ЗМАЈЕВИ У ЛОВУ И ЊИХОВО МАПИРАЊЕ У РАНОМ НЕОЛИТУ – научници пронашли сразмерне карте мегалитских структура у Саудијској Арабији и Јордану

Змајеви Jibalal-Khashabiyeh-а показују да су неолитски људи у региону били далеко софистициранији него што се раније сматрало. Развили су стратегију масовног лова која је захтевала широку сарадњу и мобилизацију ресурса. Преглед структура које су коришћене у лову видљив је само из ваздуха а саме структуре уочене су из авиона 20тих година 20. в. Шетач чија би рута наишла на змаја не би посумњао у постојање једног, кохерентног распореда, а без алата, топографу би било тешко да направи гравирану геометријски поуздану скицу змаја. Стога, чини се да су ловци који су правили змајеве знали да користе, нама још увек непознату, технику мерења која је укључивала чак и прорачун.

 

Писање је једна од вештина која је обележила прелазак из времена праисторије у историју. Словни знаци (сликовни, слоговни или алфабетски), ипак, само су један од начина на који је човек изражавао свој доживљај света и друштва. Археолошка и историјска истраживања су документовала само неколико архитектонских планова и минијатурних модела грађевина и објеката великих димензија из тог периода (нпр. кућне и обредне грађевине, чамци). Неколицина познатих примера показује шематски, нетачни, приказ различитих величина изграђених простора. Новија открића на подручју југоисточног Јордана и северне С. Арабије, међутим, указују на постојање веома софистицираних нацрта који сежу у далеку прошлост, пре зачетка писма у време од 7000. год. пре Хр. 

Локација Jibalal-Khashabiyeh се налази на око 80 км источно од града Ал-Јафр. Регион се налази на кречњачкој висоравни са максималном висином од 1.000м надморске висине. А Jibalal-Khashabiyeh нагнута је ка истоку. и великом хидрографском мрежом испресецена у спусту као басену Ал-Јафр. Кречњачка подлога је богата рожњацима, посебно на садашњој површини пустињског каменог плочника и дуж горњих делова падине стрмине. На врху стрмине је било осам змајева и исти број комплекса који се тумаче као кампови. Ископавајући локацију археолози француско-јорданског тима су дошли до јединственог открића које баца ново светло на свакодневни живот и веровања на подручју праисторијског Леванта. У региону Jibal al-Khashabiyeh локација F15 садржи архитектонске остатке, укључујући и бројно уклесано камење. Доминира типологија мурејбетске културе блискоисточног предгнчарског неолита 

Неких 260км источно, Jebel az-Zilliyat у С. Арабији део је сложене топографије средишњег дела провинције Ал-Џавф која обухвата бројне гребене и раседе, укључујући расед Вади Ас-Сирхан. Неколико километара северније, изложена стена се углавном састоји од пешчара. Ту се велика и хоризонтална висораван Jebel az-Zilliyat рашчлањује раседима и дренажним обележјима. Два пара змајева су видљива. Прегледом пешака у једној од дренажних обележја платоа откривена је масивна гравура у размери која представља два змаја, једнако удаљена од ова два пара.

Тим који је истраживао ове структуре су предводили др Таравнехом и др. Абу-Азизех (Dr. Tarawneh и Dr. Abu-Azizeh) заједно са истраживачима француске истраживачке организације Centre National de la Recherche Scientifique (CNRS) и проф. др Франком Проуссером (Prof. Dr. Frank Preusser) са Универзитета у Фрајбургу (University of Freiburg). Тим је проучавао локалне змајеве, врсту замки које су коришћене широм југозападне Азије, а недавно је била предмет испитивања на простору С. Арабије. Већина замки је датована у 4-3. миленијум пре Хр., али змајеви Jibalal-Khashabiyeh-а су три миленијума старији. То их чини једном од најранијих познатих људских конструкција великих размера. Сада, према саопштењу Одељења за антиквитете Јордана (DepartmentofAntiquitiesofJordan), тим је открио ритуални комплекс повезан са једним од змајева који исписије нове странице у нашем разумевању неолитских становника Леванта.

 

Датовање уклесаних стена или седиментних наслага из којих су стене вађене било је немогуће, али је на локацијама пронађен дрвени угаљ који је истраживан С-14 методом и тако датован у време оближњих замки. Јединствени ритуални комплекс, који датира око 7000 година пре Хр., направили су и организовали људи из неолита да би личио на минијатурног пустињског змаја. Унутар комплекса пронађене су две антропоморфне камене фигуре. Једна, висока нешто преко 1м, има приказ људског лица. Нижа фигура од око 60см има стилизовано, али фино исклесано људско лице. Археолози су фигуре назвали Абу Гасан и Гхасан, по тзв. Гасановској култури коју истраживачи повезују са локалитетом. Откривени су морски фосили (око 150), разноврсно камење необичног облика, животињске фигурице, предмети од кремена и могући камени олтар. Дизајн локалитета као минијатуре пустињског змаја, као и приказ змаја на једној од фигура, јасно указује на значај лова за култне и ритуалне активности овдашњег неолитског становништва, Вероватно је на локцији заједница жртвовала део улова како би обезбедила божанску наклоност у наредном лову.Очуваност локалитета и детаљни уметнички прикази на каменим фигурама сугеришу потребу новог доживљаја становника региона. Способност кондензације огромног простора на компактну, дводимензионалну површину означава значајно достигнуће о којем пишуРеми Красард (Rémy Crassard) са CNRS лионског универзитета (Université Lyon) и његове колеге говорећи о камеун са представом исклесаном каменим оруђем дужине 80 см и ширине 32см.

Ивице кречњачког блока су исклесане масивним тврдим чекићем. Гравирање је направљено комбинацијом више техника извођених литским оруђем на кредастом кречњаку који се лако урезује. Змај је приказан у ниском рељефу, пошто је цео унутрашњи простор змаја исклесан и изглађен до дубине од ца. 0,5–1см. Општи изглед осам змајева је веома сличан пронађеној гравури, а два змаја која су најближа показују специфичан образац приказан на гравури змаја.

Гравура приказује структуру змаја са три основне компоненте.

Погонске линије су представљене са две главне конвергентне криве линије дуге око 40см које воде до уклесаног ограђеног простора у облику звезде пречника приближно 26см. Ту се налази и осам кружних купула (пехара), пречника од 2,5-6см. Десно од улаза у ограђени простор недостаје део плана змаја, што због трошења и љуштења монолита, што због недовршености гравирања. Укупни распоред, организација – облик левка у уском коридору, и означена крива која непосредно претходи коначној тачки конвергенције на улазу у ограђени простор – чине локалну структурну карактеристику суседних змајева у југоисточном Јордану. Овакав план није документован нигде другде у концентрацији змајева у североисточном Јордану, а само ретко у групи северне С. Арабије. 

 

Zebel az-Zilliyat у С. Арабији нуди слично откриће. Две графичке јединице на овој локацији које представљају два змаја видљиве су на 382см дугој и 235см широкој равној површини масивне громаде од пешчара дебљине 105см. Овде се представе налазе у близини два змаја, међусобно удаљена 3,5км.

Представа змаја на источном делу громаде је скоро у потпуности читљива, док је она на западном делу у великој мери оштећена ерозијом. Гравуре на овдашњем камену направљене су искључиво кљуцањем непознатим алатима, вероватно ручним пијуком. Источна гравура приказује змаја са две кратке и широко размакнуте конвергентне линије дужине 80 и 85см које воде до затворене површине у облику звезде ширине 50-60см. Шест купула пречника између 3 и 5,5см налази се на крајевима тачкастих апендикса. Карактеристика је позната на терену на тренутним змајевима као тип пит-замки са закључаном тачком. Број купула приказаних на нацртима готово да се поклапа са бројем пит-замки у змајевима, а извесна неслагања су вероватно последица ерозије како нацрта, тако и самих змајева. Западна гравура је много теже читљива еродирана површина пешчара онемогућава јасну интерпретацију дизајна. Чини се да је општи облик прилично сличан источном змају. Тренутно стање очуваности потоњег змаја је веома лоше јер су многи делови структуре срушени у геофизичким истраживањима нафте и гаса.

 

Дизајнирање планова и мапа, или стварање рационалних дводимензионалних слика тродимензионалних простора у смањеној скали, представљало је значајан когнитивни развој у апстрактном мишљењу и представљању. Да би упоредили дијаграме са димензијама и обликом познатих пустињских змајева, аутори су извршили неке математичке прорачуне формиране на бази прецизно постављених формула и једначина. Једначине и формуле обликоване су на бази три главна својства змаја које археолози сматрају дискриминирајућим: 1) облик ограђеног простора, 2) спољни углови између погонских линија и ограђеног простора и 3) однос између дужине ограде.Једначина мери сличност између два кућишта (најзначајнији део структуре змаја) посредством поређења углова између погонских водова и кућишта и дужине погонске линије и дужине кућишта.Поређење два кућишта фокусира се на облик одговарајућих полигона без наглашавања тачних димензија. Затим се сваки полигон представља низом углова и праваца и користи се раздаљину за уређивање низа да би се упоредили.

