Археологија је још једном доказала своју способност да открије тајне прошлости. Тим посвећених истраживача недавно је ископао збуњујући артефакт који нуди нова сазнања о древним цивилизацијама. Ханански лучни пролаз изронио је после скоро 4000 година из дубина северног Израела показујући се као примамљиви део слагалице коју стручњаци покушавају да сложе.

Најранија открића у Тел Шимрону датирају из периода неолита пре око 9.000 година. Насеље је свој врхунац досегло у средњем Бронзаном добу када се простирало на преко 19,5h. Тада је била значајно трговачко и путничко средиште на раскршћу путева који су повезивали Анадолију, Каукус и луку Ако, Медитеран и Арапску пустињу. Град је био међународно познат и помиње се у египатским списима из овог периода. У бронзаном и гвозденом добу, Шимрон је центар за контролу трговине исток-запад, свега од долине Јордана преко Дамаска до Хазора. Чини се да је, иако не игра значајно место у библијским приповестима, ово насеље било важан град током већег дела забележене историје. Највероватније је достигао врхунац пре скоро 4.000 година, у средњем Бронзаном добу, када је то био велики ханански град који је заузимао цело брдо и био окружен масивним бедемима, а на врху се налазио монументални акропољ који се сада истражује. У каснијим периодима Шимрон је више пута мењао идентитет и господаре. У Гвозденом добу то је био израилски град, све до инвазије Асираца у касном 8.в. пре Хр. Касније је постао јеленистичко насеље, затим јеврејско село током римског периода, а постоје знаци насељавања и током исламске ере, током крсташких ратова, под Мамелуцима и Отоманским царством. Током 1950-их, ово подручје је коришћено за ма'абарот или шаторске насеље за талас нових имиграната у нову Државу Израел, углавном из северне Африке. Посетиоци и данас могу да виде цементне платформе на којима су били постављени шатори, физички подсетник на контраверзни период у историји Израела који је био обележен дискриминацијом сефардских Јевреја који су живели у лошим условима.

Тел Шимрон величанствено се уздиже неких 70м изнад долине Језрел. То, међутим, није било довољно високо за владаре древног акропоља током средњег бронзаног доба, који су пре неких 3.800 година изградили масивни споменик који покрива скоро цео врх брда. Изграђен од опека уз коришћење најнапредније архитектонске технологије тог времена, споменик је подигао висину брда за додатних пет метара. Комплекс се простире на око 1.200м2. Када су археолози почели да ископавају, открили су да је првих пет метара грађевина коју је направио човек. Наставили смо да копамо даље, а сачувана је на дубини од једног метра, па два метра, па три метра, па четири метра, рекао је проф. Данијел Мастер (Prof. Daniel Master), археолог Витон Колеџа (Wheaton College) који је један од руководилаца ископавања додавши: ова структура је била потпуно нетакнута и одједном смо схватили да имамо посла са темељем зграде или надградњом која је изграђена на врху локације.

Грађевина која је названа акропољ Тел Шимроне. Ископана је овог лета, а датира из Бронзаног доба. Зидови грађевине су широки и до 4м, али огромна конструкција од опеке није садржавала никакву просторију или други велики простор у себи, већ само један уски пролаз довољно широк да пропусти једну по једну особу. Археолози су ослободили коридор хиљада година седимента који га је испунио и постепено пратили пролаз све дубље и дубље под земљу, док нису дошли до земље која је у себи садржала трагове руде. Ту ходник оштро скреће улево и постепено се шири до новооткривеног монументалног лучног пролаза, савршено очуваног после скоро четири миленијума иако је био саграђен од крхких на сунцу осушених опека. Овај лук је препознат као ретко откриће, један од ретких примера архитектонске карактеристике која је дуго опстала на Леванту.

Провешћу наредних неколико година убеђујући своје студенте да ово није археологија. Једноставно не можете пронаћи огромне, нетакнуте, засвођене пролазе кроз које можете само да прођете, шали се проф. Мастер. Остао сам без речи. То је изванредно откриће у изузетном стању очуваности, додаје кодиректор ископавања др Марио Мартин (Dr. Mario Martin) са Универзитета у Тел Авиву (Tel Aviv University) и Универзитета у Инсбруку (University of Innsbruk).

Тел Шимрон је хумка на којој се слојевити остаци древних градова грађених хиљадама година могу наћи један на другом. Смештен је у плодној долини Језрел, долини у којој се налазе и можда познатије древне хумке-градови попут Мегида и Хазора. Локација је почела да се ископава тек 2017.год. припада библијским локацијама, али се у библијском наративу спомиње једном, на попису насеља која су заузели Израилци предвођени Исусом Навином. Наводно, краљ Шимрон ушао је у савез са краљевима Јавина, Хазора и других хаханских градова да би се супротставио израилским освајањима. Савезничка војска је поражена од израилкских трупа, а Шимрон је припао Завулоновом племену. Новооткривена зграда и лук припадају Шимроновом хананском врхунцу у средњем Бронзаном добу. На основу керамичких артефаката пронађених унутар зграде и С-14 датирања, структура сеже у период 1800-1750. пре Хр. Дакле, то је време које непосредно претходи периоду праотаца Израила.

Лук је коцкастог типа тј. линије опека прогресивно померају како би се створио свод, за разлику од правог лука, који ствара кружни свод користећи клинасто камење. Комплекс куле и краљевске акрополе којем ходник и лучни пролаз припадају састоји се од више од 9.000 опека које су наслагане како би се створила кула и куполасти пролаз који води доле у град.. Сама кула, са широком употребом опеке, представља пример масивних утврђења и елитних зграда типичних за велике градове Бронзаног доба. То се види у структурама откривеним у елитним областима месопотамских градова као што су Мари и Ур.

Пролаз дугачак два метра изграђен је на начин корбелед, архитектонска техника где се слојевите опеке прогресивно померају према унутра како би се створио кров који се постепено сужава. Корбелинг-архитектура коришћена је на малим гробним цистама на различитим локацијама у средњем Бронзаном добу, како у Хаану тако и у египатској Делти. Ипак, потпуно очуван пролаз саграђен од опеке са овом врстом свода је без паралеле. Ово је најранији документовани пример корбелиране архитектуре у Израелу, иако је техника била нашироко коришћена у Месопотамији током овог временског периода нпр. у Нипуру). Ово је доба у којем су Месопотамци почели да граде прве мега-градове, Мари и Ур, који су били дом до 100.000 људи. 

У архитектури, подножје је структурални комад камена, дрвета или метала који штрчи из зида да би носио велику тежину попут носача. Овде је примењена другачија, корбелинг-архитектура. То је техника у којој се слојевите опеке прогресивно постављају према унутра како би се створио кров који се постепено сужава, а обично се користила на локалитетима у Месопотамији. Наиме, Месопотамија састоји углавном од алувијалних равница са мало крупног камења, мештани су градили зграде и станове опека. У то време имали су најнапредније технике градње опоека на свету, објаснио је проф. Мастерс. Стеновити терен Свете земље значио је да су становници могли да користе и камење као и опеке. Овај тип градње се користио раније и у египатским пирамидама. На Леванту најсличнији тип градње је капија са троструким луком пронађена у Тел Дану, древном насељу близу границе Израела са Либаном. Та конструкција је, такође, из средњег Бронзаног доба. Ипак, и међу њима постоје извесне разлике. Ово је први пут да је таква конструкција од опекепронађена у пролазу у јужном Леванту, што га чини ретким и значајним налазом који показује везе преко плодног полумесеца.

Израелска управа за старине (IAA) саопштила је да су археолози открили структуре два масивна канала у близини храмовне горе и тзв. Давидовог града. Ови канали, изграђени пре 2800 година, током тзв. ере  првог храма, су према мишљењу научника коришћени као део древног производног погона. Канали су откривени у ископавањима која су вршена у сарањи IAA, Универзитета у Тел Авиву (Aviv University) и националног парка Давидов град, а уз финансцијску подршку Елад фондације (Elad Foundation).

Претпоставља се да су канали коришћени за намакање неког производа али за сада ни уз форензичко истраживање израелеске полиције није могао да се добије одговор који је то производ био. Ипак, сигурно је да је производ који је изискивао изградњу ових структура био веома значајан за привреду јудејске престонице, а можда и целог царства. Веома је значајно и то што је производни погон био смештен у близини храмовне горе и средишта дворске администрације.

Др Ифтач Шалев (Dr. Iftach Shalev) стручњакиња из IAA истиче јединственост овог налаза: Погледали смо инсталацију и схватили да смо наишли на нешто јединствено, али пошто никада нисмо видели овакву структуру у Израелу, нисмо знали како да је протумачимо... Чак је и њен датум био нејасан. Довели смо бројне стручњаке на локацију да виде да ли има остатака у земљишту или стени који нису видљиви голим оком и да нам помогну да разумемо шта је текло или стајало у каналима. Хтели смо да проверимо да ли има органских остатака или трагова крви, па смо чак ангажовали и полицијску форензичку јединицу и њене колеге истраживаче широм света, али до сада – безуспешно.

Др. Шалев дозвољава себи неке претпоставке у вези са производним процесом који је  био повезан са овим системима. Неки предлози које је дала у складу су са библијским наводом о  употреби финог платна за храмовне завесе (Дн 3:14). Наиме, будући да канали не воде до великог дренажног басена и да смер њиховог тока варира, могуће је да су канали, барем у северној инсталацији, коришћени за натапање производа – а не за одводњавање течности. Производња лана, на пример, захтева дуго намакање лана да би се омекшао. Она додаје још једну могућност: Друга могућност је да су канали држали хурме које су остављене да их сунце загреје да би се произвео силан (урмов мед), сличног облика. инсталације откривене у удаљеним местима као што су Оман, Бахреин и Иран.

У блиској будућности, археолози ће узети додатне узорке тла из инсталација у покушају — још једном — да открију доказе који би могли помоћи да се реши мистерија о томе шта је био наизглед важан производ. Међутим, док се не спроведе додатна истрага тачна употреба канала остаје мистерија, а предлози су у сфери нагађања. Само откриће остаје ипак значајно, узбудљивим јер допроноси обликовању погледа на рани Јерусалим под владавином Давидове династије. Мистерија се продубила проналаском другог система канала истакао је проф. Универзитета у Тел Авиву Јувал Гадот (Yuval Gadot): Ова инсталација се састоји од најмање пет канала који транспортују течности. Упркос неким разликама у начину на који су канали тесани и дизајнирани, очигледно је да је друга инсталација веома слична првој.Ово је период у којем знамо да се Јерусалим ширио на подручје које је укључивало Давидов град и Храмску гору која је служила као срце града. Средишња локација канала у близини најистакнутијих области у граду указује на да је производ направљен помоћу њих повезан са економијом храма или двора. Треба напоменути да обредна активност укључује доношење пољопривредних животињских и биљних производа у храм. Много пута би посетиоци храма доносили производе које су посвећивали на овом месту.

Ове две инсталације удаљене су 10-20м и можда су чиниле једну велику инсталацију. Прва је пронађена на североисточном крају ископа паркинга Гивати. На врху литице која са јужне стране затвара инсталацију налази се седам одводних цеви, које су одводиле течност са врха литице, која је служила као простор за активности, до инсталације канала. Јединствене и велике производне инсталације исклесане су у стени и  датирају из 9. в. пре Хр. Ово је периода владавине Јосије или Амазије, давидистичких владара који су покренули једну од обнова јудејског храма, тамошњег култа и државе. Иако проналазак ни другог каналског система није допринео сазнању о његовој сврси, научницима помогао у датирању. Наиме, захваљујући тамошњем открићу научници да одреде да је његова употреба престала крајем 9. в. пре Хр. Претпостављамо да су две инсталације, које су, како је поменуто, можда коришћене унисоно, изграђене неколико деценија раније, каже проф. Гадот.

Недостатак органских материјала у структури значи да се не може датирати коришћењем С 14. Међутим, истраживачи су успели некако да датирају структуру јер су јужни канали били прекривени слојем малтера који је стављан сваки пут када би инсталација престала да се користи. Не знамо којој је сврси тај простор касније служио, али у сендвичу између гипсаног слоја и канала, археолози су пронашли грнчарију која се обично датира у касни 9. в. пре Хр., што значи да је грађевина морала бити изграђена нешто пре 800. год. пре Хр., каже Шалев. Ово каналски систем сместило у време краља Јоааа, током периода просперитета и урбаног развоја Јерусалима у Гвозденом добу. Јасно је да Јерусалим почиње да расте већ у овом времену, а можда је и ово део тога. Ова грађевина је у срцу града, близу Храма и палате. То је нека врста економске активности која је повезана са градским елитама, додаје Шалев.

Налази ископавања су отворени за јавност током  24. конференције Студије Давидовог града  древног Јерусалима која се одржала у другој половини августа.  

Древне инсталације канала које имамо пред нама су фасцинантне и подстичу машту. Ископавања у Давидовом граду, која покривају огромна подручја у поређењу са густо насељеним Јерусалимом, откривају нам више и још фасцинантнијих детаља из времена јудејских краљева, којих у Старом граду има релативно мало налаза због савремених поремећаја. С времена на време наилазимо на изненађујуће, загонетне налазе који нас изазивају и изазивају истраживачки интерес. Уз помоћ сарадње са другим институцијама, разбијамо ове мистерије и унапређујемо наше знање о прошлим друштвима; Честитам свим институцијама на овој успешној сарадњи, рекао је Ели Ескусидо, директор IAA.

Дубоки жлебови урезани у темељ датирају из библијског царства Јуде и подржавају теорију о раној експанзији Јерусалима. Иако још много истраживања треба да се уради, археолози се слажу да ово откриће додаје доказе о ширењу Јерусалима и околног Јудејског царства око 800. год. пре Хр. Иако је донео спектакуларна древна открића, цео Давидов град је жариште академских и политичких контроверзи. Археолошки парк Давидов град налази се усред палестинског кварта Силван, а води га Елад, десничарска организација која подржава јеврејска насеља у тој области. Са археолошке тачке гледишта, ово подручје је у средишту дебате о историчности Библије, посебно о постојању легендарне Уједињене монархије цара Давида и Соломона. Бројни истраживача кажу да у Јерусалиму или било где другде у Израелу нису пронађени докази о постојању великог Уједињеног царства и да су Давид и Соломон, ако су уопште постојали, владали само над Јудејским царством у настајању у Јерусалиму и његовој непосредној околини.

Проф. Израел Финкелштајн (Prof. Israel Finkelstein) са Универзитета у Тел Авиву (TelAvivUniversity) и Универзитета у Хаифи (UniversityofHaifa), један од водећих археолога у Израелу који се често убраја међу скептике у погледу историчности библијског текста сматра да ново откриће поткрепљује његову позицију јер је још један показатељ за прво проширење Јерусалима из Гвозденог доба од његовог првобитног насеља, каже Финкелштајн додајући: Овај период просперитета у Јуди је вероватно био повезан са регионалном хегемонијом Арамејаца и њиховог главног града Дамаска.

Наиме, око 830. пре Хр. арамејски краљ Хазаел је извршио инвазију на јужни Левант, привремено умањујући царство Израила – моћног и често ривалског Јудиног суседа – и уништавајући просперитетни филистејски град Гат. Унутар вакуума моћи који је уследио, Јуда под Јоасом је вероватно могла да прошири своју територију и да се економски развије као вазал Дамаска.

Оно што је, међутим, упитно у вези са оваквим тумачењем јесте што не објашњава настанак северног (Израилског) царства нити његов јеврејско-јахвистички идентитет. Наиме Јудејско цасртво са средиштем у Јерусалиму настало је, наводно, ширењем малог јерусалимског краљевства из времена Давида и Соломона. Ово царство је свој врхунац доживело током владавине њихових наследника који су у неким историјским периодима овладали и територијама ранијег Израилског (Самарјанског) царства. Нико не негира чињеницу постојања ова два царства, нити њихов јеврејски идентитет, па чак ни јахвистички карактер који је каткад имао своје синкретистичке изразе (снажније развијене у Израилу него у Јудеји). Значајно је приметити да је Јудејско царство, иако дуговечније и династијски стабилније, било знатно мање (па и сиромашније). 

