ГЕОМАГНЕТНА ИСТРАЖИВАЊА ПОТВРЂУЈУ БИБЛИЈСКЕ НАРАТИВЕ – нова и револуционарна метода датирања открила трагове египатских, арамејских, асирских и вавилонских освајања

Археолози често користе слојеве разарања како би помогли у датирању древних локалитета, посебно када се разарања могу повезати са познатим догађајима, као што је библијски рат између Асирије и Јуде. Овај оквир може помоћи да се датирају слојеви уништења и да се обезбеде чврсти историјски датуми за неколико ратова који се помињу у  Библији. Геомагнетна поља забележена у 21 слоју археолошког уништења широм Израела које су реконструисали израелски истраживачи поклапају се, наиме, са библијским наративима о египатским, арамејским, асирским и вавилонским војним освајањима јудејског и израилског царства.

Истраживачи са Универзитета у Тел Авиву (Tel Aviv University) и Јеврејског универзитета у Јерусалиму (Hebrew University of Jerusalem) предводили су тим који је користио податке за развој поузданог новог научног алата за археолошко датирање. Алат је реконструисао правац и/или интензитет Земљиног магнетног поља забележеног у спаљеним остацима.

На пројекту који је описан као научни пробој, радило је двадесет истраживача из различитих земаља и различитих специјалности. Они су тачно датирали слој разарања 21.. Интердисциплинарна студија је објављена часопису Proceedings of the [US] National Academy of Sciences (PNAS) и заснована је на докторској тези Јоава Вакнина (Yoav Vaknin) чији су супервизори били проф. Ерез Бен-Јосеф (Prof. Erez Ben-Yosef) и проф. Одед Липсчитс (Oded Lipschits) са Института за археологију ТАУ (TAU’s Institute of Archaeology) и проф. Рон Шар са Института за науку о земљи (rof. Ron Shaar) Јеврејског универзитета.

Геофизика као наука која се бави причавањем магнетног поља употребљена је као алат за преипитивање библијских наратива. Геофизичари, који се труде да проникну у тајне механизма Земљиног магнетног поља, прате промене у овом пољу које су се дешавале током историје. У ту сврху користили су археолошке налазе који садрже магнетне минерале. Ови минерали, када се загреју или спале, бележе магнетно поље у време пожара који су се дешавали локацијама древног Израила које се сада испитују као археолошка налазишта. Многа библијска места обележена су слојевима разарања које су за собом оставиле војне кампање славних освајача. Иако би катастрофалне догађаје који су створили ове слојеве било страшно доживети, сами слојеви су невероватно вредни за археологе када су у питању локације за упознавање. Нови метод им је омогућило да одреде датуме за неколико библијских ратова и кампања, укључујући оне за Сисак (1Цар 14:25), Азаил (2Цар 12:1), Јоас (2Цар 14:11), Тиглат-Палесар III ( 2Цар 15:29), Сенахериб (2Цар 18-19) и Навуходоносор (2Цар 25). У студији из 2020. истраживачи реконструисали магнетно поље какво је било 586. пре Хр. Током месеца када је уништен први (Соломонов) храм од стране војски које је предводио цар Навуходоносор.

На основу сличности или разлике у интензитету и правцу магнетног поља, можемо или потврдити или оповргнути хипотезе које тврде да су одређена места спаљена током истих војних освајања, рекао је Вакнин додавши: Штавише, конструисали смо криву варијације интензитета поља током времена, која може послужити као научно средство за датирање, слично методи радиокарбонског датирања.

