НАЈЗНАЧАЈНИЈА АРХЕОЛОШКА ОТКРИЋА БИБЛИЈСКОГ СВЕТА - август 2024

Редак и изванредан камени печат стар 2.700 година из периода првог храма откривен је у близини јужног храмовног зида у Јерусалиму. Ово знатно доприноси разумевању асирског утицаја токо 8-7. в. пре Хр.

Печат, направљен од црног камена и украшен крилатим ликом поред натписа на палео-јеврејском писму, нуди јединствен увид у културну и уметничку размену између Неоасирског царства и Царства Јуде.

Откриће, које је објавила Израелска управа за старине (Israel Antiquities Authority, IAA), поздравља се као једно од најзначајнијих открића последњих година. Печат приказује крилату фигуру, вероватно генија/ђина, демона заштитника уобичајеног у неоасиријској уметности у периоди 9-7. в. пре Хр. Слика је приказана у профилу... са крилима; носи дугачку пругасту кошуљу и корача удесно. Фигура има гриву дугих коврџа која покрива потиљак, а на глави је капа или круна. Фигура подиже једну руку напред, са отвореним дланом; можда да сугерише неки предмет који држи, саопштила је IAA.

Често повезани са апкаллуом (препотопним мудрацима и краљевима, apkallu), ови духови су обично били приказани у палатама и храмовима. Ово је први пут да је таква фигура откривена у израелској археологији, што је означава као изузетно редак и необичан налаз, каже др Филип Вукосавовић (Dr. Filip Vukosavovic), асириолог и археолог из IAA додајући: у новоасиријској уметности 9-7 века пре нове ере познате су фигуре крилатих демона и сматране су својеврсним заштитним демоном. Он додаје: Јуда уопште, а посебно Јерусалим у то време, били су подвргнути хегемонији Асирског царства и били су под њеним утицајем – стварност која се такође огледа у културним и уметничким аспектима.

Печат носи натпис Le Yehoʼezer ben Hoshʼayahu, што у преводу значи За Јехозезера, сина Хошајахуовог. Истраживачи тврде да је овај натпис значајан не само због повезаности са библијском ером, већ и због своје необичне структуре. Име Јехозезер се у Библији појављује у скраћеном облику као Јозезер. један од ратника цара Давида (1Дн 12:7), док Хошајаху подсећа на имена која се помињу у Књизи прор. Јеремије (43:2). Неки чак сугеришу да је печат могао бити у власништву личности коју пророк Јеремија спомиње. То се, свакако, не може доказати, али је значајно уочити да сада материјални докази указују на фреквенцију ових имена и да их повезују управо са периодом у који их смешта и библијски текст.

Власник је изабрао демона да буде обележје његовог личног печата да припада ширем културном контексту, баш као и људи данас у Израелу који себе виде као део западне културе, рекао је Барух додајући: Ипак, у оквиру тог осећања, овај Јехозезер се такође чврсто држао свог локалног идентитета, па је његово име написано хебрејским писмом, а његово име је јеврејско име које припада Јудиној култури.Ова двострука природа артефакта, који садржи и јудајске и асирске елементе, показује размере утицаја асирске културе у нашем региону, а посебно у Јерусалиму, нешто што је последњих година постало све очигледније због текућих ископавања,закључио је.

Др Јувал Барух и Навот Ром (Dr. YuvalBaruchandNavotRom), директори ископавања, описали су печат као оруђе и за печатирање докумената и као амајлија. Приказ крилате фигуре је замршен и у оштрој је супротности са релативно грубим урезивањем имена власника, што сугерише да га је можда исписао лично Јехозезер. Овај лични додир наговештава писменост и културни идентитет његовог власника, који је вероватно имао значајан положај у администрацији Јудеје. Аутори истичу да је мали, црни камени печат један од најлепших икада откривених у ископавањима у старом Јерусалиму, и изведен је на највишем уметничком нивоу. Из тога закључуједа су слика и текст рађени у различитим фазама живота артефакта.Напомињемо и да је запис био у огледалу, али би се то очекивало за печат, напомиње Вукосавовић. То је печат. Када утиснете печат у мокру глину, добијате позитивно писмо. Урезано је у негативу.

Печат има и рупу која пролази кроз њега како би се могао причврстити за ланац носити и око врата.Умеће израде печата, мешање асирске иконографије са палеојеврејским или феничанским писмом, наглашава културну интеракцију између Асирског царства и локалног јудејског друштва. Др Барух је нагласио да је дизајн печата јединствен по томе што приказује крилатог човека у неоасиријском стилу, што је редак елемент у глиптичкој уметности касног периода првог храма.

Међутим, не слажу се сви са овим закључком. 

То није мотив локалног печата; Претпостављам да је то поновна употреба, рекао је Шаи Гордин (ShaiGordin), асириолог са Универзитета Ариел (AssyriologistatArielUniversity)наглашавајући да постоје примери поновне употребе печата у овој области, на пример у арамејским печатима, па чак и у такозваним хијероглифским печатима лувијског изгледа на Леванту који су псеудо-хијероглифски. Главни разлог за сумњу у Јерусалимско порекло печата своди се на различит квалитет духа у поређењу са натписом. За разлику од локалног занатлије који је знао како да савршено исклеше асирски апкаллу, вероватнији сценарио је да су Јехо'езер или Хошаијаху дошли у посед асирског печата путем трговине или путовања, у ком тренутку су у њега урезали своја имена.

Откриће доприноси растућем броју доказа који показују обим асирског утицаја на Јуду током периода првог храма. Присуство уметности асирског стила у Јерусалиму, посебно у елитним предметима попут печата, одражава дубоке културне и политичке везе између Асирског царства и Јудеје. Професор Рони Рајх (Prof. RonnyReich) са Универзитета у Хаифи (UniversityofHaifa) приметио је да мешање асирских и хебрејских елемената на печату наглашава сложени идентитет јудејске елите током овог периода.Камени печат било да га је направио локални мајстор или је на други начин дошао у посед јудејског властелина, ношен је као амајлија и знамење ауторитета.  Истовремно, власник печата је покушавао да директно присвоји себи корисне особине за које је веровао да их је талисман оличавао као магични предмет, претпоставили су археолози. Радови на гравирању показују додатне доказе о способностима читања и писања које су постојале у овом периоду, каже др Јувал Барух, директор ископавања и заменик директора за археологију у IAA истичући:

Према речима проф. Рајха:

Из ових штурих чињеница Вукосавовић је извео причу из времена PaxAssyriaca – времена које су древни Израилци можда радије заташкавали када су библијске текстове стављали на пергамент. Према неким схватањима, наиме, древни Јуда и Израил – најбоље су напредовали када су били подвргнути страним царствима. Вукосавовић сугерише да наша прича почиње једним високим јудејским званичником, толико утицајним да је био део елитне делегације која је јахала конвој коња и магараца да испоручи порез самом неоасиријском цару у Ниниви. Хошајхуаје биодео пратње, или можда високо рангирани трговац, отишао у Ниниву и био је толико импресиониран уметношћу да се вратио са нечим оваквим за себе, каже Филиповић истичући: Видео је то, рекао вау, вратио се и замолио локалног занатлију да га произведе. То знамо јер одећа духа није асирска, већ је у локалном стилу. Прави асирски уметник би одмах знао како треба да изгледа одећа крилатих духова, укључујући косу и покривала за главу, али није знао. Хошајаху је могао да објасни како дух стоји, али није знао како да опише даље од тога.Крилате џине/геније налазимо на масивним зидовима рељефима у Ниниви, на улазу у монументалне краљевске палате. Припадао је печатима високих функционера неоасирског двора и није се налазио свуда.

Вукосавовић примећује и да слика на печату није била завршена. Ко год је почео да гравира крилатог духа, стао је. Једна рука недостаје, а половина друге. Недостаје брада. Нешто се догодило, претпоставља он. Можда је уметник умро. Можда Хошајаху умро, али је очигледно печат остао у породици јер га је наследио његов син Јехо'езер. Овај печат са овом иконографијом био је један од најдрагоценијих ствари које је једна породица могла имати, каже Вукосавовић: То је доказало очев узвишени статус – „као да је мој отац био шеф кабинета или премијер.

