У ЗЕМЉИ АПОСТОЛА ВАРНАВЕ - ФЕНИЧАНСКА ПЛОЧА САМО ЈЕДАН ОД БРОЈНИХ НАЛАЗА ОТКРИВЕНИХ У КИПАРСКОЈ ЛУЦИ КИТИОН

Четворонедељни пројекат под надзором Француске археолошке мисије (French Archaeological Mission at the ancient dockyard of Kition) у древном бродоградилишту Китион на Кипру уродио открићем мноштва артефаката и архитектонских обележја, од којих неки датирају још из 12. в. пре Хр. као и више слојева насеља. Археолошки тим Китиона (Kition archaeological team), предвођен др Сабином Фоурриер (Dr Sabinne Fourrier) са Универзитета МЕАЕ-ЦНРС-Лион (MEAE-CNRS-Lyon), почео је са радом у октобру 2021. год., а резултате је недавно објавило кипарско Одељење за антиквитете (Cyprus’s Department of Antiquities).

Археолози су се водили са три добро дефинисана циља. Први је био да се заврши ископавање бродоградилишта које је откривено у ранијим ископавањима (1984-99). Истраживачи су се надали да ће ископати један од ровова  све до геометријског и архајског нивоа историје Кипра. Геометријски период је трајао од 1050. до 750. год. пре Хр. када је Кипар био грчко острво са десет градова-краљевстава. Култ богиње Афродите цветао је у њеном родном месту на Кипру у овом периоду. Када су се Феничани из Тира на Леванту населили у Китиону у 9. в. пре Хр., Афродита је поистовећена Астаротом.

Архаични и класични период на Кипру трајао је отприлике у периоду 750-310. пре Хр. То је време асирске,египатске и персијске окупације. Краљ Евагора Саламински (који је вл. 411-374. пре Хр) ујединио је Кипар. Око 333. пре Хр. Кипар је постао део краљевства Александра Великог.

На крају, чинило се да тим иде још дубље до прелазних нивоа из 12. и 11. в. пре Хр., периода транзиције из касног бронзаног доба у рано гвоздено доба, који је означио и крај микенског периода.

Природна лука у Китиону била је добро позната.Њу је описао грчки географ Страбон. Он је то назвао затвореном луком. Штавише она је била позната и писцима Старог завета (Бр 24:24).У античко доба Кипар је био центар велике трговачке делатности. Овде су се производили квалитетно вино и уље, а био је богат и дрветом и рудним богатством.

Археолози су настојали да одреде његову величину и облик, као и колико се далеко простире на исток. Два рова у северном и источном делу локалитета  открила су чамце који су потврдили да се бродоградилиште простирало на целом подручју. То је била затворена лука јер је био природно заштићен басен који је имао приступ само са севера, а не и са истока. Даље на северу био је повезан са заливом Катхари. Када су долазили са севера, величанственим тријерама, како су се звали бродови тог времена, могло се руковати лакше него што се раније веровало, тако што су их прво вукли крмом уз рампе спремишта за чамце где су били смештени.

Ископавања источно од чамца открила су основу стуба која указује на присуство још најмање једне рампе. Ова база је изграђена од огромног кречњачког блока који се ослања на стену налик гребену. Зид од пешчара који се пружа према истоку, који се повезује са другом структуром налик на базу, вероватно је функционисао као део зида за затварање. Ископавања на локалитету, дакле, сугеришу да се зграда која је тамо некада постојала састојала од седам паралелних редова рампи, отворених на лучком басену на северу и ограђених терасастим зидовима са западне и јужне стране и зидом направљеним од низа база. и носећих стубова на његовој источној страни. У рову 11, где су археолози истраживали стратиграфију гвозденог доба, достигли су класични ниво, односно године између 510. и 323. пре Хр.. Иако је од архитектуре овог периода остало мало, јама која је ископана открила је мноштво трагова феничанског материјала за писање. Обиље писаних административних докумената сугерише присуство писарске канцеларије повезане са краљевском управом у том крају. Низ исписаних материјала креће се од кречњачких и гипсаних плоча до уломака грнчарије, па чак и шљунка. У рову 10 у северном делу локалитета ископано је насеље још из 12.-11. в. пре Хр. Откопан је и део добро очуване куће коју чини неколико кречњачких подова ослоњених на слој ситног шљунка, огњиште и простор за занатску производњу. Нарочито је значајно откриће древна феничанска плоча, каменог стуба и остаци шупа за чамце.

Као резултат ископавања на локалитету, истраживачи верују да би се могла реконструисати зграда која се састоји од седам паралелних редова рампи, отворених према луци на северу, омеђених терасираним зидовима на западној и јужној страни и зидом од низ основа и потпорних стубова на његовој источној страни.

Откриће феничанског материја на Кипру, као и усвајање феничанских религијских образаца на острву потврђује да је слом цивилизација бронзаног доба довео до кружног кретања у басену Средоземља. Народи са мора, односно из области средњег Средоземља, су као поморска коалиција кренули на исток. Њихова освајања су омогућила насељавање на простору библијског Ханана. Они су, заједно са Израилцима, потисли староседеоце на узак простор приобаља. Ти староседеоци, окупљени пре свега око центара као што су Тир и Сидон, образовали су поморску империју која је почела да тргује са областима са којих су дошли освајачи (Крит, Сардинија...) образујући на подручју средњег и западног Медитерана своје колоније. Најпознатија међу њима је свакако знаменита Картагина, али чини се да су и друга места имала слична насеља, па и Крит.

Кипар је, међуим, значајно средиште не само због тога што омогућује боље разумевање догађаја описаних у Старом завету, већ и стога што је био локација на којој су се одигравали догађаји описани у Новом. У Новом завету се први пут помиње у Новом завету као Варнавин родни крај (Дап 4:36). То је била сцена Павлових првих мисионарских радова (13:4-13), када је антиохојска испратила на послање њега, Варнаву и Јована Марка послала Антиохијска црква. После су га посетили Варнава и Марко сами (15:39). Помиње се Мнасон, стари ученик, вероватно један од обраћеника на дан Педесетнице који припада овом острву (21:16). Такође се помиње у вези са Павловим путовањима (21:3; 27:4).