Већина слојева разарања које је проучавао тим одговара сукобима забележеним у  Библији и другим изворима. Прецизно датирање, ипак, може бити изазовно нарочито у вези сукоба током гвозденог доба  II (1000–586. пре Хр.) који су се десили у релативно кратком временском периоду. Ово је довело до одређених неслагања у вези са датирањем уништења одређених локација у ранијим истраживањима. Такав је случај са Бет Шеан, чији је слој уништења у различито време приписиван или Сисаку или Азаелу. Применом новог оквира за археомагнетско датирање, може се са сигурношћу приписати Сисаку — око 920. године пре Хр. — скоро 100 година пре Азаелове кампање.Истраживачи су, наиме, датирали уништење филистејског Гата (локације у савременом јудејском подбрђу познате данас као Тел Зафит) повезавши га са војном акцијом Азаела. Различите методе датирања стављају овај догађај у време око 830. год. пре Хр. Ипак, те методе нису могле да потврде да је управо сиријски господар Азаел одговоран и за уништење Тел Рехова, Тел Зајит и Хорват Тевета. Нова студија идентификује потпуну статистичку синхронизацију између магнетних поља забележених на свим овим местима у време њиховог уништења. То представља јак аргумент у прилог схватања да су уништења ових насеља била део исте војне акције. С друге стране, ниво разарања у Бет Шеану је забележио потпуно другачије магнетно поље. Тиме је побијена преовлађујућа хипотезу да је и њега уништио Азаел. Уместо тога, магнетни подаци из Бет Шеана указују да је овај град, заједно са још два места на северу, вероватно уништен 70-100 година раније. Тај датум би могао да одговара војној кампањи египатског фараона Шошенка, чији је поход описан у јеврејској Библији и у натпису на зиду Амоновог храма у Карнаку, Египат. У овом натпису се Бет Шеан спомиње као  једно од места које је освојио.

О последњим данима Јудејског царства широко расправља. Неки истраживачи, ослањајући се на археолошке доказе, тврде да Вавилонци нису у потпуности уништили Јуду. Док су Јерусалим и погранични градови у јудејском подбрђу престали да постоје, остали градови у Негеву, јужним јудејским планинама и јужном јудејском подбрђу остали су готово нетакнути, рекао је проф. Ерез Бен-Јосеф додавши да сада резултати геомагнетних истраживања подржавају ову хипотезу, указујући да Вавилоњани нису били једини одговорни за коначну смрт Јудеје.

Неколико деценија након уништења храма уништена су и места у региону Негева, вероватно од стране Едомаца који су искористили пад Јерусалима, рекао је он, додајући: Ова издаја и учешће у разарању преживелих градова могу да објасне зашто хебрејска Библија изражава толику мржњу према Едомцима – на пример, у пророштву Авдијеили у Пс 137. Ипак, у овом случају битно је нагласити да су и сама едомска освајања вероватно делом била реакција и освета за сурова освајања едомских територија која су била део ратних акција током владавине цара Давида, првог владара уједињеног јуде-израилског царства.

Бет Шемеш је још једна област од великог значаја у овој студији. Магнетна студија указује да је град порушен почетком 8. в.  пре Хр. Научници, међутим, не знају за било какву природну катастрофу или велику инвазију околне велике силе која датира из овог периода, због чега у средиште пажње изнова долази библијски одломак из 2Цар 14:11-13 који не говори страним освајањима, већ о локалном сукобу Израила и Јудеје који је у непосредној корелацији са са геомагнетним подацима.

Липсчитс је истакао да је нови алат за упознавање јединствен јер је заснован на геомагнетним подацима са локација чији су тачни датуми уништења познати из историјских извора. Комбинујући прецизне историјске информације са напредним, свеобухватним археолошким истраживањима, успели смо да базирамо магнетну методу на поуздано усидреној хронологији.

Посебан рад у којем ће бити представљени принципи научне је у припреми и биће објављен у часопису Journal of Geological Research. Шар, који је водио геофизичке аспекте студије, као и развој методе геомагнетног датирања, рекао је: магнетно поље Земље је кључно за наше постојање. Већина људи не схвата да без тога не би било живота на Земљи јер нас штити од космичког зрачења и сунчевог ветра. Поред тога, и људи и животиње га користе за навигацију. Геомагнетно поље генерише спољашње језгро Земље, на дубини од 2.900 километара, струјама течног гвожђа. Због хаотичног кретања овог гвожђа, магнетно поље се мења током времена. До недавно, научници су веровали да поље остаје прилично стабилно деценијама, али археомагнетна истраживања су противречила овој претпоставци откривајући неке екстремне и непредвидиве промене у антици.

Шар закључује: Наша локација овде у Израелу је јединствено погодна за археомагнетна истраживања због обиља добро датираних археолошких налаза. Током протекле деценије, реконструисали смо магнетна поља забележена на стотинама археолошких предмета. Комбиновањем овог скупа података са подацима из истраживања Јоава Вакнина о историјским слојевима уништења, успели смо да формирамо континуирану криву варијације која показује брзе, оштре промене у геомагнетном пољу. Ово је дивна вест, како за археологе који сада могу да користе геомагнетне податке да одреде старост древних материјала, тако и за геофизичаре који проучавају Земљино језгро.

