ДЕШИФРОВАН ФРАГМЕНТ ЈЕДИНОГ ПОЗНАТОГ „МОНУМЕНТАЛНОГ НАТПИСА“ ЈУДЕЈСКИХ ВЛАДАРА – још једна потврда историчности цара Језекије?

 Пројекат остварен је под претњом асирске опсаде током које је цар Сенахериб је 701. пре Хр. покушао са својеврсним психолошким ратом древног века. Према Библији, анђео послат од Бога побио све војсковође и  добар део војске. Други извори кажу да је то била куга која је захватила војни камп. Хиљадама година касније, у Силоамском тунелу, испод Давидовог града пронађен је мали фрагмент натписа на кречњачком камену који се датира у време позног 8. или раног 7. в. пре Хр., време обележено владавином цара Језекије јудејског. Његово име је (можда) споменуто баш на овом натпису. Чини се да овај нови проналаз говори у прилог повезивања тунела са поменутим владарем који се спремао за опсаду асирских снага предвођених царем Сенахерибом (2Дн 32:30). Истраживачи верују да је овај фрагмент вероватно део много већег споменика.

Фрагмент, мали на око, има огроман значај  јер показује да су јудејски владари, као и други древнооријентални цареви Асирије, Вавилона, Египта..., имали натписе у монументалном стилу. Такав натпис, са именом библијских владара Јудеје и Израила, до сада није познат. Постојећи  натписи у којима се именују библијски цареви Израила и Јудеје углавном су били минијатурни тј. печати или буле Јеровоама, Озије, Јотама, Ахаза и Језекије. То је водило схватању да цареви Јуде и Израила нису имали натписе у монументалном стилу да би забележили своја достигнућа. Ново откриће  мења ту слику. То је веома важно откриће, које мења ток истраживања јер се веровало да јеврејски цареви никада нису подизали споменике у њихову част, за разлику од других древних источних култура. Јеврејски цареви се помињу у споменицима других култура, као у асирским, вавилонским и арамејским текстовима – али ово је први пут да монументални јеврејски текст помиње достигнућа једног цара, рекао је проф. Галил.

Ипак, ваља напоменути да ово није сасвим ново откриће, будући да се до њега дошло 2007. год. Тада су Ели Шукрон и Рони Рајх (Eli Shukron and Ronny Reich) открили кречњачку плочу током ископавања области извора Гихон. Фрагмент величине 14х10х5см садржи два испрекидана реда текста, од по четири велика слова. Пун потенцијал натписа није одмах утврђен. Студија о налазима ископавања објављена је 2008. год., али није помињала библијску личност. Натпис је пронађен у близини вештачког базена са водом унутар гомиле отпада испуњене земљаним посуђем из 8. в. пре Хр., као и земљом и камењем. Фрагмент је нађен у дебелом насипу (а не у слојевитом контексту), али  уломци грнчарије који га окружују датирају из 8.в. пре Хр. Исписан је на кречњачкој плочи дужине 13,5х9,5см. Нова анализа натписа довела је до закључка да овај натпис заправо спомиње цара Језекију.
Напоменимо да је још 2009. год. Хершел Шенк (Hershel Shank) у чланку A Tiny Piece of the Puzzle објављеном у Biblical Archaeology Review March/April 2009 представио натпис, његову археолошку и неке фасцинантне предлоге како га треба читати, предлоге који би сада могли бити потврђени. Шенк је у истакао да су његове колеге Рони Рајх и Ели Шукрон открили су огроман базен на јужном делу Давидовог града који датира из Исусовог времена (Јн 9:1–11) који се налази на излазу из другог познатог споменика у Давидовом граду Језекијиног тунела дугог 533,4м. Тунел почиње на извору Гихон и вијуга на запад и југ све до Силомаког базена/бање. Надаље аутор је подсетио да су године 1880. неки дечаци који су пливали у тунелу открили су натпис угравиран у зид близу јужног излаза. Налаз су пријавили учитељу, немачком научнику, архитекти и протестантском мисионару и будућем археологу по имену Конрад Шик (Conrad Schick) који је живео у Јерусалиму. Он је, срећом, направио копију натписа пре него што су вандали исклесали натпис, разбивши га на неколико делова који су продати трговцима антиквитетима. Под наговором британских и немачких истраживача, отоманске власти које су тада владале овим подручјем ушле су у траг лоповима и пронашле поломљени натпис и донеле га у Археолошки музеј Истанбула (Istanbul Archaeological Museum).

До данас овај проналазак је један од назјназачнијих у овој институцији. Чувени натпис, написан писмом из касног 8. в. пре Хр, описује како су два тима ископала тунел са супротних крајева и састала се у средини. Како су то успели, остаје помало загонетка, али је научнике подсетило на библијски наратив, због чега је тунел и назван Језекијиним и поистовећен са оним који је саградио јудејски цара како би довео воду са извора изван градског зида у град у ишчекивању асирске опсаде. До опаде описане у Библији је и дошло (2Дн 32; 2Цар 18–20), а исту су потврдили и царски анали Сенахириба у којима се асирки император хвали да је Језекију затворио као птицу у кавезу, али без сведочанства о заузећу Јерусалима.
Шенк је тада писао да је оно што нови натпис од шест слова чини посебно примамљивим јесте то што је био део импресивног монументалног натписа, вероватно део неке велике јавне зграде. Он је део натпис (слова из првог реда) још тада препознао као теофорни (јахвистички) део личног имена цара Језекије, док је остатак слова из друог реда протумачио као базен/бања.

Ово тумачење је управо потврђено новом анализом.
Фрагмент садржи шест слова палеојеврејског писма распоређених у два реда, сваки са по три слова. Први ред укључује слова ח]זקיה], што је име библијског цара, али без почетних слова која су оштећена (Ј)езекија. Други ред приказује два слова, тачку и треће слово. Научници верују да је то значило да прва два слова завршавају реч, а треће слово почиње другу реч. Они су изнели теорију да би прва реч, која се завршава на кх, могла да гласи  brkh–berecha (ב]רכה])) тј. базен-бања. У тумачењу се ослањају на библијски наратив који објашњава да је вода која тече кроз Језекијин тунел стигла све до базена-бање Силоама. Истраживачи сматрају да је овај разбијени натпис можда резултат damnatio memoriae (лат. за осуда сећања) – типичне праксе каснијих владара који су се супротстављали својим прецима. Манасија, Језекијин син, напустио је очеву религијску праксу током првог дела своје владавине. Овакав закључак и читање долази после пуне деценије анализе фрагмента. На дешифровању су радили проналазач Ели Шукрон са Института за истраживање Библије и древне историје (Bible and Ancient History research institute) и проф. Гершон Галил (Prof. Gershon Galil), шеф Института за библијске студије и античку историју Универзитета у Хаифи (head of the Institute for Biblical Studies and Ancient History at Haifa University).

Ово није први пут да археолошки налази потврђују историјски библијски наратив у вези са овим јерусалимским владарем. Име овог владара се јавља и на неколико була (царских печата), пронађених ископавањем или на тржишту антиквитета. Почетком 2017.год. археолози су у Тел Лахишу, локацији древнох библијског града Лахиша који сеже унатраг 3000 година, на око 27км југозападно од Јерусалима открили остатке капије из времена првог храма.  Са капијом је био повезан олтар са роговима који су намерно одсечени како би олтар био десакларизован, што је у складу са библијским описом верских реформи цара Језекије (2Цар 18:4) које су тежиле верском централизму усресређеном на јерусалимски храм. Том приликом је Зе’ев Елкин (Ze’ev Elkin), министар Јерусалима и наслеђа и заштите животне средине (Minister of Jerusalem and Heritage and Environmental Protection) истакао да пред нашим очима ова нова открића постају сами библијски стихови и говоре својим гласом.

Шенк је 2009. год. претпоставио да би фрагмент могао бити део монументалног натписа красио јавну зграду коју је подигао краљ Језекија у вези са базеном... и  најновији доказ напредне метрополе у Јерусалиму током периода Првог храма. Он је подсетио да је ивен је фрагмент сличног монументалног натписа, али на другој врсти камена. Још један такав натпис пронађен је даље на северу у ископавању које су водили Бењамин Мазар и Меир Бен-Дов. (Benjamin Mazar and Meir Ben-Dov). Део по део, слика древног Јерусалима долази у фокус, писао је пре више од десет година Шенк додавши: овакви фрагменти дају нам мале делове слагалице, указујући на то како је Јерусалим изгледао када је Соломонов храм још увек стајао на Брду храма, данас на месту величанствене муслиманске структуре познате као Купола на стени.
Напоменимо још да је  неоштећена копија Силоамског натписа остала је у Јерусалиму и данас је изложена у Израелском музеју (Israel Museum). Натпис је без сумње веома важан налаз културног наслеђа јеврејске историје који говори о веома важном догађају. То је најважнији натпис из гвозденог доба, Арен Маеир (Aren Maeir) професор археологије додавши: Веома је драматичан и приказује добро познате догађаје описане и у Библији и у асирском тексту. Немамо много натписа из тог времена и то је веома дугачак натпис.

Са овим ставом слаже се и Рони Рајх (Ronny Reich) почасни професор археологије Универзитета у Хаифи (Haifa University archaeology professor emeritus) истакавши: То је важно у неколико аспеката. Са археолошке тачке гледишта, он даје датум тунелу... (који се може одредити по) облику слова у поређењу са другим натписима. 
Израел је неколико пута покушао да се тај натпис врати. Ове недеље турска штампа је цитирала турске дипломатске изворе који су демантовали раније извештаје израелске штампе да су у току разговори о враћању натписа Израелу након састанка израелског председника Исака Херцога и турског председника Реџепа Тајипа Ердогана. Према турском извештају, Анкара је саопштила да је натпис пронађен на територији која је у то време припадала Отоманском царству и која је тренутно део палестинских територија и да повратак Израелу није долазио у обзир. Према међународном праву земља која потчини другу не сме да уклања антиквитете или предмете културног наслеђа, али уколико би се ово строго поштовало већина великих музеја у Лондону, Паризу и Берлину би остала без бројних антиквитета. Ипак, у последње време је приметно да су европске и западне земље почеле да се залажу за репатријацију антиквитета, али пре свега оних који се налазе и приватним збиркама. Како би избегли репатријацију, музеји указују на несигурне политичке ситуације у местима као што су Багдад, Бејрут и Дамаск, али то се не може рећи за Атину и Турску. 
Иако се на Силоамском натпису не помиње ни име цара ни датум завршетка радова, значајан број научника га сматра сведочанством Језекијиног времена. Постоји дебата о томе колико је времена било потребно за изградњу тунела и да ли је тунел изграђен као припрема за непосредан напад и могућу дуготрајну опсаду Сенахериба. Већина данашњих научника верује да би биле потребне године да се изгради. асирски цареви су сваке године ишли у војни поход да доведу људство за изградњу својих огромних градова. То је био разлог за протеривање народа: за радну снагу. Сами Асирци су били заузети војним походима, па су им били потребни заробљеници да би изградили своје градове, рекао је Рајх поставивши питање: како су могли да знају у Јерусалиму да Сенахериб циља на Јерусалим пре него што је прешао 20 километара од границе? По мом мишљењу, требало је неколико година да се изгради тунел и није могао бити припрема за напад. 
Такође, не тако давно је покренуто питање да ли је Језекијин тунел заиста Језекијин, или тунел неког од његових предходника. Било је научника који су веома аргументовано указивали да је поменути аквадукт морао да буде дело неког од ранијих владара Јерусалима, те да Језекијин тунел чека археологе који ће га открити. Ипак, уколико се прихвати поменуто читање овог фрагмента, такво датирање би тешко могло да се одржи. 
Можда је могуће и средње решење. Да ли је Језекија, заправо, у ишчекивању непријатељских освајања одлучио да доврши пројекат који сузапочели (и из непознатог разлога оставили недовршеним) неки ранији давидистички владари? 
 
Извори: 
https://aleteia.org/2022/11/05/new-archaeological-evidence-of-biblical-king-hezekiah-found-in-jerusalem/ 
https://armstronginstitute.org/785-he-zekiah-first-of-its-kind-monumental-inscription-of-a-king-of-judah-revealed?fbclid=IwAR1kAgkUaNyf5sUEsRZsp5VkhPH69TuYPv5bi_vcxrLf6zSu-2erHoZ2jYw 
https://www.ynetnews.com/travel/article/sjb6dlu4j?utm_source=ynetnews.com&fbclid=IwAR3usV7g4GAfl1uJsm4RsPgd5uj3ddayiluT0fdPDafE4AULroCCO6xX7vk 
https://www.biblicalarchaeology.org/daily/ancient-cultures/ancient-israel/hezekiah-monumental-inscription/?utm_campaign=coschedule&utm_source=facebook_page&utm_medium=Biblical%20Archaeology%20Review&utm_content=Hezekiah%27s%20Monumental%20Inscription%3F&fbclid=IwAR2ym0-7lM2sojy1Y92lWDtA8SOiBElOzo0JeXv9nZxiB_xzDz5scfFlh-4 
https://www.jpost.com/archaeology/article-701676 
https://bkcentar.rs/sr/blog/jezekijin-tunel-arheoloska-otkrica-zahtevaju-preispitivanje 
https://www.bkcentar.rs/sr/blog/car-jezekija-arheoloska-biografija