ОТКРИВЕНИ ОСТАЦИ МАСИВНЕ ОПСЕРВАТОРИЈЕ ДРЕВНОГ ЕГИПТА - допринос разумевању астрономске историје

Најновије откриће у граду Кафр Ел-Шаик сигурно ће повећати наше разумевање староегипатске астрономије. У храму Буто на археолошком налазишту Тел Ел Фараин, истраживачи су ископали остатке огромне астрономске опсерваторије из 6. в. пре Хр. Према саопштењу за штампу египатског Министарства туризма и антиквитета (Egyptian Ministry of Tourism and Antiquities), рушевине представљају прву и највећу зграду ове врсте икада пронађену.Ајман Ашмави (Ayman Ashmawy), шеф одељења за египатске антиквитете SCA, рекао је да је ова зграда највећа позната астрономска опсерваторија из 6. в. пре Хр.

Опсерваторија је величине око 850м2 изграђена од нарочитих цигли и отвара се ка сали централних стубова у облику слова L, испред које се налази зид од опеке нагнут према унутра који је уобичајен за улазе у храм. Зграда је подељена на неколико одаја, укључујући малу камену просторију, простор за складиштење алата и кружну салу чији су зидови пажљиво осликани. Његов бочни улаз је окренут ка истоку, према изласку сунца.Овај улаз окренут према истоку, обележен традиционалном капијом познатом као пилон, води до места где би сунчева светлост осветљавала место где је посматрач неба - познат као 'smn pe' који је обично био свештеник - стајао да прати сунце и звезде.

Још интригантнији су били артефакти пронађени на локацији - посебно коси камени сунчани сат, најистакнутији уређај за мерење времена у антици, познат и као сат у сенци. Овај посебан сат се састојао од 4,8м низа кречњачких плоча, на које је постављено пет равних кречњачких блокова, три вертикална и два хоризонтална. Иако су сада већ излизане, на овим блоковима, линије би некада биле исписане да би пратиле променљиви нагиб сенке која је бацана на блокове док се Сунце креће.

Дуж северне стране ходника открили смо коси камени сунчани сат — сат за сенку сунца који је користио углове сунчевих сенки да би одредио излазак, подне и залазак сунца — једноставан, али дубок метод, рекао је Гоним Хосам Гоним (Hossam Ghonim), генерални директор Kafr El-Sheikh Antiquities и шеф египатске археолошке мисије, који је то приметио  да су археолози најпре мислили да је сат капија храма. Тим је такође пронашао древни египатски уређај за мерење времена познат као меркхет, такође, из 6.в. пре Хр., на том месту.

У почетку, археолози су мислили да су открили храм. Ипак, како је ископавање напредовало, открили су артефакте и уписане симболе, као што су Чен, Ценет и Бену, који се односе на време и астрономију, рекао је Гоним додајући: откриће огромног сунчаног сата - заједно са неколико натписа, артефаката и распореда зграде - навело је истраживаче да дају нову најаву да је ова структура опсерваторија.

У средини велике сале, археолози су пронашли камену платформу на којој су уклесане астрономске студије изласка и заласка сунца током три годишња доба. Небеско тело је посматрано кроз источну и западну капију храма, са знацима који означавају време и астрономију. Такође су откривене статуе божанстава укључујући Венеру (планетарни праобраз Изиде) и Озириса, олтарске столове, мерни алат и разне посуде које се користе у верским церемонијама.Унутар ове сале откривена је камена платформа са угравираним приказима астрономских поравнања, као што су излазак и залазак сунца током различитих годишњих доба египатске године.

У саопштењу министарства, Мохамед Исмаил Кхалед (Mohamed Ismail Khaled), генерални секретар Врховног савета за антиквитете (secretary-general of the Supreme Council of Antiquities, SCA), приметио је да ово откриће наглашава улогу астрономије у старом Египту да одреди соларни календар, датуме верских и званичних обреда и пољопривредну годину.

Упркос једноставним алатима при руци, древни Египћани су показали умешност и вештину у астрономији, рекао је он. Откриће опсерваторије ће, додао је, ићи ка побољшању нашег разумевања научне и астрономске еволуције древних времена.

Археолози су такође пронашли тријаду стубова на улазу у дворану - необичан положај јер типична структура древних египатских споменика има стубове на крају ходника. Ово необично постављање стубова сугерише да се не ради о храму, како се раније мислило. Теоретисали смо да би ови стубови могли представљати троделну поделу времена старих Египћана на годишња доба, месеце и недеље, рекао је Гоним.

За разлику од традиционалних споменика, који обично имају један пилон, опсерваторија је имала два пилона окренута један према другом, уоквирујући кружно место опсерваторије и симболизујући акхет, односно хоризонт на коме излази сунце. Насупрот овом Акхету била је кречњачка караула која је вероватно некада била упарена са другом и коришћена за посматрање сазвежђа, рекао је Гоним.

Откривена је и велика сала са три зида премазана жутим малтером на којима су били осликани мурали. То је укључивало ритуални чамац са осам ниша и два весла позади. На предњем делу чамца, археолози су нашли цртеж Хорусове главе и Уџат ока. У средини ове дворане стоји камена платформа, на којој су пронађени натписи углавном астрономских сцена изласка и заласка сунца током три годишња доба посматрана у старом Египту.Приказ Хоруса, заједно са Хорусовим оком, отелотворује системе универзума и повезан је са Сунцем, Месецом, богом Хорусом и богињом Ваџет, најважнијим боговима Бутоа, наводи се у саопштењу.Значајно је да Хорус (као соко) обично има десно око које симболизује или сунце или јутарњу звезду Венеру, док његово лево око симболизује месец или вечерњу звезду (такође Венеру, у фази заласка)

Мањи налази на локалитету храма укључују огрлицу од перли познату као Менат, плоче са приносима, поклопце за амфоре и грнчарију за коју се верује да се користи и за храмске ритуале и за потребе свакодневног живота.Ови налази наглашавају двоструку улогу опсерваторије као научног и религиозног места. Смештен између рукаваца Нила и близу Бутичког језера, Тел Ел-Фараин, такође познат као древни град Буто, био је церемонијални центар посвећен богињи Ваџет, матрони и заштитници Египта. Близина града природним пловним путевима и његов положај у плодној делти Нила вероватно су допринели његовој истакнутости као центра за верско обожавање и научна посматрања.

У давна времена, Буто је био посвећен богињи Вадјет, богињи змији за коју се знало да штити краља. Анализа опсерваторије пружа више доказа да је Ваџет био од велике важности за Бутоа. Унутар опсерваторије, археолози су пронашли сиву, гранитну статуу цара Псамтика I из доба Саите - 26. династије - и бронзану фигуру Озириса, бога повезаног са подземним светом и васкрсењем (али и савзежђем Ориoн), са змијом, која се односи на богињу Ваџет. Ови артефакти, заједно са разним грнчарским предметима који се користе у верским ритуалима, датирају опсерваторију у 6.в. пре Хр. и наглашавају његову двоструку улогу у научном проучавању и духовној пракси, рекао је Гоним додајући: Све што смо пронашли разбило је наша очекивања. Древни Египћани су Земљу и небо замишљали као две простирке,Они су мапирали небо на „Тхемет Хрт“ — небеску простирку — а „Тхемет Гхрт“, или земљана простирка, представљала је њихов календар, обележавајући догађаје као што су поплава Нила и жетва. Ово је прва уписана камена простирка те врсте икада откривен.

Кип приказује Озириса, са натписом посвећеним свећенику Псамтик-Сенебу, који је носио титулу царског печатара.  Овај налази, као и други натписи, додају доказе да су древни Египћани имали дубоко разумевање сезонске промене и варијације у дужини дана.Египћани су за своје време имали напредно разумевање астрономије. Они су каталогизирали звезде, мапирали сазвежђа, пратили кретање небеских тела попут сунца и месеца и створили концепт календара од 365 дана, између осталих достигнућа. Штавише, Египћани су уткали рад ноћног неба у многе аспекте своје културе и митологије. Даља истраживања ће несумњиво наставити да осветљавају компликовану везу између науке и религије у старом Египту.