The Milestones

Како и када су хришћани почели да приказују слике Исуса на крсту? Неки верују да је рана црква избегавала ликовне приказе Христа на крсту све до 4-5.в. Међутим,

Ово је типичан приказ Мојсеја који прима заповести као почетак савеза између Бога и Израила, како је то описано у Старом завету. Други приказ, за који Грабхер претпоставља да илуструје Христово испуњење старозаветног савеза, представља човека у кочији коју вуку два коња. И овде је приказана рука која коње и кочију виче у облаке, ка небу. Иако Грабхер истиче да је ово приказ Христовог вазнесења, подсећајући да је илустровање старозаветних сцена и њихово повезивање са Новим заветом типичан за позну антику, остаје отворено питање идентификовања друге сцене.

Фраза породичне вредности тренутно je jeдна од веома присутних у јавности. Постојеће расправе укључују важна и темељна питања: Шта је породица? Да ли постоји нормативна породична структура? Изгледа да је апел на породичне вредности постао кодна фраза за решавање различитих питања, од којих многа укључују људску сексуалност и породични живот. Које су традиционалне вредности сведочене у Старом завету и која је институција породице коју тамо видимо? Шта нам говори пример Авраама ожењеног једном женом, а у полном општењу са другом? Јаков ожењен сестрама? Шта рећи о Давидовом брачном животу. Може ли бити да породичне вредности Библије нису толико саморазумљиве савременим читаоцима? Систематско историјско проучавање породице – и модерно и древно – оповргава претпоставку да је породица икада била статичан ентитет са једном дефиницијом фиксном за сва времена. Постање, такође, не даје статичну дефиницију породице.

Имао сам четрдесет година када ме је Мојсије, слуга Господњи, послао из Кадеш-Варне да извидим земљу; и донео сам му поштен извештај. (ИНав 14:7)

Соломон је саградио Мило и затворио пробој Давидовог града, свог оца. 1Цар 11:27

Као појединац, породични човек, прелазни лик из породице у нацију и посредник суптилнијег облика Провиђења него што је то раније виђено у Постању, Јосиф је различито оцењиван. Док неки читаоци сматрају да је Јосиф најпривлачнија личност Библије, други су строги према њему, и такав приступ препознатљив је још у древним мидрашима који га представљају као дериште, немилосрдног брата и деспота који је припремио пут за израилско ропство. Једино сигурно је да Јосиф остаје вечна личност у западној култури, лепо компоновани палимпсест, библијско платно које непрестано префарбавају различити аутори и уметници, древни и модерни, јеврејски, хришћански и муслимански, верски и световни, мушки и женски. Он се приказује као идеални администратор, са вештином управљања кога краси разборитост и самоконтрола, али не траба заборавити ни Пост 37 и Пост 42 где су Јосифови поступци мање узорни. Јосиф ће бити велик као и сам фараон (41:40), а његов успех се три пута приписује Божјем присуству (Пост 39:2-3.21.23; 41:38-39). Истовремено је крајње прагматични администратор који намеће порез египатском становништву, а својим сродницима обезбеђује олакшице.

Током ископавања локалитета које је извршила Израелска управа за старине (Israel Antiquities Authority, IAA) откривени су остаци градске капије из раног бронзаног доба. Остаци указују на то да је капија била импресивно масивна грађевина од камена уграђена у градски зид од опека. Капија Тел Ерани, која датира око 3300. год. пре Хр., сада је најстарија икада пронађена у Израелу, што је чини неколико стотина година старијом од капије из Тел Арада, још једног града из раног бронзаног доба.

Поједине библијске приповести миленијумима импресионирају читаоце драматиком, снагом описаних ликова, темама које покрећу и лепотом исказа којима се поменуте теме представљају читаоцима. Њихова снага је толика да готово боје наше читање Писма у свеукупности иако су, готово у потпуности, одсутне из других делова Библије. Приповест о Јосифу и његовој браћи је једна од таквих. Запањујуће је да Авраам, Исак и Јаков у Постању заједно добијају двадесет и три поглавља, док је Јосифу самом дато тринаест. Ипак, док се нпр. теме стварања или изласка, посредно или непосредно, јављају у готово свим познијим библијским списима, Јосиф, коме је у наративу Постања дато највише места, упадљиво је одсутан из остатка старозаветне приповести. Име Јосиф се 57 пута спомиње у Старом завету. У 5 случајева у питању је лично име, али се не односи на вољеног Јаковљевог сина (Бр 13:17; Јзк 10:42; Нем 12:14; 1Дн 25:2.9). Јосиф 45 пута је ознака пламена, док се ван постања праотац Јосиф спомиње непосредно само 7 пута (Изл 1:5-6.8; ИНав 13:19; 24:35; Пс 105:17; 1Дн 2:2; 5:1). У Новом завету Јосиф се спомиње на два места, оба пута у контексту рекапитулације старозаветне историје. Истакнутост приче о Јосифу у Постању и недостатак референци на њега након тога представљају посебан изазов за оне који приповест желе да сагледају у контексту Библије као целине (тзв. канонски приступ). Како тумачи треба да читају причу о Јосифу у контексту целокупног наратива из Постања и на крају у канонском контексту? Питање Јосифовог места у канону блиско је повезано са другим, ужим библијско-теолошким питањем: да ли је Јосиф тип Месије? Светоотачки коментатори су тврдили да је типолошки однос између праоца и Христа известан. Очигледне сличности између ове две фигуре довеле су до предањског тумачења унутар хришћанства које види Јосифа, на његовом путу ка слави кроз патњу, као предзнак живота Исуса из Назарета.

Група научника је предложила да би интригантан отисак печата (була), купљен на израелском тржишту антиквитета пре више од 40 година, могао бити аутентичан. Позивајући се на Јеровоама II (вл. 784–748 пре Хр.), була би била један од најранијих познатих отисака јеврејског царског печата. Заправо, уколико је аутентична, и јесте. Објављујући у часопису journal Tel Aviv, научници представљају низ тестова извршених на були, за које верују да пружају чврсте доказе о његовој аутентичности. Неки научници упозоравају, међутим, да је готово немогуће доказати да је такав предмет аутентичан.

Више од 3.200 год. након смрти Рамзеса Великог (вл. 1279–1213. пре Хр.), идентификован је велики део његовог гробног саркофага. Објављујући у часопису Revue d’Égyptologie, Фредерик Паираудеау (Frédéric Payraudeau), проф. египтологије на Универзитету Сорбона (Sorbonne University), предложио је да је исписани гранитни фрагмент откривен пре скоро 15 година некада припадао спољашњем ковчегу једног од најпознатијих египатских монарха.