У ЈЕРУСАЛИМУ ОТКРИВЕН РАСКОШНИ КОМПЛЕКС СА ПОЧЕТКА ХР. ЕРЕ – да ли је ово било коначниште богатих ходочасника Христовог времена?

Монументално здање откривено је у фазама. Источна дворана касније названа Иродијска дворана - откривена је 1867. године. Даља истраживања су настављена 1966. године; затим, након Шестодневног рата, вековни остаци на том месту су очишћени, откривајући још неке. Деценијама касније, од 2007. до 2012., археолози фрустрирани отежавајућим околностима за археолошка истраживања древног Јерусалима почели су да копају тунел дуж Западног зида, испод данашњих зграда. Велики део тунела пролази испод муслиманске четврти Старог града. Циљ је био истражити подземне делове Западног зида и његову околину. Током овог пројекта, којим је испред Израелске управе за старине (Israel Antiquities Authority) управљао Александер Он 2007. год., откривена је западна дворана зграде, идентична источној сали.

У наредним годинама пронађен је централни део зграде, спектакуларан простор који се протеже целом дужином зграде.Укључивао је две сале и резервоар воде. Унутрашњи зид (4,5 стопа) кроз који се вода доводила оловним цевима и избацивала кроз коринтске капителе у просторију.

Имамо, дакле, правоугаону зграда 24,5х11м изграђену на темељима од римског бетона, Идентичне сале (источну и западну) димензија 7х5,7м које су повезане изванредним ходником са резервоаром за воду и узиданим водоводним системом. На основу проналазака може се рећи да је ово без сумње, највеличанственија јавна зграда из периода Другог храма која је до данас откривена у Јерусалиму изван зидина Храмске горе - рекао је водећи археолог Шломит Векслер-Бдолах (Shlomit Weksler-Bdolah) из Израелске управе за старине (IAA). Зидови и фонтана били су украшени вајаним венцем који носи пиластре (равне носеће стубове) на врху коринтских капитела. Декоративни стил зграде типичан је за богату архитектуру из другог храма, каже ИАА.

Којој сврси је служила  зграда са две идентичне сале и отменом фонтаном, тешко је знати 2.000 година касније. Упркос зиду који излива воду, археолози не мисле да се ради о нимфеју. Будући да се налази око 25 метара западно од Храмовне горе, археолози претпостављају да се налазила на главном путу до храмског комплекса, те да је можда служила као коначиште угледних грађана н апуту до храма. Трагови дрвених кауча пронађени су дуж зидова две бочне сале наводе на закључак да је зграда била древна сала за банкете организоване по узору на праксу древних Грка и Римљана. Гостили заваљени на дрвеним софама. Овакав начин обедовања био је познат још у 8. в. пре Хр. о чему сведочи пророк Амос. Међутим, зашто би таква структура била изграђена непосредно уз храмовну планину? Претпоставља се да је пројекат започео цар Ирод, али да га је оставио недовршеног. Он је током владавине (37. год. пре Хр - 4. год. хр. ере) покренуо бројне примере монументалне градње укључујући и реконструкцију храма, палате у Масади; луке у Цезареји; величанствене базилика у Аскелону и још много тога. Према Јосифу Флавију Ирод је приликом реконструкције храма проширио храмовни комплекс. То је то укључивало проширивање платформе на којој се храм налазио, ширевањем горњег дела брда. Флавије је писао да је Ирод тежио да обнови сјај и величанственост Соломоновог храма (Старине 8:95). 

Западна, иродијанска, сала новопронађене структуре изграђена је пре Западног зида храмовног комплекса, али тек деценију-две по смрти Ирода Великог. То је у складу са схватање, подржава теорију да је Ирод започео монументално проширење комплекса Храмовне горе, али није доживео да га заврши. Чини се да је комплексни пројекат завршен негде између 30. и 70. године. Претпоставку потврђују новчићи, грнчарија и уличне лампе откривени недавно у јеврејском ритуалном купатилу испод Западног зида. Ови проналасци датирају завршетак Западног зидахрамовног комплекса можда чак у 50. год. хр. ере. Проширење храмовне горе трајало је дуже него што се раније мислило. 

Новооткривена грађевина је, ипак, већ била у функцији (макар и кратко), јер је Јерусалим 33. год. хр. ере био погођен снажним земљотресом. Тек крајем 50-тих настављена је градња, храмовног комплекса, а новопронађена зграда тада је реструктурирана и њен унутрашњи простор је подељен је у три одвојене засвођене дворане, са резервоарима воде постављеним у западној и централној дворани.

Од четири монументална зида којима је Ирод оградио храмовно двориште, остао је само Западни. То је првобитно био потпорни зид дужине готово пола километра. Остатак комплекса је или уништен или прекривен доцнијим грађевинама. Тако је тунел Западног зида ушао у нашу причу.Провлачећи се кроз прилично уске пролазе тунела, могу се назрети делови оригиналних Иродијанских и римских улица; део канала из хасмонејског периода стар 2.200 исл. Поменути канал некада је снабдевао град водом. Ту су и монументални темељи, укључујући један камени блок дужине 13,6 метара, висине 3 метра и ширине 3,5 метра, за који се процењује да је тежак 517 тона. Нико не зна како је тај камени блок донесен на садашњу позицију. 

Окончањем овог пројекта посетиоцима је омогућено да виде фасцинантне налазе и да по први пут прошетају дуж целе руте међу остацима из другог храма који илуструју сложеност јеврејског живота у Јерусалиму између хасмонејског и римског периода. Посетиоци се упознају са једним од најфасцинантнијих и најимпресивнијих места у Старом граду Јерусалима.

 

Извори: