ИСКОПАВАЊЕ ЕФЕЛА (ЈЕРУСАЛИМСКА ТВРЂАВА) ОТКРИЛO РЕДАК НОВЧИЋ ИЗ ВРЕМЕНА ЈУДЕЈСКОГ УСТАНКА – налаз који повезује Мојсејев закон, еванђелску приповест и разорење Јерусалима

22 Јануар 2023

Недавна ископавања у области Офел јужно од Храмовне горе открила су остатке монументалне јавне грађевине из периода Другог храма, која је уништена 70. год. хр. ер. Офел – или цитадела – је још увек постојећа иродијанска грађевина којом је обрубљена храмовна гора.Више од 150 новчића откривено је током процеса ископавања (са све више њих који су континуирано излазили током текућег процеса мокрог просејавања). У слоју разарања иродијанског утврђења пронађено је десетине кованица, већином од бронзе, из времена Првог јудејског устанка (66–70. хр. ере). Пронађен је и веома редак сребрњак од пола шекела из времена 69-70. год. хр. ере. Према истраживачима, новчићи од пола шекела су коришћени за плаћање пореза од пола шекела храму, који годишње доприноси сваки одрасли Јеврејин како би се покрили трошкови богослужења (Изл 30:13, 38:26). Чини се да је ова пракса у позадини писања еванђелисте Матеја који извештава о питању кафернаумских сакупљача храмовног пореза упућеног Петру. Ковање сребреног новца у Римском царству била је привилегија самог цара и такав чин јудејских устаника био је политичка порука о независности која је, ипак, била кратког даха и која је за последицу имала уништење Јерусалима и његовог храма, догађаје који су означили и коначни разлаз шире јудејске заједнице и хришћанског покрета.

Свако по списку нека да по пола сикла

по сиклу храма

у коме је двадесет гера у сиклу.

То пола сикла биће принос Господу

Изл 30:13

Пола сикла по глави,

по храмовној мери,

од свакога ко је уписан

од двадесет година па на више...

Изл 38:26

А кад дођоше у Кафарнаум

приступише Петру

они који убирају дидрахме и рекоше:

зар ваш учитељ не даје дидрахме?

А он рече: да.

И кад уђе у кућу

претече га Исус говорећи:

шта мислиш, Симоне,

од кога узимају цареви земаљски

царину или порез,

од својих синова или од туђих?

а кад рече: од туђих, рече му Исус:

синови су, дакле, слободни.

Али да их не саблазнимо,

иди на море, баци удицу,

прву рибу коју ухватиш,

отвори јој уста и наћићеш сатир.

Узми га и подај им, за мене и за себе.

Мт 17:24-27

И изашавши Исус из храма иђаше даље

и приђоше му његови ученици

да му покажу грађевину храма.

А он им одговори и рече:

не видете ли све ово?

Заиста, заиста вам кажем,

неће овде остати ни камен на камену

који се неће порушити...

А кад видите да гнусоба опустошења

о којој говори пророк Данило

стоји на светом месту,

ко чита нека разуме,

тада нека становници Јудеје беже у горе,

ко буде на крову нека

не силази да узме што из своје куће,

ко буде у пољу

нека се не враћа да узме огртач.. .

Тешко дојиљама и трудним женама

у те дане...

Мт 24:1-2.15-19.

Јерусалим... је био тако темељно сравњен са земљом

од стране оних који су га срушили до темеља,

да није остало ништа

што би могло да убеди посетиоце

да је то некада било место становања.

Јосиф Флавије

Недавна ископавања у области Офел јужно од Храмовне горе открила су остатке монументалне јавне грађевине из периода Другог храма, која је уништена 70. год. хр. ер. Офел – или цитадела – је још увек постојећа иродијанска грађевина којом је обрубљена храмовна гора. Грађевина је омеђена на југу седлом, праћена гребеном познатим као југоисточно брдо које се протеже до царског врта и Силоамске бање. Јотам и Манасија, јудејски цареви, означени су као они који су масовно ојачали офелска утврђења.

Ова утврђења су идентична или су близу сионске тврђаве која се доводи у везу са царем Давидом. Офел - налазиште првобитно је ископано под руководством проф. Бенџамина Мазара 1970-их (Prof. Benjamin Mazar ). Даља ископавања су се одвијала на локацији углавном под управом др. Еилат Мазар (Dr. Eilat Mazar) која је преминула прошле године (https://bkcentar.rs/sr/blog/da-li-sam-pronasla-palatu-cara-davida-eilat-mazar).

