СВИЦИ СА МРТВОГ МОРА – 75 година касније

Ускоро је откриће свитака у Јудејској пустињи постало сензација, што је за последицу имало бројне експедиције које су претраживале пећине у региону. Од 1947. до 1956. год., пећине (означене пећине 1 до 11) дале су више од 900 (углавном фрагментарних) рукописа, који су постали познати као Свици с Мртвог мора. Текст је углавно писан на пергаменту, предма је било и неколико папирусних текстова. Већина их писана на јеврејском или арамејском, али има и неколико текстова писаних на грчком језику. Класификовање рукписа открило је три групе:

1) Библијски текстови (240 старозаветних свитака, углавном фрагментарних, који садрже све бибијске књиге СЗ изузев Јестире)

2) девтероканонски и некаконски текстови из периода другог храма (ова група обухвата другоканонске списе као што је Товија, као и псеудоепиграфе као што су списи енохистичког предања)

3) текстови (кумранске) заједнице или секташки текстови (списи попут Ратног свитка, Храмовног свитка исл).

Откриће ових рукописа знаменити археолог В. Ф. Олбрајт назвао је највећим археолошким открићем модерног времена. Његова изјава је и данас актуелна јер:

1) садрже најраније постојеће библијске текстове Старог завета будући да су до тада најстари познати текстови Старог завета потицали из позног 7. в. хр. ере. Тај фрагмент је пронађен у Кетеф Хиному и садржи свештенички благослов из Бр 6. Најстарији комплетан рукопис јеврејског Старог завета је Лењинградски кодекс из 1008. године. Неки од текстова са Мртвог мора овом рукопису претходе пуних дванаест векова и кључни су у разумевању трансмисије библијског текста.Текстуална критика је показала да су разлике између библијских текстова Свитака са Мртвог мора и онога текстова које имамо данас мале и могу се схватити као последица грешке преписивача. Тиме се указује на поузданост јеврејске Библије.

2) упознају нас са јеврејским верским праксама из времена другог храма нарочито групе познате под именом есени са којом се повезује преписивање ових свитака. У корпусу секташких свитака налазио се и тзв. Дамашћански документ повезан са тзв. Заједницом новог савеза која се супростављала званичном верском естаблишменту у Јерусалиму. Овај и слични рукописи омогућују значајне увиде у различите богословске позиције које су постојале унутар покрета и заједница јеврејског друштва тог времена.

3. помажу нам да разумемо свет Новог завета иако сами списи Новог завета (изузев можда фрагмент раног преписа Марковог еванђеља) нису пронађени у кумранским пећинама. Наиме, писци Новог завета вероватно су познавали неке од списа из корпуса секташке књижевности Кумрана и користили су их у сопственим текстовима. Препознавање ових момента омогућује нам увид уокружење и позадину новозаветног периода, али и контекст у којем настају новозаветни списи.

 

Многи свици са Мртвог мора су транскрибовани, транслитеровани, преведени и објављени. Ипак, чак и када то буде у потпуности завршено, истраживачи ће се сусрети са новим изазовима, пре свега поређењем јеврејског масоретског текста и списа са Мртвог мора. Да ли кумрански рукописи постављају питање канона? Ови списи не укључују давно изгубљене књиге Библије. Штавише, свици нису значајно трансформисали нашу слику оригиналног јеврејског библијског текста. Један од најважнијих доприноса свитака је то што су показали релативну стабилност масоретског текста. Разлике, ипак, постоје и оне су навеле научнике да преиспитају варијанте читања пронађених у другим древним рукописима. Како научници треба да третирају варијанте у односу на масоретски текст? Да ли би требало да покушају да утврде која су читања најоригиналнија и да их затим укључе у ново критичко издање јеврејске Библије? Или да наставе да користе масоретски текст као своју основу? Да ли постоји само једна верзија јеврејске Библије која је старија од свих других тренутно познатих? Ова питања нису само академска, а у академској заједници понуђени су различити одговори у односу на њих.

Роналд С. Хендел (Ronald S. Hendel) са Универзитета Калифорније (University of California) тврди да научници могу да реконструишу оригиналнији јеврејски библијски текст ако комбинују најбоље из сваке традиције. Џејмс А. Сандерс (James A. Sanders), оснивач и почасни председник Центра за древне библијске рукописе у Клермонту у Калифорнији (Ancient Biblical Manuscript Center in Claremont, California) сматра да, супротно од тога, свака текстуална традиција треба да се посматра посебно.

Процес откривања списа није окончан. Неки фрагменти још увек нису објављени, па чак ни преведени. Неке друге пећине су, такође, дале значајне корпусе. Тако нпр. у области Вади Мураба'ат (Wadi Murabba’at) пронађен је свитак који укључује све мање пророке. Израелска управа за антиквитете објавила је прошле године откриће десетина нових фрагмената свитка са Мртвог мора, који носе редове грчког текста из старозаветних књига Захарије и Наума.

 

Дигитални свици са Мртвог мора (The Digital Dead Sea Scrolls) Израелског музеја (Israel Museum) омогућавају корисницима да виртуелно истраже бројне свитке са Мртвог мора кроз импресивно онлајн искуство. Изложба пружа приступ сликама свитака високе резолуције које се могу претраживати, као и кратким уводним видео записима и позадинским информацијама о текстовима и њиховој историји. Свици са Мртвог мора, који укључују неке од најранијих библијских рукописа икада откривених, нуде критички увид у рану јеврејску религију, културу и друштво у времену развоја раног рабинског јудаизма и раног хришћанства.
Пет комплетних свитака из Израелског музеја су дигитализовани за пројекат и сада су доступни на мрежи, укључујући Велики Свитак Исаије, Ратни свитак, Храмски свитак, Свитак правила заједнице и Коментар на Авакума. Користећи овај онлајн ресурс, сада можете проучавати ове библијске артефакте као никада раније уз фотографију ултра високе резолуције и преводе на енглески ред по ред.

Види: http://dss.collections.imj.org.il/

 

Слично, онлајн изложба Израелског музеја  Визуализирање Исаије (Visualizing Isaiah) позива вас на путовање кроз богат избор предмета из збирки музеја који приказују живот и времена пророка Исаије. Израелски музеј чува најважнију светску колекцију артефаката из касног гвозденог доба (8-7. в. пре Хр.), периода који се огледа у Исаијином животу и пророштвима. Поред тога, у музеју се такође налазе многи свици са Мртвог мора, укључујући и изузетан Велики Исаијин свитак који чува свих 66 поглавља Књиге пророка Исаије, једине библијске књиге откривене у целини у Кумрану. Ови артефакти бацају светло на материјалну културу Исаијиног времена и пружају позадину многим његовим пророчким списима. Кроз Визуализирање Исаије можете истражити богат избор музејских предмета који приказују еру пророка Исаије.

Исаија је живео у Јерусалиму, главном граду Јудеје на прелазу 8. и 7. в. пре Хр., током владавине цареваа Озије, Јотама, Ахаза и Језекије и регионалне доминације Асирије.  Исаијина личност и пророчанства, како су описани у библијским текстовима, учинили су Исаијину књигу каменом темељцем и јудаизма и хришћанства.

Занимљиво је да је једна од фресака Студенице, која приказује поменутог пророка укључена у најаву (https://www.biblicalarchaeology.org/daily/biblical-artifacts/explore-biblical-artifacts/?utm_campaign=coschedule&utm_source=facebook_page&utm_medium=Biblical%20Archaeology%20Review&utm_content=Explore%20Biblical%20Artifacts%2C%20from%20the%20Dead%20Sea%20Scrolls%20to%20Isaiah&fbclid=IwAR1fwoVgqPNWEufT1L4_0kW_E5pvfJi7wmayeNuU0DvlbOV1RLof-Xg_AvA) овог визуализирања  доступног на сајту: https://museum.imj.org.il/isaiah/

 

Извори: