Bkc logo32x32

БИБЛИЈСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР

МЕНИ
  • Почетна
  • О нама
  • Блог
  • Архива
  • СРП
  • ENG

%d0%ba%d0%b0%d0%b4%d0%b0 %d0%b8%d1%80%d0%be%d0%b4%d0%be%d0%b2%d0%b0

ИРОДОВЕ КАДЕ – луксузна потврда развијености јудејског друштва са краја прехришћанске и почетка хришћанске ере

01 Јун 2022

Ирод је политички прагматик. У еванђељима је описан као човек спреман на злочин и суровост. Приписује му се убиство свештеника Захарије, оца Јована Крститеља и погубљење витлејемских младенаца. Иродова суровост и спремност на обрачун онима које је препознаовао као политичке опоненте и потенцијалну опасност по своју власт потврђена је и ванбиблијским изворима. Сматран се за немилосрдног владара који је на подручје Јудеје и Израила увео многе римске културне норме које су, између осталог, укључивале архитектонске иновације и подстивање интезивног купања. Иродов прагматизам, међутим, није био повезан само са политиком, већ и са луксузом којим се окруживао. Ово потврђује и најновија студија објављена у часопису Scientific Reports. У њој се показује да су Јудеја и Галилеја крајем прехришћанске и почетком хришћанске ере били знатно развијенији у неким индистријским гранама него што се то раније претпостављало.

Научна студија коју су објавили кћер и отац показује да је древна индустрија Свете земље била развијенија него што се раније мислило. Ирод Велики био је градитељ познат по својим колосалним пројектима и истанчаном укусу. Подигао је више храмова, међу којима се по значају истицао трећи јерусалимски храм, онај који је Христос посећивао током својих ходочашћа у Јерусалим и који је уништен недуго после окончања градње, у римским освајањима 70. год. хр. ере. Градио је тврђаве, палате, амфитеатре и оснивач је града Цезареје. 
Ирод.jpg 50.11 KB
Ирод је политички прагматик. У еванђељима је описан као човек спреман на злочин и суровост. Приписује му се убиство свештеника Захарије, оца Јована Крститеља и погубљење витлејемских младенаца. Иродова суровост и спремност на обрачун онима које је препознаовао као политичке опоненте и потенцијалну опасност по своју власт потврђена је и ванбиблијским изворима. Сматран се за немилосрдног владара који је на подручје Јудеје и Израила увео многе римске културне норме које су, између осталог, укључивале архитектонске иновације и подстивање интезивног купања. Иродов прагматизам, међутим, није био повезан само са политиком, већ и са луксузом којим се окруживао. Ово потврђује и најновија студија објављена у часопису Scientific Reports. У њој се показује да су Јудеја и Галилеја крајем прехришћанске и почетком хришћанске ере били знатно развијенији у неким индистријским гранама него што се то раније претпостављало.
Последњих неколико деценија ископано је пар луксузних алабастерних када пронађених у иродијанским палатама у Израелу, пре свега у тврђави тврђаве Кипрос код Јерихона и палати Иродијум, јужно од Јерусалима. Свака је тешка око 1,5 метричких тона. Сматрало се да потичу из Египта, земље која се сматрала најбољим извором калцита-алабастера у древном свету. Алабастер из Египта, у то време, био је широко коришћен за израду посуда, резбарења и украса.
рудник алабастера.jpg 95.8 KB
Истраживање које је Ајала Амир (AyalaAmir) докторадкиња на Универзитету у Тел Авиву (TelAvivUniversity) водила током израде свог мастер-рада,  показало је да је Ирод имао царски каменолом у својој држави, тј. у пећини Те'омим (Te’omim) у Израелу. Пећина Те’омим, која се налази на западним падинама јерусалимских брда у близини данашњег Бет-Шемеша, недавно је идентификована као каменолом калцита и алабастера чија активност датира од пре 1500. год. пре Хр.
У студији Порекло калцит-алабастер каде Ирода Великог мултианалитички приступ (Sourcing Herod the Great’s calcite‑alabaster bathtubs by a multi‑analytic approach), А. Амир је анализирала хемијско распадање камена из староегипатских каменолома. Резултате је упоредила са иродовским кадама. Такође, уистраживању је документовала знакове вађења камена на зидовима и поду каменолома: Докази укључују 'негативе' преостале након уклањања калцит-алабастерних блокова, блокова калцит-алабастера који су остали на месту, због пукотина или дефеката у стени, и тзв. ʼцепајући каналиʼ — плитки канали који су остали у калцит-алабастеру након што је блок одвојен, пишу аутори.
А. Амир је мастер-рад писала на Одсеку за студије и археологију Универзитета Бар-Илан Мартин (Bar-IlanUniversityMartin), под надзором проф. Боаза Зисуа, проф. Арена М. Маеира и проф. Амоса Фрумкина (Prof. BoazZissu, Prof. ArenM. Maeir и Prof. AmosFrumkin) са Одељења за науке о Земљи на Јеврејском универзитету у Јерусалиму (ТheHebrewUniversityofJerusalem’sEarthsciencesdepartment.). Међутим, A. Амир је схватила да међу њеним славним менторима нема хемичара који би јој могао помоћи да заврши серију аналитичких тестова које је имала на уму. Сматрала је да традиционалне археолошке методе и петрографска анализа, главни метод који се користи за одређивање извора израелског калцита-алабастера, нису били довољно прецизне у овом случају. Ангажовала је свог оца, професора Амнона Албека (Prof. Amnon Albeck), са Одсека за хемију Универзитета Бар-Илан (Department of Chemistry at Bar-Ilan University). Употребила је његово искуство  и лабораторију да заврши своје студије.
рудник.jpg 55.48 KB
А. Амир је рекла за The Times of Israel да је њен отац, као и она, фасциниран историјом и археологијом и да је био срећан што му се указала прилика да провери дали корене ових артефаката може да пронађе у Светој земљи.
Студија је укључила четири нове аналитичке методе за одређивање порекла фрагмента камена: анализу индуктивно спрегнуте плазме (ICP), рутинску инфрацрвену (IR) спектроскопију, 1Х- и 31П- НМР (ssNMR) експерименте у чврстом стању; и анализу односа стабилних изотопа С и О да би се одредио њихов састав и њихова кристална структура. Све четири аналитичке методе примењене у овој студији дале су доследне резултате, јасно разликовајући израелски од египатског калцит-алабастера, пишу аутори.
Добили смо два узорка из Иродових када и они су се у свим проверама показали као 'израелски', рекла је Амир додавши: Раније су археолози сматрали да је главни извор финог алабастера у Египту, иако су постојали и други познати каменоломи у Алжиру и Турској. Знамо и да су артефакти прављени у Египту и да су увожени у Израил. Сматрало се да је главни извор калцитног алабастера за Израел био из Египта... У нашој истраживачкој студији желели смо први пут да проверимо да ли су ови артефакти [две каде] заиста биле из  из Египта.
Упитана да ли је тежина каде — 1,5 метричке тоне свака — такође могла да укаже на локалну производњу, она је рекла да је могуће, али и да знамо да су тешке ствари увожене у Израил. 
За Ирода би квалитет камена вероватно био најважнији. Дакле, да ли је израилски камен најбољи од најбољих?
рудник.jpg 55.48 KB
Мислим да је доброг квалитета, каже А. Амир додајући нисмо проверавали превише других посуда, али се чини да је квалитетан, и ако га је Ирод Велики користио и уколико је сматрао да је довољно добро за његову луксузну палату, онда је морао бити скоро или једнако добар као египатски алабастер.
Следећи кораци укључују анализу других археолошких артефаката од калцита како би се добила већа и шира слика локалне индустрије у древним временима, рекла је она. Идеја овог истраживања је да се у будућности прошири на друге археолошке артефакте рекла је А. Амир додајући да мултидисциплинарни приступ усвојен у овој студији пружа информације које се тичу састава и кристалне структуре калцита-алабастера и значајан је за разумевање и тумачење археолошких налаза.
Закључак да је у Иродовом царству постојала индустрија вађења камена на тако високом нивоу већ мења општеприхваћена  схватња међу истраживачима.
Непостојање древних каменолома калцита-алабастера у области јужноа Леванта увек је доводило до претпоставке да су све калцит-алабастерне посуде пронађене на Леванту пореклом из Египта, а да су посуде лошијег квалитета, направљене од гипса-алабастера, локални производи. Обе каде су недвосмислено направљене од камена који је извађену Израилу, а не у Египту, као што смо очекивали због високог квалитета камена. Та чињеница била је посебно изненађење јер то значи да је Ирод Велики користио локалне производе, а да је калцит-индустрија алабастера у Јудеји у другој половини 1. в. пре Хр. била довољно развијена и довољно високог квалитета да служи луксузним стандардима Ирода, једног од најбољих градитеља међуцаревима тог периода, рекао је проф.  Меир.
https://www.timesofisrael.com/source-of-alabaster-for-herod-the-greats-lavish-bathtubs-comes-out-in-the-wash/
https://www.israel21c.org/herods-royal-bathtubs-were-made-in-israel/
тагови: библија, свето-писмо, стари-завет, нови-завет, цар-ирод-велики, градитељ, алабастер, каде, рудник, нова-истраживања, каменолом, египат, библијски-културни-центар
  • БИБЛИЈСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР
  • Краљице Наталије 76
  • Београд