Како то да оно је оно као мање дало идентитет већем, развијенијем и културно напреднијем израилском царству, а не обратно? Намећу се и друга питања. На бази чега су давидистички владари Језекија и Јосија ширили своју власт на територију северног царства позивајући се на идеалну давидистичку државу, иако је и њима и њиховим савременицима морало бити јасно да она никад није постојала? Коначно, како то да не постоје никаква предања (ванбиблијска) о самом настанку Израилског царства иако је оно било веће и развијеније од јудејског. Постоје, неки, археолошки подаци који сугеришу да је у предавидистичком периоду на северу формирана монархија скромног обима. Но, управо о томе сведочи и само Писмо говорећи о Сауловом царству. Библијски писци не крију да су зачеци Саулове владавине били скромни, и да саме племенске старешине које су га изабрале за монарха у почетку га нису схватале озбиљо. Библијске приповести, такође, потврђују да је његова власт над јужним територијама и у каснијем периоду била у најмању руку нестабилна, а вероватно и само номинална. Управо то је и омогућило уздизање јудејског царства у времену Саулових наследника којима се супротставио Давид, политичко-војни дисидент који је уживао симпатије јужних племена током последњих година Саулове владавине.

Дакле, то је период постојања два сродна, независна царства чији владари претендују на територију оног другог. Окончање Саулове династије омогућило је Давиду да припоји северне територије. Међутим, баш као што Писмо сведочи да је Саулова власт на југу била нестабилна и, вероватно, номинална може се закључити и да је Давидова власт на северу била ограничена. Можда је до стварног уједињења дошло тек са Соломоном и то пре свега захваљујући процесу урбанизације и трговинске размене. Ипак, то уједињење није могло да избрише свест о ранијој независности, а тиме и давидистичкој узурпацији севера која је поставила идеолошке основе Израилског (Самарјанског) царства, али је и даље баштинила јеврејску националну свест и јахвистичко предање. Можда је, стога, боље говорити о две мале монархије од којих је свака у извесним периодима номинално или лабаво наметала своју власт на територији племенима која су припадала другој, али која су била верски и национално блиска.

 

У Израелу је откривен огроман аквадукт из времена другог храма. Откриће би могло да пружи одговор на питање да ли је аквадукт изграђен од стране владара хасмонејске династије или га је изградио цар Ирод. Најдужи непрекидни део јерусалимског древног аквадукта откривен је у Гиват Хаматосу, саопштила је IAA. Током ископавања подручја пре планираног развоја насеља од стране општине Јерусалим откривено је 300м аквадукта. Компанија укључена у изградњу, Арим, финансирала је археолошка истраживања током којих откривено је и неколико древних кованица, укључујући и новчић кован у време Првог јеврејско-римског рата.

Поред тога, у темељима аквадукта из времена Десете легије пронашли смо око 25 новчића разбацаних на релативно једнаким растојањима, рекли су Шајам и Коен додајући по нашем мишљењу, ово није било случајно: прилично је слично данашњи обичај, где се ту стављају новчићи за срећу.

Аквадукти су сакупљали воду из извора у региону Витлејема. Користећи масивне резервоаре, физичке законе, топографију и изузетну технолошку способност, вода је усмеравана на десетине километара док није стигла до Јерусалима, кажу стручњаци додајући да откривање најдужег суседног дела горњег аквадукта и откриће 25 новчића омогућиће, по први пут, потпуно датирање различитих фаза изградње јерусалимских аквадукта, а можда чак и расветлити питање ко је био првобитни градитељ, Хасмонејски краљеви или цар Ирод.

Истраживачи су око 150 година покушавали да дешифрују тајну како је огроман водоводни систем древног града довео воду у Јерусалим током периода Другог храма, и сада имају одговоре. Археолози кажу да је структура и даље толико добро очувана да је било могуће датирати је. Пре око 2.000 година, аквадукт је водио воду до Горњег града Јерусалима, где су се налазиле Иродова палата и куће градске елите. У инфраструктури аквадукта пронађен је и новчић из ере Другог храма који је кован око 67-68. хр. ере, током Велике јеврејске побуне, иначе познате као први од три јудејско-римска рата. Након пада Јерусалима 70. год. хр. ере.

