haifa) др Адија Ерлиха (Dr. Adi Erlich. Коњ је био веома популаран предмет у уметности и занатима из гвозденог доба. То је било зато што су били веома важни у ратовању у региону. Постоје многе референце о употреби коња од стране Јевреја и њихових непријатеља у библијским биткама и они су и даље били веома важни у ратовању у јелинистичком периоду.

Две главе су веома сличне јер су обе нажалост изгубиле тела, али имају карактеристике које указују на то како су изгледале оригиналне фигурице. Фигура из јелинистичке ере има појас који би показао да је првобитно направљен од јахача. Постојала је рука пронађена на гриви открића које је датовано у царство Израила, што би показало да је и она била извајана са јахачем.

Чини се да јахачи представљају ратнике на коњима, класу коју обични људи широко поштују. Широм Блиског истока, древни цареви су често били цртани (или урезани на глиненим рељефима) јашући на – или вучени у кочијама – јако украшеним ратним коњима. Кључ војног успеха, били су тенкови античког света, и стога су представљали моћ и величанство монарха. Видео сам робове на коњима и кнезове како ходају по земљи као робови, пише мудри аутор Проповедника (11:7).

Коњи су се у Израил увозили из Египта, Целисије у југоисточној Анадолији, премда се вероватно узгајани и у самом Израилу, нпр. у легендарним шталама цара Соломона у Мегиду. Прор. Захарија описује визију четири коња различитих боја који вуку кочије (6:1-8). У антици многе културе описују богове који возе кочије с коњском вучом по небу. Грчки бог сунца Хелиос је само један пример.

 

Нестали јахачи

На основу друштвених норми из тог времена, јахачи приказани на глиненим скулптурама би били мушкарци. Иако су фигуре биле из веома различитих периода, можда су обе приказивале коњанике или хероје. Они би представили јахаче у херојским позама, што би вероватно назначило да су у лову или у борби. Они би имали важну друштвену функцију, јер би наглашавали борилачке врлине и храброст својих власника, који су типично били припадници више класе.

На жалост, главе фигурица могу нам рећи само толико. Нпр., не зна се ко или шта су оригиналне скулптуре представљале. Оне показују да док су краљевства и монарси долазили и одлазили, коњ је задржао своју важност. То, такође, показује да је елита имала укуса за скулптуре коња током векова упркос драматичним политичким и друштвеним променама.

У последњој књизи Светог писма описују се чувена четири јахача апокалипсе (Отк 6:1-7) који су доносиоци четири пошасти последњег времена: помор, рат, глад и смрт. Мање је познато да се и сам Христос у свом есхатолошком походу описује као јахач на коњу белом (19:11-16).

 

Извори:

https://www.ancient-origins.net/news-history-archaeology/clay-horse-0011384

https://segulamag.com/en/news/horses-in-the-rain/