ЗЛАТО МЕСОПОТАМСКОГ УРА, ХЕТИТСКЕ ТРОЈЕ И ГРЧКЕ ПОЛИХРОНИЈЕ ИСТОГ ПОРЕКЛА И ОБРАДЕ – нове анализе указују на висок степен трговине и културне размере на широком подручју од долине Инда до Егеја током Бронзаног доба

23 Децембар 2022

Научници су употребом иновативне мобилне ласерске технологије утврдили да је злато древне Троје, Полихронија и Ура истог порекла. Откако је Хајнрих Шлиман открио Пријамово благо у Троји 1873. год., порекло злата је мистерија. Професор Перничк и међународни тим су сада успели да докажу да благо потиче из секундарних наслага као што су реке, а његов хемијски састав није само идентичан са златним предметима из насеља Полиохни на Лемносу и из краљевских гробница у Уру. у Месопотамији, али и са предметима из Грузије. Студијa: Portable laser ablation sheds light on Early Bronze Age gold treasures in the old world: New insights from Troy, Poliochni, and related finds недавно објављена у Journal of Archaeological Science. За библијски контекст од нарочитог значаја је чињеница да су у истраживању испитивани и артефакти из Ура, сумерског града јужне Месопотамији (данас Ирак) и који је, на Божији позив, напустио праотац Авраам упутивши се ка Ханану, земљи Обећања. Ур је био значајан лучки град у Персијском заливу који је започео, највероватније, као мало село у убаидском периоду месопотамске историје (5000-4100. пре Хр.) битан град град до 16. в. пре Хр. и готово непрекидно насељена локација 450. год. пре Хр. Место је постало познато 1922. год. када је Сир Леонард Вули (LeonardWooly) ископао рушевине и открио велику посмртну јаму краљевске гробнице (сложени гробни комплекс). Откриће заједничког порекла злата и места његове обраде, које Ур повезује са анадолском Тројом, долином Инда и Грузијом указује да је на овом подручју постојао веома развијем систем кретања и трговине који је вероватно користио (а могуће делом и унапредио) и номадско-породични клан праоца израилског народа и монотеистичких религија, Авраам.

Научници су употребом иновативне мобилне ласерске технологије утврдили да је злато древне Троје, Полихронија и Ура истог порекла. Ернст Перничкa (Ernst Pernicka) научни директор Курт-Енгелхорн центра за археометрију (scientific director of the Curt-Engelhorn Center for Archaeometry, CEZA) Музеја Реис-Енгелхорн у Манхајму (Reiss-Engelhorn Museums in Mannheim) и директор пројекта Троја Универзитета у Тибингену (director of the University of Tübingen’s Troy project) и Барбара Хорејс (Barbara Horejs), директорка Аустријског археолошког института (director of the Austrian Archaeological Institute, ÖAI) на Аустријској академији наука у Бечу (Austrian Academy of Sciences in Vienna) предводили су тим научника са Центра за археометрију Курт-Енгелхорн (Curt-Engelhorn Center for Archaeometry), Аустријског археолошког института у Бечу (Austrian Archaeological Institute in Vienna) и Националног археолошког музеја у Атини (National Archaeological Museum in Athens) који су применили преносни систем ласерске аблације (portable laser ablation system, pLA) како би анализиразли узорке накита из Бронзаног доба који су пронађени у Троји, Полихрони и Уру.

Археометријска проучавања златних предмета углавном се фокусирају на неколико питања, као што су развој металуршких процеса, геолошко порекло сировине, идентификација радионице, као и златарске технике.  Систематска анализа елемената у траговима у археолошким златним артефактима започела је студијама Аксела Хартмана (Axel Hartmann), који је анализирао око 4000 археолошких златних предмета у погледу класификације и провенијенције помоћу атомске емисионе спектрометрије (AES). Касније је неколико елементарних и изотопских приступа тестирано сензитивнијим методама. Тренутно се истраживања о класификацији материјала као и о пореклу златних артефаката углавном заснивају на анализи главних, споредних и елемената у траговима, укључујући  платинске групе елемента (PGE). У западној Анадолији позната су бројна налазишта злата, од којих су – према древној традицији – рудник Астира ископали Тројанци током Тројанског рата (Страбон, Географија 14,5,28). Експлоатација злата из времена касног бронзаног доба је посведочена у северној Грчкој и јужној Бугарској, док у јужном Егеју нема познатих налазишта злата.

Троја (позната и као Илиос, Илион и Илиум) је древни град који се идентификује са савременим Хисарлику у Чанакалеу (Турска). Састоји се од вишепериодног локалитета, који је сада делимично затрпан у вештачком приказу који илуструје постепени развој града у северозападној Малој Азији. Троја је овековечена кроз знаменито Хомерово дело, Илијаду (једно од најстаријих сачуваних дела западне књижевности). Овај еп прича причу о граду који је опседала војска савеза грчких полиса.