Зашто Јехо'азер не би дао своје име урезано на њему? Имао је јединствену слику, пита Вукосавовић: Нико други [наравно у овој области] није имао крилати дух на свом печату. Није му требало његово име. У мору аутомобила на паркингу, ако постоји један црвени Ферари – не треба му прилагођена регистарска таблица Људи високог ранга могли би да имају слике које одговарају њиховом статусу и не морају да се замарају именом.Зашто би син додао своје име? Вукосавовић сматра да је могуће да би се артефакт ојачао као амајлија. Његов отац га је користио првенствено као печат, али је син можда желео да појача његову натприродну моћ. Додавање имена повећава снагу амајлије! Одједном, уместо антибиотика који може помоћи било коме, он добија одређени лек.

Коначно, камен је црн, али о каквом се црном камену тачно ради, археолози не знају. Чека се даља анализа. У сваком случају, није поента у геологији, већ у боји, каже Вукосавовић додајући: Камен је црн. То је оно што је битно. И на крају дана, шта год да су библијски писци делили, а не делили, печат указује на моћ Асирије и моћ Јуде под њом, све док није дошао цар Језекија и скоро уништио царство, претворивши се у бунтовнике и скоро осуђујући га на заборав,  каже Вукосавовић.

Иако помало екстремно, ово је историјски тачно сагледавање. Ако низбогчег другог, онда због скоро јер иако је Јудеја била на ивици уништења у тренутку када је Јерусалим, заједно са Језекијом, био опкољен, до пропасти није дошло. Штавише, повлачење асирских трупа и последично убиство цара Санхериба од стране синова завереника увело је Асирију у период нестабилности, кратак али довољан да се Јудеја не само обнови, већ и прошири на територију некадашњег суседа, Израила. Израилско царство, пак, упркос значајно лојалнијем односу према Асирији је већ неповратно нестало са историјске сцене. Можда је поменуто скоро заправо било оно што је продужило трајање Јудејског царства још готово читав век... 

Министар баштине, рабин Амихаи Елијаху (RabbiAmichaiEliyahu), похвалио је ово откриће, истичући његов значај у демонстрирању централне улоге Јерусалима пре 2.700 година. Он каже: 

Печат је јавно изложен на 25. годишњој Истраживачкој конференцији града Давида у Јерусалиму 4. Септембра, пружајући научницима и јавности ближи поглед на овај фасцинантни артефакт.

Откриће Јехо'езеровог печата не само да обогаћује наше разумевање културне динамике у старом Јерусалиму, већ и наглашава историјски значај града као центра политичке и уметничке размене на древном Блиском истоку. Печатни прстен је пронађен  у току ископавања у Давидсоновом археолошком парку (Davidson Archaeological Garden), где су раније откривене многе древне реликвије.

 

Исаија 51:1

1Петрова 2:4-5

Под Иродом Великим (37–4. пре Хр.), град Јерусалим и регион Јудеје су постали невероватно просперитетни, са неким од најмонументалнијих грађевинских пројеката у региону који су изведени током овог периода, укључујући проширени Јерусалимски храм, Иродијум, и лучки град Цезареја Маритима. Датиран у период касног Другог храма, каменолом у Хар Хахоцвиму је можда био погон у коме су се производиле плоче коришћене у храму и на улицама древног Јерусалима. Каменолом је откривен још 2021. год.  током грађевинских радова. Истраживањем је утврђено да је то било један од највећих извора камена у Јерусалиму, саопштила је Израилска управа за старине (Israel Antiquities Authority, IAA).

Зграде у Јерусалиму, и древне и модерне, знамените су по томе што су направљене од блокова кремастог кречњака који се у области формирао у давној прошлости, док је овде било море.

Овај каменолом – који се налази у садашњој индустријској зони Хар Хахотзвим – вероватно је био место које је дало неке од огромних блокова коришћених у древној градњи, кажу Михаел Чернин и Лара Шилов (Michael Cherninand Lara Shilov), директори ископавања IAA (excavation directors IAA) закључујући то на основу ровова у којима је камење исклесано и блокова који су остали на лицу места. Ово није једини каменолом из тог периода. Само у околини Јерусалима има их на десетине истиче Чернин додајући да је ово ипак значајан каменолом, јер је један од највећих, свакако међу првих пет.

Неки од извађених блокова били су чудовишта дугачка до 3м, широка 1,5м и висока око 0,5м, тешка око 3 тоне или више. Како знамо? Пре свега, зато што су неке плоче већ биле исклесане из темеља, али још нису померене. Друго, због негатива који су остали у основи.

