The Milestones

Остаци соларног храма у близини Јерусалима и малог минијатурног и најстаријег пронађеног златног артефакта пронађеног у Јерусалиму откривају околности и односе јеврејских племена и царстава са Хананцима, њиховим наследницима, Феничанима, али и Египтом, посредно или непосредно потврђујући библијски наратив. У исто време древна хуријанско-хетитска глинена плочица сведочи о грађанском рату у хетитској империји и доноси молитву хетистког владара за победу над непријатељимима, откривајући молитвене обрасце (који заједно са другим хетитским молитвама) можда имају улогу претече псаламске књижевности какву препознајемо у Светом писму.

Истраживачи на подручју древног библијског света током овог месеца су дошли до вредних открића која могу да помогну у контекстуализацији библијских наратива и културно-друштвених струјања која су била у њиховој позадини. Међу бројним открићима издвајају се проналазак ретке халколитске посуде од слоноваче, откриће помпејских фресака ретког квалитета и откриће остатака масивне грађевине ахеменидског периода древне Персије у мање приступачним деловима савременог Ирана.

Пет избледелих слова исписаних на посуди за складиштење су сви текстуални докази које имамо о Абел Бет Мааки из 9.в. пре Хр., насељу на крајњем северу Израела. Међутим, овај кратак и скроман текст може бацити ново светло на границе древног Израила какве познајемо.

Град Ефес је, према Дап 19, био позорница побуне коју је подстакао сребрнар по имену Димитрије. У неком тренутку, овај кујунџија је видео драматичан пад продаје и осетио је да је његова егзистенција озбиљно угрожена. Према тексту, Димитрије, који је производио сребрне фигурине Артемиде, кривио хришћане и њихове богословске ставове за пад потражње његових производа. Окупио је групу занатлија истомишљеника и они су узбуркали град. Тврдили су да ће присуство ап. Павла уништити Артемидин углед и углед њеног храма у Ефесу, који се сматрао једним од седам светских чуда.

Тајанствени рано-алфабетски натпис који је пре скоро века откривен у Вет-Шемешу (средишњи Израил) и даље привлачи пажњу стручњака. Иако није најстарији алфабетски текст пронађен у Израелу, свакако је један од најстаријих и датира у период 1500-1300. год. пре Хр. Оно што је специфично је чињеница да је овај алфабетски текст писан клинописом. У новој студији археолози са Универзитета Бен-Гурион (Ben-Gurion University) предложили су да је овај текст заправо био школска вежба младог писара из древних времена.

Шта је заједничко месопотамском цилиндричном печату, грчкој вази и књизи Откривења? Седмоглаве змије. Једино питање је што научници нису сигурни зашто. Нова студија објављена у Near Eastern Archaeologyкоју је потписаоКристофер Илингер (Christoph Uehlinger) професор компаративних религија (Comparative religions professor) са Универзитета у Цириху (University of Zurich) представља схватање према ком да би мали печат откривен у Тел Хазору у северном Израелу коначно могао да пружи траг о томе како се мит о седмоглавој змији преносио између култура кроз миленијуме.

Фебруар 2024. год. изнео је на светло кречњачку кутију пронађену дуж ходочасничког пута у Јерусалиму, значајне резултате примене нових технологија у читању древних списа и откриће древне амајлије која потврђује асирско присуство на територији некадашњег Израилског царства, у складу са библијским наративима.

Први месец ове године довео је дозначајних орђткрића на подручју библијског Оријента Прво од њих је откриће остака тврђаве из бронзаног доба у Саудијској пустињи, односно једној од тамошњих оаза. Поред тога у Јерусалиму су откривени фрагменти ретке сребрене кованице из персијског периода који помажу разумевању увођења новог вида трговине у региону и, коначно, нове методе датирања омогућиле су прецизније датирање знамените Иштар-капије древног Вавилона.

Последњи месец 2023. године донео је више археолошких открића. Нека од њих се само посредно могу довести у везу са библијским наративом, али је њихово препознавање значајно за разумевање ширег контекста унутар кога су деловали и писали библијски писци. Друга нам потрђују наративе повезане са древним приповестима из времена Макавеја, а најзначајније је оно које нам може осветлити свет у којем се појављује, развија и шири хришћанство.

Употреба метафоре у Јевр 12:1-3, међутим, има извесне специфичности. Сцена, пре свега, дозива у сећање антички амфитеатар као природни контекст атлетских такмичења. Амфитеатар је имао низове трибина са којих је такмичења посматрала бројна публика. Тај моменат визуелне фасцинације не само атлетским такмичењем, већ читавом атмосфером стадиона аутор вешто употребљава да би својим читаоцима указао на три реалности које треба да посматрају.