Горњи аквадукт је наставио да се користи након уништења Јерусалима 70. хр. ере. Римска Десета легија, разарач Храма, успоставила је логор у горњем граду. Више од 60 година касније, након што је Побуна Бар Кокхба (132–136. хр. ерее), када су Римљани заменили Јерусалим паганским градом Илијом Капитолином, Десета легија је наставила да користи софистицирани аквадукт,горњег аквадукта који је тренутно откривен затрпан испод слојева модерних остатака тла. Аквадукт је имао погодан и умерен топографски ток. Дизајн аквадукта открива иновације тог доба, пружајући увид у изворе и дистрибуцију воде у ужурбаном древном граду. Дизајнирани за транспорт воде на велике удаљености, за подизање квалитета живота у древним цивилизацијама, аквадукти су били изузетна инжењерска достигнућа. Користећи гравитацију за усмеравање воде кроз пажљиво изграђене канале. Често се простирући стотинама миља, ови замршени хидраулички системи су били распрострањени у Римском царству.

Римљани су наставили да користе ову инфраструктуру и предузели су њено реновирање, укључујући структурна побољшања аквадукта. Новчићи који датирају из римског доба пронађени су у малтеру који је коришћен за ове реновације, укључујући и онај који слави јеврејску побуну против владавине Царства. У саопштењу се наводи да су истраживачи теоретизирали да су градитељи древног јерусалимског аквадукта уградили у темеље структуре приликом постављања канала. Новооткривени сегмент је подељен на три различита дела, два изграђена током периода Другог храма и један од стране римских снага. Истраживачи су приметили изузетан квалитет конструкције, при чему су се неки делови подигли на око 3м (односно за 0,5м више од претходног). Конструкција присутна на античком објекту била је веома висока, аквадукт малтер добро премазан, а насипи подигнути. У неким случајевима, аквадукт је изграђен тамо где су се раније фазе урушиле. Предвођен Симон Бар Кокхбом, јеврејски устанак  против римске власти у старој Јудеји (132-136. хр. ере) имао је за циљ да поврати јеврејски суверенитет. Међутим, упркос почетним успесима, Римљани су убрзо угушили јеврејску побуну, што је резултирало значајним жртвама и далекосежним последицама по јеврејско становништво, Јерусалим и проширени пејзаж. Јеврејима је био забрањен улазак у град, тако да је оснивање Аелиа Капитолина био кључни догађај у преобликовању културног и верског пејзажа Јерусалима.

Директор IAA Ели Ескусидо је нагласио да ова открића откривају много о сложеној историји Јерусалима. Сада су у току напори да се ово важно археолошко налазиште конзервира и учини доступним широј јавности: аквадукти у Јерусалиму причају причу о граду. Њихова изградња је захтевала огромне буџете, обимно инжењерско знање и свакодневне операције. Они говоре о данима славе Храма, уништењу града и његовој обнови након јеврејске побуне, као и током својих дане као Аелиа Капитолина - пагански град.Због значаја овог открића, које није сачувано у толикој мери на другим местима, а у сарадњи са општином Јерусалим, надамо се да ће бити сачувано и представљено гостујућој јавности.

Градоначелник Јерусалима Моше Лион (Moshe Lion) рекао је да ће развојни планови Гиват ХаМатоса бити прилагођени како би се сачувало ново откриће: Јерусалим је град чија су прошлост и будућност испреплетени. Општина Јерусалим са задовољством открива да смо приликом изградње три школе на Гиват ХаМатосу, које ће допринети образовању будућих генерација, добили поздрав из прошлости: аквадукт из времена Другог храма. Развојни бум који ће допринети будућности Јерусалима такође захтева очување његове славне прошлости.Општина Јерусалим саопштила је да ради у пуној координацији са IAAе, обећавајући да ће завршити планове проширења Гиват ХаМатоса уз потпуно разматрање очувања аквадукта који ће бити интегрисан у пројекат.