Артефакт пронађен у античком Јерусалиму исписан је јеврејским језиком. Уочене су, заправо, делимично очуване линије фрагментарних имена са словима и бројевима урезаним на плочу од креде (киртон). Према истраживачима, натпис је урезан оштрим алатом на плочу која је првобитно коришћена као костурница (гробни сандук), коју су открили британски археолози током 19.в. док су истраживали један од тунела. Овај делић је вероватно одломљен и са веће површине и пренамењен. Ранија истраживања и истраживачи, вероватно због употребе сада застареле технологије, су оставили много материјала иза себе. Они су у суштини оставили за собом све осим нетакнутих, изузетних делова, од којих су неке узели, а неке објавили, рекао је Hаһсһон Сантон (Nahshon Szanton), директор ископавања. Откриће је могло да промакне и савремним археолозима, јер је фрагмент био прљав. Натпис је уочен тек по чишћењу фрагмента.

Плоча је пронађена ван првобитног контекста, али анализа врсте писма и поређења са њему савременим примерима сугерише да датира из раног римског периода или касног периода Другог храма. У античком периоду место проналаска се налазило дуж тзв. ходочасничког пута, главне саобраћајнице која је повезивала градску капију све до уласка на храмовну гору у приступању другом храму. Пронађен је у подземном тунелу који је некада могао функционисати као комерцијална саобраћајница, рекли су истраживачи.

У фрагменту је урезано око седам редова текста написаног на курзивном и непрофесионалном јеврејском или арамејском. Делимично сачувани редови укључују фрагментарна јеврејска имена са словима и бројевима поред њих. На пример, један ред укључује крај имена Симон иза којег следи јеврејско слово мем, а у другим редовима су симболи који представљају бројеве. То је као апоени шекела и агоре [или долара и центи], каже Сантон  и додаје: оба означавају износе, али различите износе.

Име Симон налази се на десној страни: Ово је било најпопуларније име за јеврејске јудејске мушкарце овог времена. Иако специфичности трансакција нису јасне, сам камен наговештава ко је могао бити умешан у њих. И природа трансакције и идентитет Симон остају нејасни, али артефакт је можда чврст доказ да древним народима није био стран концепт чувања рачуна.

Наиме, неким бројевима претходи њихова економска вредност, такође означена јеврејским словом мем, скраћеницом од ма'от (јеврејски за новац), или словом реш, скраћеницом од 'рева'им (на јеврејском за четвртине). Древни предмет откривен у Јерусалиму приказује нешто што би вам данас благајник могао уручити. С обзиром на то да је камен био део погребног инвентара могли бисмо да сугеришемо да је наш натпис исписао занатлија костурнице, који је документовао његову продају: новац који су његови клијенти платили или још увек дугују, рекли су истраживачи. Археолози су закључили да је натпис вероватно или признаница или упутство за плаћање које је исклесао неко ко је укључен у комерцијалне активности. Другим речима, са сигурношћу се може рећи да је пословни договор уписан у камену.

Научници претпостављају да финансијски подаци датирају из времена са почетка хришћанске ере, времена Исуса Христа и римске доминације у региону. Према истраживачима Израелске управе за старине (IsraelAntiquitiesAuthority, IAA) у овом једноставном објекту изражен је свакодневни живот становника Јерусалима пре 2.000 година. На први поглед, списак имена и бројева можда не делује узбудљиво, али помислити да су се, као и данас, рачуни некада користили у комерцијалне сврхе и да је таква признаница стигла до нас, ретко је и значајно откриће које омогућава увид у свакодневни живот у светом граду Јерусалиму.

Да је таква потврда стигла до нас, ретко је и задовољавајуће откриће које омогућава увид у свакодневни живот у светом граду Јерусалиму, истичу истраживачи подсећајући да је овај редак запис о древној пословној трансакцији направљен је камену чија је дужина само 10,16см и који је део признанице сугерише се у студији која је објављена у часопису, према студији објављеној у часопису Atiqot. Њени аутори, H. Сантон и епиграфист проф. Естер Ешел (Prof. Esther Eshel) са Универзитета Бар Илан (Bar Ilan University) наавели су чеитири слична примера. Слични примери из римског периода раније су откривени у области Јерусалима и Бет Шемеша, сви са натписима који означавају имена и бројеве уклесане на каменим плочама. Иако су слични налази пронађени на другим местима, то је први такав натпис који је пронађен у Јерусалиму.

Финансијски подаци из римског доба нису ни приближно најранији. Та част припада налазима у Месопотамији старим око 4.000 година који наводе признанице, исплате, уговоре, залоге и остало. Штавише, Месопотамија је област у којој су археолози пронашли рану притужбу муштерије, особе по имену Нанни, која је гунђала трговцу Еа-насиру из Ура још пре 3.750 год. Ово је најстарија позната рекламација, а односила се квалитет бакарних ингота и нељубазности према његовом изасланику.

Истраживачи верују да је у овом једноставном објекту изражен свакодневни живот становника Јерусалима који су овде живели пре 2.000 година. На први поглед, листа имена и бројева можда не делује узбудљиво, али помислити да су, баш као што се то данас ради, признанице некада коришћене у комерцијалне сврхе и да је таква признаница стигла до нас... Раби Амичај Елијаху (Rabbi Amichai Eliyahu), министар за баштину министар IAA рекао је да ово изванредно откриће осветљује још један аспект јеврејског живота у граду од пре 2.000 год.FAA је окрила древни доказ о трговини на ходочасничком путу Давидовог града. Ова траса се сматра најважнјим путем у древном граду. Пут се протезао око 660 метара, повезивао је градску капију и област Силоамске бање на југу Давидовог града са капијама храмовне горе и самог храма. Сматра се да је ходочаснички пут  изградио Понтије Пилат и да је траса у употреби била само неколико деценија пре него што је била прекривена рушевинама од римског разарања Јерусалима. Рушевине продавница и кућа дуж њега сведоче о комерцијалној природи тог подручја. Костурнице (саркофази) се углавном налазе у гробовима ван града, али су документоване и унутар града, можда као роба која се продаје у локалној занатској радионици. Ходочаснички пут могао је да има продавнице које продају баш ту ствар – кречњачке саркофаге, а меки камен је био савршен за брзо писање. Пут је сада део Националног парка Јерусалимски зидови (Jerusalem Walls National Park). Није случајно што многа открића која су откривена у ископинама бацају светло на централни део овог пута чак и током периода Другог храма. Са сваким открићем, наше разумевање области се продубљује, откривајући кључну улогу ове улице у свакодневном животу становника Јерусалима пре 2.000 година, рекао је Ели Ескусидо (Eli Escusido), директор Израелске управе за антиквитете (IAA).

Према Сантону и Ешел,комбинација арһитектонског и опипљивог простора огромног поплочаног камена трга који је сачуван на локалитету, и открића малих налаза у овој области, као што су мерни сто и нови натпис, омогућавају нам да реконструишемо делове невероватно јединствене археолошке слагалице у једном од живахних центара који су постојали у старом Јерусалиму. Сваки податак, а свакако и древни натпис, додаје нову и фасцинантну димензију историји града.