ЈЕДИНСТВЕНИ ПРЕДИВНИ ПЕЧАТНИ ПРСТЕН ПРОНАЂЕН У КАНАЛИЗАЦИЈИ ДРЕВНОГ ЈЕРУСАЛИМА

Печат има равну површину на којој је изгравиран поменути симбол, док са друге стране се налази танак жљеб са жицом, што показује да је артефакт служио као печатни прстен. Археолози Израелске управе за антиквитете (Israel Antiquities Authority, ИАА) просипали су земљиште ископано из темеља Западног зида. Аметист печат је пронађен у тлу из дренажног система који је некада повезивао Силоамску бању и Храмовну гору. Израз Силоамска бања односи се на неколико базена исклесаних у камену који су се налазили југоисточно, изван зидина старог града, односно простора који се сматра првобитним насељем Јерусалима.

Печати од аметиста коришћени су за означавање власништва и приватних комуникација. Један такав печат пронађен је у Националном парку Emek Tzurim на западној падини Маслинске горе и планине Skopus у горњем току Кидрона.Овим националним парком управља Фондација Давидов град (City of David Foundation).  Артефакт се датира у доба другог храма, највероватније ближе почетку хришћанске ере. Датум је немогуће прецизно утврдити али се чини да је у наведеном периоду употреба драгог и полудрагог камења за израду печатних прстенова била прилично честа. Ово је јединствени приказ флоралног мотива којег не треба мешати са блиставим плодом наранџе који се данас користи у исхрани. Ова биљка позната је и као галадски балсам. Коришћена је у производњи скупоценог мириса који се спомиње у Библији, лековитог уља исл. Штавише, плод поменуте биљке био је и кључни састојак тамјана који се користио у богослужењу другог храма. Током овог периода сву трговину и производњу нарда контролисали су Јевреји који су живели у басену Мртвог мора где се ова биљка једино и гајила. 

Ели Шукор (Eli Shukron), један од IAA археолога, је изјавио да је ово изразито значајан налаз. Први пут је откривен печат са гравуром скупоцене флоре а то асоцира на библијске приче о цару Соломону. Не само да је он поклонио драгоцену биљку царици од Саве (или можда она њему), већ је и Јосиф Флавије забележио да се то вековима касније сматрало царским поклоном ие да је то био поклон Марка Антонија краљици Египта, Клеопатри. Флавије, заправо, говори о засадима нарда који су постали власништво Клеопатре а који су раније припадали Ироду.

Шуа Амораи-Старк (ShuaAmorai-Stark), коаутор недавно објављеног чланка, указао је да је други детаљ на гравури непозната птица, највероватније ибис или голуб. Широм хеленистичког света, римског и јеврејског, голуб је био симбол богатства, среће, доброте и успеха. Сама гравура због закривљеног шиљастог носа сличнија је ибису, који је у Египту довођен у везу са Тотом, богом месеца, који се сматрао заштитиником писма и магијских текстова. Власник прстена је вероватно била богата особа, можда узгајивач нарда. Иако су откривени бројни прстенови са флоралним и зооморфним мотивима из истог периода овај није сличан ниједном од њих. Наиме, на оваквим печатима уобичајено је пронаћи флоралне симболе биљака које су биле уобичајене на подручју Израила и Јудеје (винова лоза, урме, маслине...). Само неколико месеци раније пронашли су у близини јужне падине Храмовне горе драгуљ са угравираним ликом Аполона. И тај проналазак се датира на почетак хришћанске ере. Божанство је приказано са пуштеном дугом косом, кратком чврстом брадом и великим носем. И овај проналак је пронађен у канализационом систему.

Археолози су сагласни да тренутна истраживања омогућују савременом човеку да завири у свакодневни живот људи, становника, Јерусалима са почетка хришћанске ере.У конкретном случају, можемо замислити ужаснутог власника који је на свом путу са Храмовне горе или ка њој посматрао како његов драгоцени прстен пада и нестаје, наизглед заувек.