Резултати прорачуна представљени су табеларно, а проценат сличности се креће од 26,83% до 81,43% за гравуру Jebel az-Zilliyat и од 11,46% до 75,90% за гравуру Jibal al-Khashabiyeh. Најсличнији змај гравури пронађеној у Jebel az-Zilliyat је змај АБ135, који се налази 2,3км од места гравуре. За гравуру пронађену у Jibal al-Khashabiyeh, најсличнији змај је ЈКСХ 01, који се налази 16,3км од гравуре, приближно сличан је и змај, ЈКСХ 07, удаљен је само 1,4км од гравуре. 

Пронађени цртежи су, дакле, можда били планови тј. нацрти оближњих замки и то дати у сразмери. Поређења између облика змајева и угравираних приказа змајева Jebel az-Zilliyat-а показују јасне сличности. Оријентација гравура на непомичној громади је иста као и код оближњих змајева. Гравура приказује пар змајева, а два змаја су му најближе структуре. Змајеви су приказани у размери од приближно 1:175 и у складу су са кардиналним правцима. И у Jibal al-Khashabiyeh гравуре су сличне змајевима. Облик, распоред и пропорције гравуре змајева су у складу са стварним остацима оближњих змајева у размери од приближно 1:425.

Уколико су закључци тачни, ово су најстарији познати нацрти на свету урађени у стени која је коришћена као платно на којем су људи неолита различитим алатима и техникама уцртавали своје технике лова. Налази показују да су људи неолита могли пажљиво планирати развој пустињских змајева и њихову контрукцију суочавајући се са сложеном локалном топографијом, а различити функционални елементи захтевају пажљив распоред. Замка укључује топографију у којој је дизајнирана. То је сложен просторни објекат. Двострука природа ове карактеристике сугерише неопходност просторних информација да би се објаснило гравирање плана. Предложене су две различите функционалне употребе нацрта: план распореда за планирање конструкције змаја, или описни план за организовање колективног лова. Треће, могућа је симболичка употреба.

Ако је ово план изградње змаја, детаљно познавање терена и кретања животиња у комплексној топографији би довело до формализације замке и њеног графичког приказа пре фазе изградње. Међутим, у случајевима који су овде проучавани, површина уклесаних стена не показује, у редукцији, топографске детаље на којима је конструкција јасно заснована. Чини се да физичка материјализација замке није настојала да прати уклесани план, посебно зато што нису приказани дефинишући топографски елементи.Друга хипотеза плана за припрему ловних активности је вероватнија. У таквом случају, графички приказ различитих функционалних елемената који чине замку би формализовао процес, да би се одредио, на пример, број и положај ловаца, да би се координирале њихове акције и да би се предвиделе реакције животиња. Мапа се користила као средство комуникације и омогућила би колективну интеракцију потребну за несметано одвијање ловачких операција.

Екстремна прецизност гравура је изузетна. Представити гигантске суседне неолитске конструкције, чији је читав дизајн видљив само из ваздуха, било је немогуће уколико или нисте њихов корисник или градитељ. Уочен је принцип савремених картографских симбола тј. симболичко представљање и лоцирање топографских карактеристика. Гравирање карактеристика било је нарочито значајно. Тродимензионални приказ на плану змаја указује на специфичну сврху у целом систему мега-замке. Падине и литице су често коришћене за изградњу пит-замки. Природне карактеристике су служиле за коришћење различитих топографских нивоа да се избегну или смање напори копања превише дубоких јама и за прикривање присуства јама.

Прављење оваквих приказа открива широко ментално овладавање перцепцијом простора, до сада никада примећено на овом нивоу тачности у тако раном контексту. Откриће ових гравура је био невероватан тренутак археологије, рекао је Ваел Абу-Азизех, археолог са Француског института за Блиски исток (French Institute of the Near East) и коаутор студије, додавши: сви смо били изузетно узбуђени када смо их пронашли! Врло смо брзо схватили важност ових цртежа, јер смо имали сазнања о оближњим змајевима, њиховом облику и организацији, као и њиховом раном датирању. Изненадила нас је сличност цртежа са структурама ловачких пустињских змајева. Тако смо схватили да су гравуре заправо тачни планови у размери. Квантитативно поређење облика змаја приказаног на цртежима и правих планова змаја потврдило ову почетну хипотезу. Били смо запањени прецизношћу и нивоом детаља ових цртежа. Др Пројсер додаје; Закључци се могу извући из налаза о људима тог времена. Способност преношења великог простора на мали, дводимензионални план представља прекретницу у интелигентном понашању. 

Ове гравуре одражавају начин сагледавања и замишљања простора, рекао је Оливиер Барге (Olivier Barge), археолог из Француског Националног центра за научна истраживања (French National Centre for Scientific Research) коаутор студије додајући: Ова врста перцепције/репрезентације је необична ако посматрамо цивилизације на дужи рок. До сада се сматрало да прва индикација овог типа перцепције/концепције датира из 3. миленијума пре Хр. у Месопотамији. Ови планови га стога враћају много раније... а то се тиче популације ловаца, вероватно номадских или полуномадских, а не нужно писмених друштава као што се раније претпостављало.То нас нагони да боље упознамо ове популације, њихов начин живота, начин на који је лов на газеле у великим размерама ушао у њихов економски модел, како бисмо данас рекли.

Теренска запажања показују да су неки делови и самих змајева изграђени у каснијој фази и да су очигледно додати. Сондирање у већини змајева није дало никакве артефакте, али седименти су дали остатке пет фрагмената калцитних орашастих плодова који су пронађени десетак сантиметара изнад дна јаме-замке. Узорци су датовани у период који је дао конвенционални датум од 6720-6660. пре Хр. Датирање је потврђено анализом датирања узорака седимената из доњег дела исте јаме-трапа који су датирани у период 7690-5675. пре Хр.

 

Рани неолит на почетку холоцена на Блиском истоку је обележен прогресивним развојем, већим степеном софистицираности и специјализације у изградњи стамбених и утилитарних мега-структура и мегалитских конструкција, великим друштвеним и економским променама (припитомљавање, седентаризам, пољопривреда, друштвени хијерархизам и развој трговине на велике удаљености). Ипак, познато је само неколико приказа друштвених простора и модела објеката великих размера. 

Најстарији тродимензионални модел објекта великих размера је чамац са снопом трске који плови на мору, познат са локалитета из Убаид-периода Кувајта (око 5.000 год. пре Хр.). Сви су фасцинантни примери менталних репрезентација, у две или три димензије, али нису упоредиви са плановима змајева датим у размери. Упоредиви планови, барем замишљени да буду у размери, могу се наћи много касније, у периоду 3-2. миленијума пре Хр. у Месопотамији. То су скоро катастарске карте, понекад са рекама и планинама, али ни оне не достижу степен тачности гравура змаја.

Гравуре би се могле тумачити као последица потраге за веома напредним и софистицираним овладавањем знањем о перципираном простору, које би било директно повезано са владањем простором и све већим уловом. Представе, дакле, имају и симболички значај и преносе знање о простору, о томе шта овај простор садржи и начину на који се то знање може искористити.

На јорданским и сиријским угравираним стенама приказана су стада малих рогатих сисара, највероватније газела, дивљих коза или козорога. Познате су и две гравуре које приказују сцене лова у којима су животиње и ловци приказани претерано великим у односу на поједностављено и фигуративно представљене змајеве.

Ове гравуре, међутим, не треба тумачити само као симболичне приказе. Утилитарна функција остаје веродостојна хипотеза, било за планирање изградње змајева или организовање колективног лова.

Три понекад истовремене покретачке силе су предводиле развој картографије кроз њену историју: појава потребе, проналазак технике и настанак погледа на свет. Појава потребе је покретачки фактор у развоју картографије. У случају гравура змајева, као што смо управо видели, потреба постоји и могла би бити довољна мотивација за израду плана. Потреба није нужно искључиво практична и може бити вођена снажном симболичком димензијом. Појава високоспецијализованих техника лова, иновативне и незабележене стратегије за стицање животињских ресурса учиниле су змајеве културном карактеристиком ловачких друштава и значајно су детерминисале њихову економију и начин живота. Ова соци-културна и, вероватно, идентитетска компонента стимулисала је симболичку потребу за технички напредним представљањем изузетних структура које су вероватно биле и територијални симболи.
Потреба за сложеним просторним информацијама је, пре него писменост и традиција писане продукције, кључна за картографску производњу. Она се јавила у друштвима која су сама морала да решавају сложена питања управљања, као што је друштвена организација пољопривредног земљишта или урбанистичко планирање.

