ЈАКОВ ПРОЗЕЛИТ И ДРЕВНА КЛЕТВА

Речи су написане црвеним мастилом на надргробној плочи пре око 1800 година. Иако су стотине надгробних споменика откривене на Унесковој листи светске баштине Беит Шеарим, ово је први споменик који је пткривен током последњих шест деценија. Проучавање натписа извршили су Универзитет у Хаифи (University of Haifa) и Израелска управа за старине (Israel Antiquities Authority, IAA). Осим своје интригантне клетве, натпис је изузетан из још једног разлога: експлицитно помиње да је власник гроба био преобраћеник у јудаизам.

Јаков  прозелит
Надгробни споменик Јакова преобраћеног датира са самог краја римског периода (37. пре Хр.-324. хр. ере), када су Јевреји били протерани из Јерусалима. До тог времена, Галилеја је постала главни центар јеврејског живота и културе унутар римске Палестине. Међутим, као што показује његов натпис, Јаков није рођен као Јеврејин, нити је вероватно био из области Галилеје.
Ко зна одакле је он [Јаков] дошао. И никада нећемо сазнати ако не пронађемо његов дневник, што нећемо, рекао је Џонатан Прајс (Jonathan Price), професор Универзитета у Тел Авиву (University of Tel Aviv) додавши да је Јаков вероватно не изворно име покојника, већ име које је добио преласком у јудаизам. Одакле год да је Јаков потицао, није изненађујуће што је сахрањен у Галилеји, јер је Бејт Шеарим постао важна некропола у којој су сахрањени многи Јевреји из Израила и дијаспоре. Верује да је она и последње почивалиште важног рабина Јуде ха-Насија из 2. в., који је заслужан за редиговање Мишне и који је био поглавар Синедриона. Након његове сахране, Јевреји из целог региона уложили су огромне напоре да и тамо буду сахрањени, рекао је Прајс, додајући: Бејт Шеарим је познат по томе што је међународно гробље за Јевреје са целог истока, укључујући Јемен, Палмиру и целу древну Свету земљу.

Према Прајсу, Јаков је вероватно сам саставио клетвени натпис пре своје смрти, што је била уобичајена пракса у антици. Натпис је написан на ономе што је Прајс описао као чудан грчки којим је очигледно говорио. Након проклетства, написане су речи стар 60 година. Оне су вероватно додане од стране породице по смрти покојника. У античком свету, рекао је Прајс, није било неуобичајено да појединци саставе своје гробне натписе пре своје смрти.
Сигуран сам да је припремио свој камен пре него што је умро. Да ли је писао руком или не, не можемо знати, иако је облик слова прилично добар у односу на друге домаће натписе, рекао је Прајс.
Још један мали натпис, такође обојен црвеном бојом, налазио се на кречњачком зиду у близини гробнице, и једноставно је рекао име Јуда. Археолози верују да је то име власника гробнице. Већи натпис налазио се на каменој плочи наслоњеној на отвор исте нише и састојао се од осам редова.
Натпис је откривен пре годину дана у националном парку, објављена је у заједничком саопштењу за штампу Универзитета у Хаифи и IAA уочи једнодневне конференције 1. јуна. Пронашао га је Џонатан Орлине (Yehonatan Orline) у таније непознатој гробној пећини. Натпис је достављен IAA, која је радећи на томе да га сачувају у нади да ће га једног дана бити део изложбене поставке, заједно са још 300 натписа писаних на четири језика, а пронађених у оводашњој некрополи, каже шеф IAA  Ели Ескосидо (Eli Eskosido).

Обраћеници и јудаизам
Откриће овог надгробног споменика је занимљиво јер је један од свега неколико таквих натписа из касног римског периода који помињу преобраћенике у јудаизам. Упркос пропадању Јудеје, и након низа неуспелих јеврејских побуна и јачања хришћанства и његовог ширења у царству, видимо да још увек има људи који одлучују да се придруже јеврејској вери и чак то поносно проглашавају изјавио је директор ископавања, Адиј Ерлиха (Adi Erlich). Ово је први погребни натпискоји посебно помиње да је преминула особа била преобраћена. Натписи који сведоче о преобраћеницима нису уобичајени, а они који су претходно откривени углавном су из периода Другог храма или раног римског периода, времена када је јудаизам био доминантан идентитет у Јудеји.
Поред прозелита, јудаизам је привукао и другу групу присталица током касног римског периода. Ова група, позната као побожни, поштовала је израелског бога и често је донирала новац за изградњу синагога. Међутим, за разлику од преобраћеника, ова група није постала потпуно јеврејска, придржавајући се закона или обрезања. Такви побожни се такође често помињу у Новом завету, а у неким случајевима су били кључни за формирање раних хришћанских цркава. Корнелије из Цезареје је један од таквих примера (Дап 10). Новозаветни писци су, ипак, знали и за прозелите. Штавише један од прозелита по имену Никола увршћен је у групу од првих седам ђакона (Дап 6:5). У вези са њим имамо још и податак да је био из Антиохије.

Извори:
https://www.biblicalarchaeology.org/daily/ancient-cultures/ancient-israel/jacob-the-convert/?utm_campaign=coschedule&utm_source=facebook_page&utm_medium=Biblical%20Archaeology%20Review&utm_content=Jacob%20the%20Convert%20and%20an%20Ancient%20Curse&fbclid=IwAR2OSjswK31-hF5JbB6sZw5lHuUTg1kM7-4QwhmgnT7Ojljc3zMJP7YyeDU
https://www.timesofisrael.com/1800-year-old-grave-marker-for-jacob-the-convert-stumbled-upon-at-beit-shearim/
https://www.jpost.com/archaeology/article-708390