Њихова величина и тежина сугеришу да су највероватније коришћени за царску изградњу у Јерусалиму, а не у приватним градитељским подухватима. Локација каменолома и монументална величина блокова сугерише да су неки од градитељских подухвата Ирода Великог реализовани материјалом са ове локације. Оваква масивност блокова  типична је за доба Другог храма, а не Византије. Треба напоменути да су археолози открили да је већи део Јерусалима северно од Старог града изгледа служио као огроман каменолом.Археолози су открили десетине грађевинског камена различитих величина, као и ровове за вађење и сечење чији обриси указују на величину блокова који се ваде, наводи се у саопштењу IAA.

У Јерусалиму, Ирод је заслужан за проширење подручја Храмовне горе и за реконструкцију самог храма, као и за бројне друге пројекте. Он је такође заслужан за монументалну изградњу око његовог домена, укључујући тврђаву и палату која се слива низ страну платоа Масада, палату у Јерихону, луку у Цезареји Маритими и још много тога јер током Иродове владавине, широм града је изграђено неколико великих јавних зграда, палата и утврђења, што је захтевало велику понуду висококвалитетног грађевинског камена, рекли су истраживачи.

Само за радове у Јерусалиму била би му потребна огромна количина материјала. Камен из овог каменолома вероватно не би био транспортован негде другде, каже Чернин додајући: У древном свету постојало је много технологија за обликовање камења и специјална колица дизајнирана да их носе. Стари град није тако далеко. Постоји много случајева из истог периода да се веће камење транспортује много даље.

Монументални грађевински пројекти настављени су у граду и под [Иродовим] наследницима: најважнији од ових пројеката била је изградња градског 'Трећег зида' од стране Иродовог унука, цара Агрипе I, који је владао између 37. и 44. хр. ере. Ископавање пружа увид у прошлост Јерусалима у зениту, непосредно пре него што су га Римљани уништили 70. год. хр. ере, наводи се у саопштењу IAA.

Археолози такође верују да је каменолом вероватно произвео плоче за поплочавање јерусалимских улица, укључујући и чувену степенасту улицу (тзв. ходочаснички пут) која је откривена последњих година. Тај пут датира из истог периода као и каменолом, периода касног Другог храма (отприлике 63-70. хр.ере). Плоче пронађене у контексту каменолома су исте врсте, кажу археолози: Невероватно, испоставило се да је поплочавање ове улице потпуно исте величине и дебљине и има идентичан геолошки потпис као и камене плоче које су извађене из каменолома који је сада изложен у Хар Хотзвиму. Камен који се овде вадио би се користио за велики број грађевинских пројеката, укључујући поплочавање 'Пута ходочасника',којим су ходали Христос и његови ученици.

Колики је био овај каменолом? Огроман. Археолози су до сада ископали око 3.500м2 – и то само део каменолома. Имајте на уму да је Ироду било потребно више од једног каменолома у Јерусалиму, ма колико био велики. Пре само неколико година, археолози су идентификовали извор калцитног алабастера који је коришћен за царско купатило, а који се такође налази у централном Израелу. Истраживачи извештавају о проналажењу две посуде направљене од кречњака у контексту каменолома. Ово је период када су камене посуде пострале веома фреквентне међу Јеврејима због усклађености са јеврејским прописима о ритуалној читоти.

Библијски археолог Шимон Гибсон (ShimonGibson) је објаснио да ниједан други народ у тој области, чак ни Самарићани, нису користили камене посуде, иако би биле чвршће од глиненог посуђа. Гибсон је закључио да је употреба камених посуда почела око 40. пре Хр, ширећи се током наредних деценија на друге градове, укључујући Галилеју – али само у јеврејским домаћинствима. Камене посуде су играле саставну улогу у свакодневном верском животу Јевреја током 1.в. хр. ере, објаснио је археолог Јонатан Адлер (YonatanAdler), виши предавач на Универзитету Ариел додавши: било је то својеврсно јеврејско 'камено доба'.

Ово одражава део у Левитском законику који указује на платнене, дрвене и кожне посуде као подложне контаминацији (Лев 11:33). Не помиње камен. Да су древни људи тестирали апсорпционе квалитете камена за разлику од глине, били би ужаснути резултатима. У овом периоду старозаветни прописи о чистоти су били знатно проширени и пооштрени услед чега је имало смисла купити посуду која не може постати нечиста, јер када је посуда постала ритуално нечиста, морала је да се избаци из употребе. Нечиста грнчарска посуда, на пример, морала је да се разбије, објаснио је археолог Јицак Магенин (Yitzhak Magenin)  у чланку Ancient Israel’s Stone Age објављеном у Biblical Archaeological Society magazine.

Шилов напомиње да су камене посуде можда произведене управо овом у каменолому.  Археолози су идентификовали производне објекте од камена на другим местима, укључујући и Галилеју. Употреба каменог посуђа трајала је мање од 200 година - трептај ока у распону јеврејске историје. Пракса је престала са сломом Бар Кохбиног устанка. Каменолом je, на основу мале количине керамике пронађене на том локалитету, био у употреби деценијама током краја периода Другог храма, све до генерације пре уништења 70. год. хр. ере, рекао је археолог Чернин.Подручје треба да се сачува и угради у планирани индустријски и комерцијални комплекс од 40 спратова који је развила компанија Витаниа, која је открила локацију као део процеса изградње и финансирала истраживање IAA. Посуде ће бити приказане јавности овог лета током организованих обилазака новог објекта IAA’, Националног кампуса за археологију Израела Јај и Џеани Шотенстеин (Jay and Jeanie Schottenstein National Campus for the Archaeology of Israel), који се налази у Гиват Раму у Јерусалиму.

Откривање овог огромног каменолома, посебно непосредно пре Девет дана и Тиша Б’Ава, периода када Јевреји широм света оплакују уништење Јерусалима и његових храмова, дубоко је симболично и потресно, рекао је директор IAA Ели Ескусидо (Eli Escusido).

Значајно је приметити да откривање овог каменолома, као и потврда употребе камених судова у контексту јудејских прописа повезаних са ритуалном (не)чистотом веома добро рефлектује еванђеоски опис свадбе у Кани где се спомињу масивни камени судови непосредно повезани са јудејским обредом очишћења (Јн 2:6). 

Са овим моментом повезано је још једно откриће чији су резулатати објављени овог месеца. Реч је о два миленијума древном погону за производњу камених посуда повезаних са ритуалном чистотом у Галилеји. На галилејском локалитету Еинот Амитаи (Einot Amitai) у близини Назарета у северном Израелу археолози су открили 2.000 година стар каменолом и радионицу која је производила камене посуде која потврђује да су „камене посуде играле саставну улогу у свакодневном верском животу Јевреја током [1.в. хр. ере.]“, објаснио је археолог Јонатан Адлер (Yonatan Adler), виши предавач на Универзитету Ариел (Senior Lecturer at Ariel University). Његов колега са Универзитета Малта (Senior Lecturer at the University of Malta) и кодиректор ископавања „Еинот Амитаи“ пројекта Денис Мизи (Dennis Mizzi) је сагласан са овим објашњењем. Смештен на западним падинама Хар Јона у близини Назарета, 'Еинот Амитаи има масивну пећину уклесану у брдо креде. Археолози су открили посуде од камена креде у различитим фазама производње, што сугерише да је пећина функционисала као радионица. Адлер повлачи везу између ритуалне употребе камених посуда и приче о венчању у Кани Галилејској — где је Исус учинио своје прво знамење (Јн 2:1–11).

Он примећује да се пећина од креда-камена у ’Еинот Амитаиу налази јужно од града Кафр Кана (Kafr Kanna), који су неки научници идентификовали као новозаветну Кану. Свакако је могуће — можда чак и вероватно — да су велики камени судови који се помињу у причи о венчању у Кани можда произведени локално у Галилеји у пећини сличној оној коју сада ископавамо, рекао је Адлер, док његов колега Денис Мици,упозорава да су до сада ископавања пронашла само мале посуде - шоље и чиније.  У саопштењу за штампу Универзитета Ариел описује значај ископавања: Иако су фрагменти камених посуда пронађени у прошлости на бројним локалитетима из раног римског периода широм Израела, а познате су две радионице из области Јерусалима, ово је први пут да су [су] спроведена потпуна ископавања на каменој посуди производно место у Галилеји.

Ископавања у финансирају Израелска научна фондација (Israel Science Foundation), Универзитет Ариел (Ariel University) и Друштво библијске археологије (Biblical Archaeology Society).