Технички изазови који су укључени у изградњу, употребу и одржавање змајева, и њихова снажна социокултурна вредност у контексту неолитског развоја, довели су до ових најранијих познатих планиметријских приказа. Ове гравуре нас уче да је технички напредак потребан за конструкцију змајева у корену напретка техника планиметријског представљања, као логичан наставак вештине стечене у перцепцији простора уопште. Аспект заједнице великих ловаца је још један елемент који подржава хипотезу о потреби за комуникацијом, посебно за дељењем просторних информација, путем реалистичне репрезентације намењене људима који учествује у заједничкој акцији.

Прецизна историја змајева још није позната у целом, огромном подручју дистрибуције змајева. Међутим, сада је јасно да је у погледу знања о односима људи/животиња – и уопштеније еволуције начина преживљавања у региону света где су се појавили седентаризам и урбани феномен – значај ових структура до сада био потцењен. Откриће ових веома древних представа наглашава питање метода које користе градитељи змајева. Што се тиче начина градње, зидови су грађени са пажњом, а топографске карактеристике су домишљато коришћене, али технике које се користе су и даље једноставне и у основи се врте око склапања неквадратног камена различитих величина. Насупрот томе, изглед читавог система био је заснован на релативно разрађеним методама, до сада непознатим за периоде који се разматрају. Визуелна репрезентација уживљеног простора, опаженог простора, сањаног простора постоји већ дуго, још од првих уметничких представа од Средњег палеолита или средњег каменог доба у Африци, а сликовитије од почетка горњег палеолита у Европи или Аустралији. Али појам погледа из ваздуха, који се сада широко користи од западњачке перцепције територије из птичје перспективе, чини основу западне картографије и представља нашу ексклузивну концепцију територија које нас окружују. Ово наставља да изазива нашу модерну перцепцију простора који се живи, перципира и сања, у односу на представљени простор. Откриће ових примера раних тачних картографских представа има далекосежне последице по наше разумевање еволуције људске спознаје.

Налази сугеришу да су неолитски људи у региону ловили не само за потребе егзистенције и да су вероватно имали сложене трговинске односе са суседним регионима. Змајеви су веома софистициране структуре у пејзажу које укључују стратегије масовног лова на крда дивљих животиња, далеко од насељених подручја, у данас сушном окружењу. Они одражавају појаву иновативних стратегија набавке животињског меса, рогова, длака и кожа... Овај нови адаптивни избор, који је довео до артифицијелизације пејзажа и вероватне прогресивне деградације биодиверзитета започео је у време када су добро насељена друштва успоставила пољопривреду и домаћу пољопривреду у суседним регионима Блиског истока. Тренутно, 6.255 пустињских змајева је забележено у подручју дистрибуције змајева широм Блиског истока, Кавказа и Централне Азије. Поља лаве позната у јужној Сирији, источном Јордану и северној Саудијској Арабији, садрже најбројнију и највећу густину змајева. Оно што је, такође, занимљиво је то што се у близини неких од змајева налазе остаци најстаријих сакралних комплекса пронађених на Арапском полуострву (https://bkcentar.rs/sr/blog/neolitska-svetista-i-hodocasca-saudijske-arabije-i-njihove-biblijske-refleksije). Ови сакрални комплекси, тзв.мустатили, рефлектују култ усправљеног камена (вет-ил), препознатљив у библијским наративима. Према неким научницима повезани су са климатским променама које су ова подручја чинили све сушнијима. То значи да су култне радње биле усредсређене на молитву за падавине.