Више локација има скупове података који су потврдили хронологију засновану на Библији, а истраживање из ове студије пружа огроман корак напред у каталогизацији магнетних података за више датума у ​​историји.

Многи древни артефакти, као што су керамика или цигле од блата, укључују ситне магнетне честице које, када се загреју на високе температуре, делују као игла компаса, одражавајући правац и интензитет магнетног поља у време загревања. Дакле, када је неки предмет запаљен у пећи или запаљен у освајању, он се закључао у овим магнетним условима. Реконструишући магнетно поље током последњих неколико миленијума, археолози могу да користе ове податке да одреде, са релативном сигурношћу, датум ових објеката.

Проф. Ерез бен Јосеф објашњава: загревање посуде у пећи у суштини хвата и чува отисак прста Земљиног флуктуирајућег геомагнетног поља у том тачном тренутку. Исто важи и за ватрена разарања локалитета током периода освајања. Ово је познато као термореманентна магнетизација - слаба магнетизација глинених објеката у интензитету и правцу Земљиног магнетног поља. Са успостављеном базом података ових вредности током времена, научници би на крају могли да користе ову методу за датирање остатака са изузетном тачношћу – добродошао додатак анализи грнчарије/анализи керамичког стила (која је склонија грешкама) и радиокарбонском датирању (која је за из неког разлога, не пружа високу резолуцију посебно за период 800-400. год. пре Хр.) – каже проф. Езер бен Јосиф (Prof. Erez Ben-Yosef) са универзитета у Тел Авиву додајући: рад на изградњи ове базе података палеомагнетских вредности је већ увелико у току. Али за сада, одмах примењива употреба за археомагнетизам је у поређењу слојева ватреног разарања на различитим локацијама да би се видело да ли су одређена разарања део истог укупног освајања (и стога одражавају исти отисак прста магнетизације у уништеним остацима), или ако у потпуности припадају различитим периодима освајања (у ком случају се њихови отисци не би поклапали).

Дакле, користећи археолошке налазе откривене током неколико деценија на седамнаест локација широм Израела, уз историјске информације из древних натписа и библијских извештаја, истраживачи су успели да реконструишу магнетна поља забележена у XXI слоју разарања. Нови алат омогућава верификацију старозаветних извештаја о египатским, арамејским, асирским и вавилонским војним походима против Израила и Јудеје, али и знатно више од тога. Може се, заправо. рећи да су ова нова сазнања и древне податке научници искористили како би развили ново и поуздано научно средство за археолошко датирање. Ово је дивна вест, како за археологе који сада могу да користе геомагнетне податке да одреде старост древних материјала, тако и за геофизичаре који проучавају Земљино језгро.

Будућа истраживања заснована на овој методологији, научници се надају, могла би да помогну да се оконча да се оконча дебата о високој или ниској хронологији библијских царева, односно да се потврди или оповргне становиште проф. Израела Финкелштајна (Israel Finkelstein) да су велике грађевине на територији Израила обично повезане са царевима Давидом и Соломоном (традиционално датоване у 10. в. пре Хр.) заправо изграђене век касније. До сада је анализа грнчарије била довољно нејасна и својом неепрецизношћу је омогућавала такву дебату, док ново радиокарбонско датирање сугерише исправност традиционалног датирања. Јоав Вакнин је уверен да ће палеомагнетизам у блиској будућности директно допринети дебати о ранијој ери у срцу контроверзе.

Указујући да је археомагнетизам је наука која се развија и која се показује све кориснијом у хронолошкој дебати, Јоав сматра да у блиској будућности, како се прикупи више података, то би могло помоћи да се оконча научна дебата не само о томе да ли су Давид и Соломон постојали (што је делимично већ утврђено) — већ и о томе да ли су њихова царства била тако добро успостављена и велика како Библија описује.

Како наука напредује, тако расте и способност археолога и историчара да проучавају места и ствари које су људи оставили за собом пре много година. Они такође могу добити тачније датирање када је археолошки налаз први пут направљен.

Међутим, археомагнетизам се може користити за датирање више од само слојева разарања. Један пример је датум познатих дршки за печате (lmlk) коришћених у администрацији Јудеје. Иако се повремено мисли да су lmlk уведене у јудејску администрацију тек након асирског похода на Израил 733. Пре Хр., студија је показала да су уведене неколико деценија раније, у првој половини 8. в. пре Хр. Такође, грнчарија се пече на високим температурама, па археомагнетизам се може користити за датовање њеног настанка, а не уништења.

 

Извори: