РЕСТАРУАЦИЈА МАКШИ-КАПИЈЕ У ИРАКУ ОТКРИЛА РЕЉЕФА УРЕЗАНИХ НА СТЕНАМА ПРЕ 2700. ГОД.

Барељефе је пронашао америчко-ирачки археолошки тим. Тим је састављен од стручњака са Ирачког универзитета у Мосулу (Iraq's Mosul University) и америчког Универзитета у Пенсилванији (United States' University of Pennsylvania). Осам мермерних рељефа у сивом камену приказују фино исклесане ратне сцене, винову лозу замршено изрезбарену, нара, смокве и палме, рекао је Али Шалгам (Ali Shalgham), генерални директор ирачког Одељења за истраге и ископавања (director general of Iraq’s Investigations and Excavations Department). Ратна сцена приказује асирског војника који натеже лук, спреман да одапне стрелу. Према званичницима Ирачког државног одбора за антиквитете и наслеђе (Iraqi State Board of Antiquities and Heritage), осам мермерних барељефа потичу из времена цара Сенахериба (вл. 705-681. пре Хр). Моћни цар је познат по огромној експанзији Ниниве и својим војним походима, укључујући против Вавилона. Сенахериб је био одговоран за проширење Ниниве као асирске царске престонице и највећег града – који се налази на главној раскрсници путева између Медитерана и иранске висоравни – укључујући изградњу величанствене палате.

Фадел Мохамед Кходр (Fadel Mohammed Khodr), археолог који је помогао у проналажењу ових радова, рекао је барељефе из царске палате можда уклонио унук цара Сенахериба, Асурбанипал, како би их користио у изградњи величанствене капије. Верујемо да су ове резбарије пренете из палате Сенахериб и да их је краљев унук поново употребио за реновирање капије Машки и за проширење стражарске собе. Рељефи нису били увек видљиви, због начина на који су уграђени у капију. Чини се да су градитељи капије део масивних рељефа уградили у капију испод нивоа земље, а да је у неком тренутку изгубљен и део који је био изнад. Само део закопан под земљом је задржао своје резбарије, рекао је Кходр.

Сви смо били запањени и готово без речи. Било је то као сан, каже за Кристијан Едвардс (Christian Edwards) археолог са Универзитета у Пенсилванији, док Мајкл Данти (Michael Danti), који води Програм стабилизације ирачког наслеђа (Iraq Heritage Stabilization Program) додаје нико није предвидео да ћемо на градској капији пронаћи рељефе Сенахериба… Приступ културном наслеђу је људско право, а групе попут Исламске државе желе заувек да прекину те везе као део своје кампање културног чишћења и геноцида - рекао је Данти. 

Машка капија била је једна од највећих у Ниниви и била је икона величине и моћи града. Капија је реконструисана 1970-их, али су је милитанти Исламске државе уништили булдожером 2016.

Ирак је дом неких од најстаријих градова на свету, укључујући Вавилон. али године превирања виделе су многа археолошка налазишта опљачкана и оштећена од стране милитаната исламских екстремиста, али и страних војски које су ратовале против њих.

У Ираку је пронађено више од 10.000 археолошких налазишта. 

Када је група Исламска држава преузела контролу над значајним деловима Ирака и Сирије 2014. године, терористи из те организације напали су музеје у Ираку и уништили драгоцене колекције уметничких дела и споменика. Бројне антиквитете из асирског, акадског, вавилонског, персијског, као и римског доба које су чуване у ирачким музејима, уништене су или тешко оштећене. Суседна Сирија, такође, је дом драгоцених остатака, укључујући место древног града Палмире, где је Исламска држава 2015.год. уништила велики храм Бела. Нису, међутим, само милитанти, вандали и шверцери ти који су оштетили археолошка налазишта у Ираку. Америчке трупе и њихови савезници оштетили су рушевине Вавилона када је крхко место коришћено као војни камп након што су САД напале Ирак 2003. године. Снаге предвођене САД извршиле су инвазију на Ирак, а након што су тамо подигли хеликоптерску платформу, амерички маринци су такође нанели озбиљну штету историјском граду Вавилона. У извештају Унеска, културне агенције Уједињених нација из 2009. године, утврђено је да су трупе и њихови извођачи нанели велику штету граду копањем, сечењем, стругањем и равнањем са земљом. Касније је амерички војни званичник наговестио да је спреман да прихвати одговорност за штету.

Швајцарска организација Међународна алијанса за заштиту наслеђа у подручјима сукоба (International Alliance for the Protection of Heritage in Conflict Areas) ради заједно са ирачким властима на обнови и рестаурацији капије коју су описали као изузетну грађевину. На својој веб страници, организација, чији је назив АЛИПХ, навела је да пројекат има за циљ да претвори споменик у образовни центар о историји Ниниве. Званичници су најавили да ће открића на крају постати део новог археолошког парка.