Степен сличности између гравура змајева и археолошких структура змајева одређен је уз помоћ компјутерске верификације. То је захтевало графичко моделирање структура змајева са сателитских снимака. Змајеви су снимљени са два система: оним који је на терену користио SEBAP (South-Eastern Badia Archaeological Project) и оним који је користио за глобалну интерпретацију сателитских снимака од стране Globalkites Project. Локације сваке археолошке структуре и обележја снимљене су на терену коришћењем високопрецизног rimble Pathfinder Pro XRS Differential Global Positioning System (DGPS). Геоматске анализе података са терена и сателитских снимака су прошле кроз Географски информациони систем (GIS) коришћењем софтвера Esri ArcGIS). Редовно ажурирана интерактивна мапа на мрежи показује тренутни број снимљених змајева. DGPS мапирање и фотографисање змајева из ваздуха довели су до дигиталних модела површине (Digital Surface Models, DSM) и фотограметријског приказивања топографије и археологије (са софтвером Agisoft PhotoScan), документујући археолошке карактеристике видљиве на површини и археолошка ископавања. Ископавања су вршена ручно, обично у половини или четвртини јама које окружују ограђени простор змајева. Сви седименти су систематски суво просејани да би се извукао археолошки материјал, док су геоархеолошка стратиграфска истраживања захтевала прикупљање малих узорака прашине и великих узорака земљишта. Узорци прашине су анализирани под петрографским микроскопом на минералне, антропогене и/или биогене компоненте. Већи узорци земљишта су испрани водом, посматрани и сортирани под стереомикроскопом (к10) за биогени материјал (елементи који се могу датирати).

Анализе макроскопских дизајна и техничких параметара засноване су на различитим радовима, непосредно гледањем у гравуре, али и пажљивим проучавањем фотограметријских модела. Урезани камен Џибал ал-Кашабија је обрађен након теренских радова, пошто је камен био мобилан и уклоњен као важан артефактички доказ. Због тога је обрађен за фотограметрију у окружењу са контролисаним светлом, користећи рефлекторе одговарајуће оријентације. Камен је фотографисан са предње (са гравуром) и позади (насупрот гравури) из више углова гледања (укупно 132 фотографије), омогућавајући накнадно поравнавање и спајање различитих делова 3Д модела са две стране камена. 

3Д модел је затим постављен у дефинисани ортонормални оквир, са својим исходиштем постављеним у центру камена, „х“ осом кроз ширину камена, „у“ осом кроз његову дужину и „z“ осом кроз његову дебљину. Ортомозаици су генерисани за шест унапред дефинисаних погледа (предњи, задњи, леви, десни, доњи и горњи), стварајући основну плочу са свим лицима камена (слика 4Ц). Гравирање је изведено на приближно паралелепипедном монолиту, који је обрађен (резбарен) по ивицама дајући неправилно закривљене странице. Израда пројектованог погледа на гравуру у целини захтевала је специфичан технички приступ. Произведен је укупан број од 260 узастопних ортомозаика површине камена, почевши од предефинисаног погледа, и ротирајући камен само неколико степени унаоколо током ротације од 360° под углом ротације мањим од 1,5°. Овај процес је створио потпуно распоређен пројектовани поглед на камен, откривајући цео план гравирања змаја (С5 слика). Камен је измерен на ваги (Health-o-meter Professional): његова тежина је 92 кг, што отприлике одговара процени заснованој на просечној густини кречњака од 2,6 г/цм3 и волуметријском мерењу монолита на 3Д моделу од 36.768 цм3. Урезана стена у Jebel az-Zilliyat није уклоњена са своје првобитне локације. Неколико фотосетова (укупно 170 фотографија) је направљено на терену под различитим светлима и угловима, са једном фото скалом од 50см за геометријску референтну тачку. Два фотосета су била посвећена угравираним детаљима, а један општем контексту; сви су спојени у општи 3Д модел читавог окружења. За израду пројектованог погледа на гравуру, поступак је био исти као онај код Jibal al-Khashabiyeh. Текстура модела је генерисана из фотосета изложеног сунчевој светлости јер нуди више контраста за светлију датотеку. Петрографска карактеризација блока заснива се на посматрању свежих ломова стереомикроскопом и на минералошкој анализи зрна петрографским ОлимпусOlympus BH2 microscope. Пронађени остаци дрвеног угља су обрађени за АМС С-14 у АМС лабораторији Универзитета у Аризони (University of Arizona). Коришћени су и остаци орашастих плодова који су такође анализирани Х-14 методом.

Дорезултата су дошлинаучници у оквиру Globalkites Project-а, Dumat al-Jandal archaeological project иThe South-Eastern Badia Archaeological Project-а. Пројект ефинансирају French National Research Agency, Saudi Heritage Commission, French и Italian Ministries of Foreign Affairs, University L’Orientale of Naples и Institut rhônalpin des systèmes complexes, Lyon, France.Тим наставља са даљим истраживањима.