Полиохне, често познато по новијем имену Полиохни, било је древно насеље на источној обали острва Лемнос. Насељен је у касном халколиту и најранијем егејском бронзаном добу, и верује се да је један од најстаријих градова у Европи, штавише да претходи Троји I од које је удаљен око 60км.

Откако је Хајнрих Шлиман открио Пријамово благо у Троји 1873. год., порекло злата је мистерија. Професор Перничк и међународни тим су сада успели да докажу да благо потиче из секундарних наслага као што су реке, а његов хемијски састав није само идентичан са златним предметима из насеља Полиохни на Лемносу и из краљевских гробница у Уру. у Месопотамији, али и са предметима из Грузије. 

СтудијаPortable laser ablation sheds light on  Early Bronze Age gold treasures in the old world: New insights from Troy, Poliochni, and related finds недавно објављена у Journal of Archaeological Science доноси резултате недавне примене преносног система ласерске аблације (pLA). 

Данас је комбинација ласерске аблације са масеном спектрометријом индуктивно спрегнуте плазме (laser ablation with inductively coupled plasma mass spectrometry, LA-ICP-MS) најраспрострањенија техника за анализу археолошких златних предмета. Почетни проблеми са квантификацијом  су углавном превазиђени али, конвенционалне LA-ICP-MS технике захтевају или ситно метално брушење или транспорт предмета у лабораторију. Обе опције се често испостављају као веома проблематичне са становишта очувања и/или због полисе осигурања и политичких разлога као резултат њихове високе унутрашње вредности и јединствености. Штавише, због ограничених димензија већине ћелија за аблацију, стационарне ласерске аблације често искључују веће објекте из минимално инвазивних научних анализа. Стога, LA-ICP-MS као и други утврђени, а ипак лабораторијски засновани приступи као што је протон-индукована рендгенска емисија (proton-induced X-ray emission, PIXE) или синхротронска рендгенска флуоресцентна анализа (synchrotron-based X-ray fluorescence analysis, Radtke) не може се користити за истраживање великог броја златних предмета који се тренутно чувају у музејима. Уместо тога, за свеобухватну истрагу мора се применити минимално инвазивна или неинвазивна мобилна метода за узорковање у одговарајућим музејима. Како радионичке анализе и студије провенијенције злата морају да укључују квантификацију елемената у траговима, успостављене мобилне аналитичке методе као што је недеструктивна преносива рендгенска флуоресценција се не могу применити, јер нису довољно осетљиви и, сходно томе, не дозвољавају квантификацију већине елемената у траговима. Осим тога, са рендгенским зрацима дубина информација у злату је само реда величине 10 μм и стога можда неће обезбедити састав оригиналне легуре због површинских ефеката. Насупрот томе, дубина информација ласерске аблације је реда величине 200 μм и стога је мање погођена таквим ефектима.

Међутим, у последњој деценији, преносиви уређај за ласерску аблацију (pLA) постао је доступан за теренско микро-узорковање елементарних и изотопских анализа археолошких објеката, укључујући злато. Узимајући у обзир ранијенаведена ограничења у погледу анализе златних артефаката, чини се да су pLA уређаји најбољи избор као практично недеструктивна метода узорковања археолошког злата на лицу места како би се утврдио њихов елементарни и, потенцијално, чак и изотопски састав. Ова метода омогућава минимално инвазивно узорковање, односно невидљиво голим оком, на лицу места или у музеју, уз накнадну анализу прикупљеног материјала у лабораторији. Овај приступ комбинује и свестраност мобилног система, који се лако може транспортовати широм света. За разлику од горе поменутих стационарних метода, преносна поставка ласерске аблације не намеће никаква ограничења у погледу димензија анализираног артефакта, јер у његовој поставци није потребна комора за узорке.

Студија је била усресређена на примену pLA-ICP-MS методе за узорковање и анализу драгоцених златних предмета из Егејског раног бронзаног доба. Конкретно, златни предмети такозваних блага Троје и Полиохнија на Лемносу нуде могућност класификације материјала и могућност да се одговори на отворена питања у вези са њиховом производњом, пореклом коришћеног злата, као и да се открију регионалне и супра- регионални контакти који су од суштинског значаја за разумевање социо-културних дешавања у 3. миленијуму пре Хр.

Средишњи циљ истраживања био је добијање висококвалитетне композиционе анализа златних предмета са локалитета Троја и Полиохни да би се истражила, да ли је типолошка сличност упоредна са елементарним саставом злата, укључујући елементе у траговима. Ово би сугерисало не само сличну набавку метала на овим локацијама, већ и потенцијалну размену предмета и/или специјализованих радника. У другом кораку, резултати су упоређени са подацима из савремених златних предмета из Ура у јужној Месопотамији, одакле су недавно постали доступниLA-ICP-MS подаци. Коначно, преглед таквих података за златне предмете из региона богатих златом користи се за сужавање могућег порекла злата из раног бронзаног доба у Старом свету.

