Храм

Храмови су пронађени широм древног Блиског истока. Шта се дешавало на овим локалитетима? Уз реконструкцију архитектонских остатака, могу ли научници да склопе древне обреде обожавања? Свакако, није могуће индентификовати сваку ритуалну активност која се одвијала у древним храмовима. Ипак, Ан Катрин де Хемер Гудме (Anne Katrine de Hemmer Gudme) са Универзитета у Копенхагену (University of Copenhagen) реконструисала је неке које су се се одвијале у храму на гори Геразим, и то на бази натписе пронађене у храму на планини Гаризим, а који су били део богослужења при овом светиштy.

Острво Фаилака је било познато и по пољопривредним производима; његову плодност омогућило је обиље извора слатке воде, који и данас снабдевају острво великим делом воде за пиће. Острво је било оаза у већем, сушном региону, што је довело до схватања да је оно можда митски Еденски врт. Цивилизација Дилмун, описана је као место "где сунце излази и земља живих". Дилмун игра значајну улогу у бројним месопотамским митовима. У митовима о потопу, регион је вечни дом Утнапиштима, месопотамског Ноја. А у неким митовима, то је чак и локација на којој се догодило стварање света.

Храм цара Соломона био је величанствен. Како је описано у 1Цар 6–7, храм је био подељен на три дела: предворје (улам), спољашње светиште (хеикхал) и унутрашње светиште (девир), такође познато и као Светиња над светињама. Саграђен од камена и покривен дрвеним гредама, Соломонов храм је био комплексно украшен. Унутрашњи зидови и подови били су обложени дрвеним даскама и прекривени златом. Било је потребно седам година да се храм и инвентар доврше.

Олтарско светиште на отвореном, названо бамах (множина бамот), познато је кроз неколико књига библијског канона — али највише од из 1-2Царевима, где они играју истакнуту улогу у процени перформанси цара. Бамот, који се у преводима Библије често назива „висинама“, била су места за богослужење која су обично садржавала олтар. Опште разумевање бамаха и начина на који је функционисао може се стећи коришћењем доказа из библијског текста, као и археологије.

Фебруар 2024. год. изнео је на светло кречњачку кутију пронађену дуж ходочасничког пута у Јерусалиму, значајне резултате примене нових технологија у читању древних списа и откриће древне амајлије која потврђује асирско присуство на територији некадашњег Израилског царства, у складу са библијским наративима.

Током јуна 2023. год. објављени су бројни радови у вези са открићима која спадају у област библијске археологије. Три која сматрао најзначајнијима тичу се времена цара Давида, и дана који су му претходили или следили.

Тада [Хирам из Тира] сали море. Десет лаката је било од једног краја до другог. Пет лаката дубоко, а обим његов тридесет лаката, врпцом измерено. 1Царевима 7:23

Hакон прекида који је био узрокован пандемијом вируса КОВИД 19 кувајтско-пољска археолошка мисија je наставила са радом у пустињи Ал-Субија у северном Кувајту. Ова локација је, такође, подарила највећу колекцију грнчарије из периода Убаида на Арапском полуострву. Међу изузетним открићима у Бахри 1 је и посебна зграда коју проф. Биелински тумачи као могући храм – први те врсте у региону. У једној од његових просторија ове године је направљен мали, али без премца налаз: фрагмент каменог привеска на којем је приказана птица грабљивица раширених крила. Ове године пронађен је фрагмент грнчаног модела чамца. Такви модели су типични за локалитете из периода Убаид (један је пронађен у Ал-Субииах на локацији Х3 од стране британског тима). Њихова популарност доказује значај поморских контаката у овом периоду.

Текст који је пред нама покушава да исприча причу древној Фаласарни (лучком граду који први помињу антички историчари и географи: Сцилак, Страбон, Полибије, Ливије и Плиније) и њеним божанствима уз повремене дигресије ка библијској ангеологији са једне, и словенској митологији (конкретно, веровању у виле) са друге стране... Стотине глинених женских фигурина, посвећених античкој богињи Деметри, откривено је недавно на акропољу античког критског града, саопштило је у грчко министарство културе (Greek Ministry of Culture). Уз Демтру и Астароту, значајно место у култу Фаласарне имала је нимфа која је своје име подарила граду. Астарота/Анат/Ашера млада, неукротива и атрактивна, сексуално активна богиња девица Госпа небеских висина и, истовремно, крвожедна богиња рата која коље војнике на бојном пољу и украшава се деловима њихових тела до бутина стојећи у њиховој крви. Слична (или истоветна) древнооријенталним богињама сензуалне љубави и рата (Иштар, Изида, Басет-Секхмет...). Уз Демтру и Астароту, значајно место у култу Фаласарне имала је нимфа која је своје име подарила граду. Очигледно да је религијском обрасцем ове луке доминирао култ повезан са женским божанствима. Тим који је вршио последња ископавања предводила је др Елпида Хаџидакис (Dr. Elpida Hadjidakis). Како су три женска божанства коегзистирала у овом критском лучком граду? Поуздана сазнања, макар за сада, измичу. Може се међутим претпоставити да је Астарота од мора, била неки локални пандан Деметре и да су ова два божанства препознавана као једна богиња са два имена. Како се, међутим, у све то уклапа нимфа Фаласарна?

И изашавши Исус из храма иђаше даље и приђоше му његови ученици да му покажу грађевину храма. А он им одговори и рече: не видете ли све ово? Заиста, заиста вам кажем, неће овде остати ни камен на камену који се неће порушити... А кад видите да гнусоба опустошења о којој говори пророк Данило стоји на светом месту, ко чита нека разуме, тада нека становници Јудеје беже у горе, ко буде на крову нека не сила да узме што из своје куће, ко буде у пољу нека се не враћа да узме огртач.. .Тешко дојиљама и трудним женама у те дане... Мт 24:1-2.15-19.