У ИРАКУ ПРОНАЂЕН ДАВНО ИЗГУБЉЕНИ ЛЕГЕНДАРНИ ХРАМ – представљање резултата открића које је морало да чека готово читаву деценију

Нисам вршио ископавања, само археолошка сондирања — мештани су случајно открили ове материјале, рекао је Длсхад Марф Замуа (Dlshad Marf Zamua), докторант на Универзитету Лајден у Холандији (Leiden Universityin the Netherlands), који је започео теренски рад 2005. На темељу трагова из преживелих записа и описа, он је закључио да је, након седам година истраживања, пронашао последње трагове Мусасира у данашњем селу Мђесер (Mdjeser) у ирачком Курдистану. Основе стубова пронађене су у селу, док су остали налази, укључујући бронзану статуу дивље козе, пронађени на широком подручју јужно од места где се укрштају границе Ирака, Ирана и Турске.

У делу гвозденог доба, ово подручје је било под контролом града Мусасира који се, такође, назива Ардини, рекао је Марф Замуа. Древни натписи помињу Мусасир као свети град утемељен у стенама и град гаврана. Ова древна метропола одвојила је Урарту, односно подручје савремене Јерменије, Ирака, источне Турске и северозападног Ирана, од моћног царства Асирије.

 

Један од најбољих резултата мог теренског рада су откривене базе стубова давно изгубљеног храма града Мусасира, који је био посвећен богу Халдију, рекао је Марф Замуатолд  у за Live Science.

Халди је био врховни бог краљевства Урарту. Његов храм је био веома важан за ово краљевство. Након што су га Асирци опљачкали 714. пре Христа, причало  се да је краљ Урартуа Руса I (RusaI) скинуо своју круну са главе пре него што се убио. Он се бацио на земљу, поцепао своју одећу, руке су му висиле. Скинуо је своју траку за главу (круну?), чупао је косу, ударао се по грудима обема рукама и бацио се на лице… пише у једном древном извештају.

Локација храма је дуго била мистерија, али са открићем стубова, Марф Замуа мисли да се може сузити. Поред тога, Марф Замуа је анализирао древну резбарију Мусасира, откривену у 19. в. у Хорсабаду. Резбарење, открио је, приказује куће на брду са три прозора на другом спрату и вратима у приземљу. Такав дизајн се и данас може видети у неким селима, а доњи спрат се користи као штала и складиште, напоменуо је он.

 

Овај давно изгубљени храм је само врх археолошког леденог брега. Током свог рада у Курдистану, Марф Замуа је такође пронашао неколико људских статуа у природној величини које су високе до  2,3 м. Направљене од кречњака, базалта или пешчара, неке од ових статуа су сада делимично поломљене.

Сви они показују брадате мушкарце, од којих неки држе чашу у десној руци, а леву руку стављају на стомак, рекао је Марф Замуа додајући : један од њих држи секиру, други  бодеж.

Првобитно подигнуте изнад укопа, статуе имају положај тужног тренутка, рекао је Марф Замуа. Сличне статуе се могу наћи од централне Азије до источне Европе. То је уметност и ритуал номада/пасторала, посебно када су [сахранили] своје поглавице, додао је он. Већина новопронађених статуа датира из 7-6. в. пре Хр, након пада Мусасира  под Асирце, и у време када су Скити и Кимеријци напредовали на подручју Блиског истока. Према описима, богато украшен храм бога Халдија имао је више капија, а при њему је жртвовано мноштво животиња. Постојало двориште у којем су крунисани обласни господари, који су доцније ту подизали статуе у спомен на своје крунисање. У резбарији, храм је приказан са класичним фронтоном и колонадом стубова који подржавају структуру. Ако је тачно, историчари верују да би то могао бити први познати храм који користи оба та стила.