Примена поменутог система истраживања система омогућила је истраживачима да предузму минимално инвазивну екстракцију узорака. Процес је спроведен над узорцима који су се чували у Националном археолошком музеју у Атини. Огрлице, привесци  и минђуше које се налазе у музеју су толико драгоцене да их није дозвољено преносити у лабораторију или вршити било какав преглед који оставља видљив траг на предметима. Све раније доступне методе нису успеле због најмање једног од ових ограничења. Насупрот томе, радећи на лицу места, преносиви ласерски уређај топи тако малу рупу у предметима да се не може видети голим оком. Рупа истопљена на површини златног предмета снопом из преносног система ласерске аблације има пречник само 120 микрометара и конусног је облика. Оштећење златног предмета може се уочити само помоћу електронског микроскопа.

Перничка и његов тим у Курт-Енгелхорн центру за археометрију у Манхајму су тада били у могућности да истраже састав узорака помоћу масене спектрометрије. Поред злата, историјски комади накита увек садрже и друге елементе као што су сребро, бакар, цинк, паладијум и платина.

Користећи поменуте методе, истраживачи су кроз 84 анализе испитали укупно 61 артефакт из времена раног Бронзаног доба (2500-2000. год. пре Хр). Већина златних предмета из Полиохнија (25) и Троје (20) узоркована је у Националном археолошком музеју у Атини помоћу преносне ласерске аблације (45) и потом анализирана ИЦП масеном спектрометријом (видети испод). Додатни подаци из објеката анализираних лабораторијским LA-ICP-MS.

Хронолошки, благо се углавном везује за фазе Троје I–III (ЕБА 2–3), које датирају у другу половину трећег миленијума пре Хр. Ово је такође период чувеног Пријамовог блага, које је Шлиман погрешно приписао митском краљу Троје из Хомерове Илијаде. Украси за косу, игла и огрлице и били су међу укупно 26 златних предмета из Полиохнија на Лемносу које је проучавао међународни тим истраживача. У зависности од легуре, научници могу да направе посебан хемијски профил за налазе које су користили за извођење закључака. На пример, високе концентрације цинка, паладијума и платине у накиту из Троје јасан су знак да је злато испрано из реке у облику златне прашине.Сви аналитички резултати су сумирани. Артефакти из Троје и Полиохнија открили су широк спектар садржаја сребра (3–45%; сл. 5) који је типичан за домородачко злато, али већина анализираних предмета има концентрацију сребра између 10 и 45%, док сви анализирани делови полумесечасте минђуше са гранулацијом из Троје показују знатно нижу. концентрације сребра.

Истраживачи су такође успели да покажу да се накит масовно производио у радионицама, односно да то нису били само  појединачни предмети. Другачије не би могла да се објасни идентична количина платине и паладијума присутна у златним дисковима у огрлицама истог дизајна које су пронађене на различитим локацијама.

Порекло злата нађеног у краљевским гробницама Ура дуго је био предмет дебате у научним круговима. Наиме,  у Месопотамији не постоје природни извори злата. Сматрало се да је западна Анадолија, у којој је била смештена и сама Троја, била могући извор овог племенитог метала. предлагани су, међутим, и сасвим другачији региони који су, зна се, били у трговачким везама са Уром, истиче Перничка.

Компаративне археолошке студије показале су запањујуће сличне предмете који су коришћени у раном Бронзаном добу на великом географском подручју, које се протеже од Егеја до долине Инда у данашњем Пакистану: званични печати и стандардизовани тегови, минђуше са истим спиралним шарама, драго камење као што је лапис лазули или светлуцави карнеол. Нови археометријски подаци отварају чврст и глобални оквир за наше моделе друштава, њихове мреже и значај ресурса пре око 4500 година, каже Хорејс. Огроман број висококвалитетних златних предмета је упадљив, поготово што пракса гомилања престижних предмета раније није позната у Егејском мору и у западној Анадолији. Овај нови културни феномен је снажно повезан са формирањем нових друштвено-политички и хијерархијски организованих друштава и првих прото-урбаних центара око 2600. год. пре Хр. Пракса гомилања златног блага није евидентна само у центрима попут Троје, већ иу другим насељима, као што је Полиохни. Истраживачи су сада успели да докажу да потиче из такозваних секундарних лежишта као што су реке и да је његов хемијски састав с једне стране идентичан са златним предметима из насеља Полиохни и из краљевских гробница у месопотамском Уру, а с друге стране са предметима прављеним од злата експлоатисаног у Грузији.