Више од 150 новчића откривено је током процеса ископавања (са све више њих који су континуирано излазили током текућег процеса мокрог просејавања). У слоју разарања иродијанског утврђења пронађено је десетине кованица, већином од бронзе, из времена Првог јудејског устанка (66–70. хр. ере). Пронађен је и веома редак сребрњак од пола шекела из времена 69-70. год. хр. ере. Новчић је пронађен у великој јавној грађевини окруженој микваотом (купатилом за ритуално прочишћавање) која је играла важну улогу у функцији храмовне службе. Редак новчић је очишћен у конзерваторској лабораторији Института за археологију. Процес конзервирања је вршио Мими Лави (Mimi Lavi), шеф лабораторије за конзервацију на Јеврејском универзитету у Јерусалиму, а кованицу је идентификовао др Јоав Фархи (Dr. Yoav Farhi), нумизматички експерт тима и кустос нумизматичког павиљона Кадман у музеју Ерец Израел у Тел Авиву (Kadman Numismatic Pavilionat the Eretz Israel Museum in TelAviv).

Ово је трећи новчић ове врсте пронађен у ископавањима у Јерусалиму и један од ретких који је икада пронађен у археолошким ископавањима, рекли су истраживачи.

Током устанка против Рима, Јевреји су у Јерусалиму ковали бронзани и сребрни новац. Већина сребрњака са једне стране је имала пехар, а изнад древним јеврејским писмом била назначена година побуне. Неке кованице су, такође, имале натпис израилски шекел, пола шекела или четврт шекела. На другој страни кованица обично је приказивана грана са три нара, окружена натписом Свети Јерусалим. Сматра се да су драгоцени сребрни новчићи ковани у комплексу храма.

Током римског доба, ковање сребрног новца било је право цара, тако да је ковање оваквих новчића од стране оних који нису признавали царску власт било политичка изјава и израз националног ослобођења од римске владавине од стране јеврејских побуњеника, нарочито уколико се има на уму да током римског периода, који је претходио Великој побуни, Јевреји нису ковали ниједан сребрњак, чак ни за време владавине цара Ирода Великог.

Према истраживачима, новчићи од пола шекела (који су имали просечну тежину од 7 грама) су такође коришћени за плаћање пореза од пола шекела храму, који годишње доприноси сваки одрасли Јеврејин како би се покрили трошкови богослужења (Изл 30:13, 38:26). Чини се да је ова пракса у позадини писања еванђелисте Матеја који извештава о питању кафернаумских сакупљача храмовног пореза упућеног Петру.

Питање је, можда, имало за циљ да Христа доведе у незгодну позицију. Наиме, уколико би он одбио да плати храмовни порез могли би да га оптуже за кршење Мојсејевог закона. Са друге стране, плаћање храмовног пореза могло би да се схвати као његово одрицање од месијанства. Замка постављена Христу, међутим, послужила је управо као потврда његовог чудесног свезнања (Мт 17:24-27).

До устанка храмовни порез се плаћа квалитетном кованицом од пола шекела искованом у Тиру у Либану. Те кованице су познате као 'тирски шекели' или 'тирски пола шекела.' На овој кованици налазила се слика Херакле-Мелкарта, главног божанства Тира, а на полеђини су приказивали орла окруженог грчким натписом 'Тир, свети и град уточишта', рекао је Др Фархи додавши: сребрне кованице из времена устанка су биле замена за тирске, а користиле су прикладнију иконографију усклађену са Декалогом. Сребрни новчићи из устанка били су први и последњи у древним временима који су носили наслов 'шекел'. Следећи пут ово име је коришћено 1980. године на израелским новчићима од шекела које је производила Банка Израела. У септембру ове године је сребрњак од четвртине шекела из истог периода враћен у Израел после дводеценијске потраге за предметом који је противзаконито изнет из државе (https://bkcentar.rs/sr/blog/retka-kovanica-iz-vremena-prvog-judejskog-ustanka-posle-dve-decenije-vracena-u-izrael). Такође, у децембру прошле године кованицу од једног шекела пронашла је једанаестогодишња девојчица која је са родитељима учествовавла у ископавањима (https://www.bkcentar.rs/sr/blog/pronadjen-retka-kovanica-iz-vremena-prvog-judejskog-ustanka-novcic-pronasla-11-godisnja-ucesnica-arheoloskog-projekta).