Регион је био стално бојно поље за политичке моћи на Блиском истоку, а 714. пре Хр., војске Саргона II Асирског заузеле су и опљачкале ову сакралну локацију током осмог похода поменутог владара, једног од последњих који је предводио знаменити цар који се уписује међу неколицину владара који су ујединили Блиски Исток под својом влашћу. Пронашли су ризницу у којој је вековима смештано благо и процењује се да су опљачкали око 1т злата и 10т сребра. Саргон је свој поход оправдавао тврдњама о издаји локалних (вероватно вазалних) господара, али је огромно богатство града и храма било стварни разлог. Плен је употребљен за подмиривање трошкова изградње знамените Саргонове палате која је почела наредне године са циљем да постане нови центар Асирије. На зидовима масивне нове палате Саргона II радници су угравирали сцене пустошења Масасира.

Последњих деценија, откако су ископани током војног преврата, локални мештани у Мђесеру су користили ове базе стубова у својим домовима и зградама, уграђујући их у степенице, седишта или додатке у дворишту. Марф Замуа почео је да сакупља ове недавно изложене радове. Фрагменти од 17 стубова које је до сада пронашао навели су га да верује да је открио давно изгубљени храм. Заједно са овим главним налазима су збирка реликвија, седам камених статуа, грнчарија и бронзани приказ дивље козе пронађен у околини. То није био лак задатак. Четири деценије превирања опустошиле су археолошка налазишта, али је хаос такође поново избио на површину раније закопана блага. Почевши од 2005. године, Марф Замуа је почео да документује локације из касног бронзаног и гвозденог доба које су откривене током периода немира. Ишао је од села до села тражећи оно што је откривено. Већина предмета [је] поново коришћена за свој свакодневни живот, као што је коришћење стубова као степенице, седишта, а статуе као камене стубове у њиховим кућама, сећа се он.

Током недавног периода сукоби у Ираку су се повећавали, а ИСИС је заузела значајну територију. Подручје Курдистана, укључујући ово археолошко налазиште, је аутономно, а његова милиција је успела да спречи ИСИС да уђе у њега.

Марф Замуа је рекао да постоје ризици везани за живот и рад у пограничном подручју. Због сукоба у протеклих неколико деценија постоје бројне неексплодиране нагазне мине, од којих је једна недавно убила младог пастира, рекао је он. Поред тога, Национална ирачка новинска агенција (National Iraqi News Agency) извештава да је иранска артиљерија недавно гађала ирачку страну границе. У прошлости је било случајева да су турски авиони дејствовали на подручје ирачког Курдистана.

Откривање ових блага у Ираку ставило је пред археологе нове изазове. Ископавања у области су обустављена након  Заливског рата 1981. год. Касније су се курдски борци сукобили са Ираном и Турском, а ирачки лидер Садам Хусеин уништио је хиљаде курдских села, укључујући Мђесер. Историја се понавља. Као што је Саргон II опљачкао Урарту древна налазишта широм Сирије, у Ираку су бомбардована и пљачкана од стране побуњеника и владиних снага и он није сигуран да ће остаци митског храма изграђеног у част крилатог човека на лављим леђима преживети. Упркос овим ризицима, постоје и сјајни археолошки налази. Поред статуа и база стубова, Марф Замуа је пронашао и бронзана статуу дивље козе дугачка око 8,4см и висока 3,2 8,3см. Истраживачи сада покушавају да дешифрују клинасти натпис на статуи.

Пол Зимански (Paul Zimansky), професор археологије и античке историје на Универзитету Стони Брук (Stony Brook University), каже да се већ дуги низ година сматра да се на том подручју налази митски храм. Он није убеђен да је храм пронађен, али признаје да су пронађени остаци базе које можда припадају некој врсти јавне зграде одговарајућег времена. Он назива открића Марфа Замуе великим доприносом археологији ове долине... Удаљеност овог подручја била је и његово проклетство и његов благослов кроз историју.

Марф Замуа је недавно представио открића у презентацији одржаној на Међународном конгресу о археологији древног Блиског истока (International Congress on the Archaeology of the Ancient Near East), одржаном на Универзитету у Базелу у Швајцарској (University of Basel in Switzerland). Поред докторских студија, Марф Замуа предаје на Универзитету Салахадин у Ербилу (Salahaddin University in Erbil), главном граду ирачког Курдистана.