Тачно порекло тројанског злата није могло да се утврди, међутим, Перничк каже: Ако посматрамо удео елемената у траговима у злату из Троје, Полиохнија и Ура, злато из бронзаног доба из Грузије најсличније је са материјалом пронађим на наведеним локацијама. Али још увек нам недостају подаци и студије из других региона и других објеката да бисмо утврдили ову претпоставку. У сваком случају, постојање слично обрађеног златног накита (и предмета уопштено), сличног хемијског састава и у смислу изворног материјала и у смислу формиране легуре, показује да су морале постојати трговинске везе између ових удаљених региона, закључује Перничк.Нпр. могуће је формирати мапу која приказује позната лежишта злата у бронзаном добу и дистрибуцију упечатљиве минђуше са четири мале спирале.

За библијски контекст од нарочитог значаја је чињеница да су у истраживању испитивани и артефакти из Ура, сумерског града јужне Месопотамији (данас Ирак) и који је, на Божији позив, напустио праотац Авраам упутивши се ка Ханану, земљи Обећања. Ур је био значајан лучки град у Персијском заливу који је започео, највероватније, као мало село у убаидском периоду месопотамске историје (5000-4100. пре Хр.) битан град град до 16. в.  пре Хр. и готово непрекидно насељена локација 450. год. пре Хр. Место је постало познато 1922. год. када је Сир Леонард Вули  (LeonardWooly) ископао рушевине и открио велику посмртну јаму краљевске гробнице (сложени гробни комплекс). 

Ур је био град огромне величине, обима и богатства који је своје огромно богатство црпео из положаја у Персијском заливу и трговине која је то допуштала са земљама чак до Индије. Садашње место рушевина Ура много је дубље у унутрашњости него у време када је град процветао због отицања река Тигар и Еуфрат. Ур је од почетка био важан трговачки центар захваљујући свом положају на кључној тачки где Тигар и Еуфрат улазе у Персијски залив. Археолошка ископавања су потврдила да је Ур рано поседовао велико богатство и да су грађани уживали у нивоу комфора који је непознат у другим градовима Месопотамије.

Као и други велики урбани комплекси у региону, град је настао као мало село које је највероватније водио свештеник или свештеник-краљ. Краљ прве династије, Месаепада, познат је у сумерској таблици краљева и натписима са артефаката пронађеним у гробовима Ура. Друга династија је имала четири краља чија је владавина и њена достигнућа обавијена велом тајне. Акадски владари Ура угледали су се на владаре Треће династије (Ур III, 2047-1750 пре Хр.). То је период када град досеже зенит и који, вероватно непосредно претходи, библијском опису Авраама који напушта Ур. Велики зигурат Ура, који се и даље може посетити датира из овог периода, и неки сматрају да је његова изградња била инспирација за приповест о вавилонској кули, како у њеним библијским тако и ванбиблијским варијантама. Откриће заједничког порекла злата и места његове обраде, које Ур повезује са анадолском Тројом, долином Инда и Грузијом указује да је на овом подручју постојао веома развијем систем кретања и трговине који је вероватно користио (а могуће делом и унапредио) и номадско-породични клан праоца израилског народа и монотеистичких религија, Авраам.

Истраживање су финансијски помогли Фондација Герда Хенкел (Gerda Henkel Foundation), Аустријска академија наука (Austrian Academy of Sciences) као покровитељи истраживачких пројеката Нови приступ за златно благо (A new Approach for Golden Treasures) и Микенско злато – студије о пореклу, дистрибуцији и аутентичности (Mycenaean gold – Studies on Origin, Distribution and Authenticity).

 

Извори:

https://www.heritagedaily.com/2022/11/gold-from-ancient-troy-poliochni-and-ur-had-the-same-origin/145391?fbclid=IwAR33RK7rHCun8iWGjS10cswmjxQTAt29qeB8MB_6uqYW_6NzKkanvO3MXSk

https://www.archaeology.wiki/blog/2022/12/01/gold-from-troy-poliochni-and-ur-all-had-same-origin/

https://uni-tuebingen.de/en/university/news-and-publications/press-releases/press-releases/article/gold-from-troy-poliochni-and-ur-all-had-same-origin/

https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0305440322001522?via%3Dihub

https://www.oeaw.ac.at/news/gold-aus-troia-poliochni-und-ur-hatte-denselben-ursprung-1-1

https://www.sott.net/article/474766-Gold-from-ancient-Troy-Poliochni-and-Ur-all-had-same-origin?utm_source=ground.news&utm_medium=referral

https://phys.org/news/2022-11-gold-troy-poliochni-ur.html?utm_source=ground.news&utm_medium=referral

https://www.worldhistory.org/search/?q=Ur