Сенахериб је био заслужан за опсежну обнову Ниниве, тамошњих палата и храмова, аквадукта, брана и величанствених паркова. У опсежним радовима коришћени су војни заробљеници, укључујући и Јевреје, што је приказано на рељефима палате. Есархадона је прогласио наследником две године пре смрти поставивши га за вавилонског намесника Вавилону. Његовим ступањем на престо дошло је до низа побуна у Вавилону, Зауму и Медији, али без значајнијих успеха за побуњенике. Есархадон је ратовао и против Скита а убирао је данак од вазала са запада (сиријских градова-држава, Киликије и Феникије). Градови који нису испуњавали обавезе суочени су са дугогодишњим опсадама (Тир, Сидон). У намери да финансира обнову и изгрању Халаха и Вавилона Асирија је наметнула додатни данак на потчињене владаре: 'Ваал тирски, Кауш-габри едомски, Мусури моавски, Сили-Бел из Газе, Метинти из Аскелона, десет краљева Кипра и Манасију јудејског (уп. 2Дн 33:11). Ово је подстакло незадовољство потчињених краљева које је додатно снажено египатском пропагандом услед чега је покренут поход који је за резултат имао постављање асирских намесника у Теби и Мемфису (672. год. пре Хр). Исте године Есархадон је, покушавајући да предупреди сукоб око престола, пред вазалима сина Шамаш-шум-укина прогласио престолонаследником Вавилона а Асурбанипала престолонаследником Асирије. Током свечаности Манасија јудејски, као и сви други владари, морао се заклети на вечну верност Асуру, богу свог господара (2Цар 21:2-7.9). И поред заклетве вазали су се побунили одмах по Есархадоновој смрти (а можда и мало пре ње), Фараон Тирхаках је покушао да обједини Египат под својом влашћу а Есархадон је умро у походу који је имао за циљ да осујети план египатског монарха. Поход је наставио Асурбанипал окончавши га тек 663. год. пре Хр. Ово је тренутак када Асирија под својом влашћу има највећу територију и истовремено бива осуђена на брз пад. Мадијанци су повећавали своју моћ над суседним племенима и претили асирској домовини. 652. пре Хр. Шамаш-шум-укин се побунио. Тек четири године касније његов брат је повратио власт над Вавилонијом. Унутрашњи немири омогућили су делу вазала да поврати независност. Египат који је у себе интегрисао Палестину опет је био независан а у ослобођеној Јудеји Јосија спроводи верску реформу.

Асурбанипал није био само ратник већ и покровитељ уметности. Много је градио у Ниниви где је, у својој палати и Набу-храму, оформио богату библиотеку. Време његове смрти није поуздано утврђено али се претпоставља да је умро између 631-627. пре Хр. То је време када хорде Скита почињу да доминирају подручјем средњег Еуфрата а краљ Мадијана опседа Ниниву. Асурбанипал је можда пред крај живота синове Ашшур-етел-иланија и Шин-шар-ишкуна прогласио регентима у покушају да спречи братску суревњивост. Није успео. Шин-шар-ишкун, краљ Вавилона, побунио се против брата. Побуна је сурово угушена а сам Шин-шар-ишкун је страдао у пламену. Међутим, већ 625. год. пре Хр. Халдејци преузимају власт у Вавилону и потискују Асирце из читаве Вавилоније, да би се већ 614. год., заједно са Мадијацима, нашли испред Асура као освајачи. Две године доцније пала је и Нинива којој је у помоћ кренуо фараон Нехо (Nа. 1:8; Ксенофонт, Анабасис 3.4), ипак, прекасно да би спречио да древна престоница падне пред четама Вавилоњана и Скита. Асирија је 619. год. пре Хр. и званично престала да постоји а њену територију присвојила је Вавилонија. Каснијих година Асирија је била део (провинција) Персијског, јеленистичког (Селеукидског) и Партског царства (Јзк 16:28; 23:5-23).

Сенахериб je по ступању на власт најпре учинио напор да разбије моћну групу принчева који су били у савезу против њега. Међу њима је био и Језекија, који је ушао у савез са Египтом против Асирије. Сходно томе, повео је веома моћну војску од најмање 200.000 људи у Јудеју, и опустошио је земљу са свих страна, заузевши и уништивши многе градове (2Цар 18:13-16 ; Ис 24:29 и 2Дн 32:1-8). Овај поход описао jeу својим аналима: 

„Пошто Језекија, цар Јуде, није хтео да се покори мом јарму, наишао сам на њега, и силом оружја и силном својом снагом узео сам четрдесет и шест његових јаких утврђених градова, а од мањих градова који су били раштркани, узео сам и опљачкао безброј. Из ових места сам одвео и одвео 200.156 људи, старих и младих, мушкараца и жена, заједно са коњима и мазгама, магарцима и камилама, воловима и овцама, небројено мноштво; и самог Језекију затворио сам у Јерусалиму, његову престоницу, као птицу у кавезу, градећи куле око града да га ограде и подижу обалама земље на вратима, да не би побегао... Тада је на Језекију пао страх од моћи мојих руку, и послао ми је поглаваре и старешине Јерусалима са 30 таланата злата и 800 таланата сребра, и разноразног блага, богатог и огромног плена...Све су то ствари донете мени у Ниниви, седишту моје владе. (уп. Исаију 22:1-13)

Језекија није желео да буде вазал Асирије и ослонио се на Египат, што је узроковало наведену војно одмазду (2Цар 18:17.20-24.37; 2Дн 32:9-23; Ис 36:2-22; 37:25). Сенахериб је послао изасланике да покушају да убеде Језекију да се преда,  а затим је послао претеће писмо (2Цар 19:10-14) које је довело до ватрене молитве и пророчког охрабрења (2Цар 19:20-34). Асирска војска је имала болно искуство код Јерусалима, узроковано епидемијом, али то очекивано, није забележено у царским аналима. Сенахериб је преживео ову катастрофу неких двадесет година, никада више није обновио свој покушај против Јерусалима. Убили су га синови (Адрамелех и Шарезер), а наследио га је Есхархадон  после двадесет четири године владавине.