Додаћемо да је општа атмосфера градње у Јерусалиму која је обележила период Новог завета, често непосредно повезана са великим каменим блоковима коришћеним за изградњу храмовног комплекса можда је била једна од слика на коју је асоцирао писац у Петровим посланицима позивајући хришћане да се уграде, као живо камење у новозаветни храм утемељен на Христу, пророцима и апостолима (Еф 2:10).

 

Смештен у кршевитим брдима северног Израела лежи древни град Хоразин, место које је дуго привлачило пажњу научника, теолога и археолога. Према различитим пасусима у Новом завету, овај град није био само још једна станица на мапи; то је било место где је сам Исус Христос наводно ходао, проповедао, исцељивао болесне и чинио чудесна дела.  Према Мт 11:21 и Лк 10:13 Христос је посетио град Хоразин. Археолози су можда открили давно изгубљену синагогу за коју се верује да је била позорница Христових чуда. Уколико се ово покаже тачним, то ће бити велики пробој у библијској историји. Неколико новозаветних одломака описује Исуса како проповеда и лечи болесне у синагоги у Хоразину, древном израелском граду. Постоје древне рушевине синагоге из 3. и 4. в., али није било доказа о његовом постојању у Исусово време – до сада. Недавно откриће могло би да потврди постојање богомоље из Христовог времена.

Налаз су ископали Ачиа Коен-Тавор (AchiaCohen-Tavor) и његов тим (DageshTouristArchaeology). Коен-Траворов тим, док је ископавао рушевине синагоге, направио је изванредан налаз: још старију богомољу закопан испод пода. Док су уклањали древни под, открили су масивне громаде намерно распоређене, наговештавајући древни значај овог места. Откриће је означено као револуционарно.

Хоразин, који је сада део Националног парка Хоразим (KorazimNationalPark), дуго је привлачио јеврејске ходочаснике, а историјски записи о томе сугеришу постојање значајног верског средишта. Синагога која датира из 380. год. хр. ере откривена је раних 1900-их. Ниједан физички доказ  није био повезан са Христовим временом — до сада.

Коен-Тавор признаје да сама стена постављена у темељ не може да буде датирана, али истиче да је могуће датирати грнчарију, а нада се да ће бити пронађене и кованице. Досадашњи налази сугеришу да је синагога изграђена у 1.в. хр. ере, односно у време када је Христос посећивао овај град. Локалитет се налази на око 2,5км од Капернаума, важног града у којем је Христос често обитавао. Још увек су сачувани остаци пута који су повезивали ова два града, пута којим је можда сам Христос ходао. Коен Тавор је истакао да је у једном тренутку помислио да су ранија ископавања синагоге погрешно масивне подне громаде схвати препознала као природну подлогу. То је довело до превиђања рушевина из 1.в.

Синагога je била изграђена од базалтног камена и украшена јеврејским мотивима. Имала је три улаза, од којих је главни био окренут према југу према Јерусалиму, као што је било уобичајено.

Ранија ископавања су такође открила камено седиште, познато као Мојсијева столица, на  којем је седео читач Торе (уп. Мт 23:1-2). Ова столица се помиње у Библији, а сличне су пронађене и у другим раним синагогама, као на пример на острву Делос у Грчкој и у Хамат Тиверијади близу Галилејског мора. Била је то столица у којој су рабини и вође читали из свитака Торе, поучавали и доносили пресуде.

Ово откриће би ускоро могло да потврди да је синагога у којој је Христос, према извештајима еванђеља, проповедао и чинио чуда у Хоразину заиста стварна. Археолошки тим верује да ће пронађени артефакти пружити коначан доказ. Ако се артефакти пронађени међу громадама дефинитивно датирају у први век, то не би било ништа друго до историјско и теолошко откровење. Ово не само да би потврдило библијски наратив, већ би и уздигло Хоразин на место од неупоредивог значаја у хришћанској историји. То представља више од само археолошког налаза; то је мост који повезује прошлост са садашњошћу, опипљива веза са данима када је Христос ходао земљом. Док истраживачи настављају да анализирају артефакте и камене громаде испод синагоге, ишчекују се резултати нечег што би могло бити једна од најважнијих потврда библијске локације у модерној историји.

 

https://www.ancient-origins.net/news-history-archaeology/second-temple-quarry-jerusalem-0021288