Устанак је био прва од неколико побуна јеврејског становништва против Римског царства. То је био одговор на све веће верске тензије и високе порезе од стране Римљана. Резултирала је војном одмаздом, пљачком и уништењем другог храма, као и хапшењем високих јеврејских политичких и верских личности. Ипак, до слома устанка прошло је неколико година током којих је потиснут римски гарнизон Јудеје, а пред побуњеницима из Јерусалима је побегао проримски краљ Ирод Агрипа II. Почетни успех устаника приморао је Римљане да у помоћ Агрипиним снагама пошаљу четири легије. Ове снаге су 70. год. хр. ере стигле пред Јерусалим стављајући град под четворомесечну опсаду. После неколико битака, цео град и други храм су уништени. Устанак који се догодио између 66. и 70. год. нове ере био је народна побуна против Римског царства изазвана жељом за независношћу и слободним исповедањем монотеизма, а укључивао је класне притужбе и друге факторе. Устанак се завршио уништењем Јерусалима, али је ипак био једно од најхеројскијих поглавља у јеврејској историји, истиче се у јевресјким изворима. Близу седам деценија доцније избио је други јудејски устанак на чије чело је стао Бар Кохба. Оба устанка су угушена у крви и сматрају се највећим страдањима јеврејског народа пре холокауста.

У августу 2022. год. презентовани су резултати новог истраживачког пројекта који осветљава дешавања повезана са Legio X Fretensis (Tenth legion of the Strait) тј. римском легијом која је заслужна за освајање Јерусалима. Истраживачи су открили локацију са које је почео напад који је резултирао уништењем јерусалимског храма 70. год хр. ере. Хришћани сматрају да је уништење Јерусалима и његовог храма у Првом јудејском устанку довело до испуњавања Христових речи којима је пророковао о тим догађајима.

Сматра се да је разорење храма био и коначна тачка разлаза Јевреја и хришћана који су се до тада сматрали унутарјеврејском верском заједницом попут садукеја, фарисеја, есена... Наиме, према библијском и ванбиблијском предању Христово пророштво о разорењу Јерусалима, као слици дешавања која ће обележити историју света, садржало је и опомену на бази које су хришћани искористили краткотрајно повлачење римске војске напустивши Јерусалим пре коначног разорења града и уништења тамошњег храма. Према овим схватањима, то је од стране шире јудејске заједнице схваћено као чин коначне издаје и довело је до изопштења хришћана који, са друге стране, због непријатељстава која је Рим предузимао против Јевреја и сами покушавају да се дистанцирају од јудејске заједнице и представе као независни и другачији у односу на њу.

Ископавање је обавио тим са Јеврејског универзитета (Hebrew University) и Херберт В. Армстронг Колеџ, Едмонду, Оклахома (Herbert W. Armstrong College in Edmond, Oklahoma), који је водио проф. Узи Леибнер (Prof. Uzi Leibner) са Института за археологију (Institute of Archaeology). Ископавање су подржали Израилска управа за старине (Israel Antiquities Authority, IAA), Израелска управа за природу и паркове (Israel Nature and Parks Authority, INPA) и East Jerusalem Development Company.

Извори:

https://www.heritagedaily.com/2022/12/rare-half-shekel-coin-discovered-from-great-revolt-period/145528?fbclid=IwAR1YbuslfzQ_VjLXc79irRqebNXhzo5cSOcVfxaxK6eVO7x2_3B1N5K3NRE

https://www.jpost.com/archaeology/article-724924?fbclid=IwAR06F_naMg0Jf3ImxKzzmduIIZPiUdEMusRr6O-fnx8Uhj65K9sto92l6FM

https://arkeonews.net/an-extremely-rare-half-shekel-coin-from-year-three-of-the-great-revolt-discovered/

https://www.timesofisrael.com/rare-silver-half-shekel-minted-by-rebels-against-rome-in-69-ce-found-in-jerusalem/

https://armstronginstitute.org/817-extremely-rare-silver-coin-from-year-three-of-the-great-revolt-unveiled

https://www.archeotips.com/2022/12/16/rare-half-shekel-coin-found-in-jerusalem/

https://www.miamiherald.com/news/nation-world/world/article270049802.html

https://www.bkcentar.rs/sr/blog/arheolozi-identikovali-lokaciju-rimskih-balista-sa-koje-je-izvrsen-konacni-napad-na-jerusalim-70-god-hr-ere