Јерусалим

Ископавање којим је управљала Израелска управа за старине (Israel Antiquities Authority, IAA), под покровитељством Фондације Давидовог града, открива промену урбаног пулса Јерусалима у последњим деценијама пре уништења храма 70. год. хр. ере. Ископавања су открила канал који је био главна подземна артерија Јерусалима. Овај канал је пролазио испод и између објеката и шарених пијаца Јерусалима у подножју храмовне горе и целом дужином Давидовог града.

Соломон је саградио Мило и затворио пробој Давидовог града, свог оца. 1Цар 11:27

Древна навутејска престоница после два миленијума је отворила своја блага пред истраживачима који су отишли до сада непознате, могуће краљевске, гробнице и унутар њих нашли пехар који подсећа на свети грал какав је представљен у филму сниманом на овој локацији Индијана Џонс и последњи крсташки поход. Још древнија ризница од скоро 500 артефаката откривена је у близини древног Вавилона, док на територији Јерусалима су пронађени остаци пореског средишта из времена првог храма.

Ретко се дешава да најзначајнија археолошка открића у области библијске археологије буду доминантно повезана са Новим заветом. Август 2024. године је такав месец. И док размишљамо о великом каменолому који је подарио плоче за ходочаснички пут којим је вероватно ходио Христос са својим ученицима, међу којима је био и Петар који је можда посматрао уграђивање огромних блокова камена из истог каменолома у храмовни комплек (што га је можда касније инспирисало за поуку о хришћанима као живом камењу новозаветног храма – богослужбене заједнице) и док читамо о открићу остатака сигагоге у Хоразиму, и то управо из времена када је Христос деловао у овом граду, не треба да заборавимо на јединствени печатни-прстен-амајлију која открива не само снажни утицај Асирије у Јудеји, већ и борбу Јудејаца да одрже свој национални идентитет. И више од тога, потврђује употребу библијских имена у периоду у који иста имена смешта и библијски текст.

Попис за куповину стар 3500 година открива не само значај и ширење клинастог писма из месопотанских области преко oбласти Ханана све до Анадолије, већ и постојање сталне и обимне трговинске размене међу овим удаљеним регионима. Н атај начин помаже нам да боље разумемо економске праксе и односе бронзаног доба. Истовремено скоро 4000 година стара тканина пронађења у израелској „пећини лобања“ отрива тајне древне технике бојења текстила и кореспондира са библијским текстовима о скупоценим материјалима коришћеним за израду библијског светишта, свештеника и племства. Коначно, можда најзначајнији проналазак овог месеца је проналазак остатака једног од монументалних утврђења древног Јерусалима.

Начин на који су неки, мањи, градови преживели слом цивилизације бронзаног доба који је на колена бацио Египат и Месопотамију, а занавек избрисао хетитски империју је дуго био мистерија. Новије студије сугеришу могућа решења. У другима се дају подаци који у битној мери могу да потвде историчност библијских наратива повезаних са епском асирском опсадом Јерусалима, као и Соломоновим градитељским подухватима у Гезеру.

Мај текуће године био је археолошки богат месец који нам је подарио различита открића која могу да буду повезана са Старим и Новим заветом. И док откриће главе богиње Хигије у древној Лаудикеји можда може да у сећање дозове поруку лаудикејским хришћанима овог града, записану у последњем библијском спису, нова анализа и предложено читање симбола древног храмовног омплекса Саргона II осветљава аспирације древног асирског владара, а можда и династије којој је припадао. Коначно, примена нових метода датирања археолошких налаза на подручју Јерусалима, древне налазе повезује са библијским извештајима.

Јерусалим је 70.год. хр. ере био опкољен римским трупа, а затим и уништен. Према неким изворима, овај догађај је био и тачка коначног раздвајања Јудеја и хришћана који су се до тада сматрали јудејском сектом. Повод је била чињеница да су хришћани, у складу са Христовом пророчком опоменом (Mт 24:15-22) напустили Јерусалим када се, пре коначног уништења, указала прилика за то.То су Јудеји схватили као издају и напуштање не само светог града већ и препуштање светог места (храма) ужасној судбини. Детаљнији подаци у вези са тим сачувани су у хришћанским историјама из 4. в. које је писао Јевсевије Кесаријски. Он бележи да су јерусалимски хришћани пребегли у Пелу, насеље које се данас налази у Јордану. Да ли се догодио овај чудесан догађај? Да ли постоје докази о хришћанима из 1.в. у древној Пели?

Остаци соларног храма у близини Јерусалима и малог минијатурног и најстаријег пронађеног златног артефакта пронађеног у Јерусалиму откривају околности и односе јеврејских племена и царстава са Хананцима, њиховим наследницима, Феничанима, али и Египтом, посредно или непосредно потврђујући библијски наратив. У исто време древна хуријанско-хетитска глинена плочица сведочи о грађанском рату у хетитској империји и доноси молитву хетистког владара за победу над непријатељимима, откривајући молитвене обрасце (који заједно са другим хетитским молитвама) можда имају улогу претече псаламске књижевности какву препознајемо у Светом писму.

Фебруар 2024. год. изнео је на светло кречњачку кутију пронађену дуж ходочасничког пута у Јерусалиму, значајне резултате примене нових технологија у читању древних списа и откриће древне амајлије која потврђује асирско присуство на територији некадашњег Израилског царства, у складу са библијским наративима.