Трговина

Последњи месец протекле године био је археолошки веома плодан, Ређала су се открића из широке области библијског света, од Египта, преко Месопотамије и Грчке до средињих тачака у самом Израелу и његовој античкој престоници, Јерусалиму. Три која со изабрали као најзначајнија припадају: времену са почетака старозаветне историје, борбама које су обележели кључне догађаје прелаза са Старог на Нови завет и, коначно, једног које је је обележило крај тзв. ере Другог храма.

Научници су употребом иновативне мобилне ласерске технологије утврдили да је злато древне Троје, Полихронија и Ура истог порекла. Откако је Хајнрих Шлиман открио Пријамово благо у Троји 1873. год., порекло злата је мистерија. Професор Перничк и међународни тим су сада успели да докажу да благо потиче из секундарних наслага као што су реке, а његов хемијски састав није само идентичан са златним предметима из насеља Полиохни на Лемносу и из краљевских гробница у Уру. у Месопотамији, али и са предметима из Грузије. Студијa: Portable laser ablation sheds light on Early Bronze Age gold treasures in the old world: New insights from Troy, Poliochni, and related finds недавно објављена у Journal of Archaeological Science. За библијски контекст од нарочитог значаја је чињеница да су у истраживању испитивани и артефакти из Ура, сумерског града јужне Месопотамији (данас Ирак) и који је, на Божији позив, напустио праотац Авраам упутивши се ка Ханану, земљи Обећања. Ур је био значајан лучки град у Персијском заливу који је започео, највероватније, као мало село у убаидском периоду месопотамске историје (5000-4100. пре Хр.) битан град град до 16. в. пре Хр. и готово непрекидно насељена локација 450. год. пре Хр. Место је постало познато 1922. год. када је Сир Леонард Вули (LeonardWooly) ископао рушевине и открио велику посмртну јаму краљевске гробнице (сложени гробни комплекс). Откриће заједничког порекла злата и места његове обраде, које Ур повезује са анадолском Тројом, долином Инда и Грузијом указује да је на овом подручју постојао веома развијем систем кретања и трговине који је вероватно користио (а могуће делом и унапредио) и номадско-породични клан праоца израилског народа и монотеистичких религија, Авраам.

Hакон прекида који је био узрокован пандемијом вируса КОВИД 19 кувајтско-пољска археолошка мисија je наставила са радом у пустињи Ал-Субија у северном Кувајту. Ова локација је, такође, подарила највећу колекцију грнчарије из периода Убаида на Арапском полуострву. Међу изузетним открићима у Бахри 1 је и посебна зграда коју проф. Биелински тумачи као могући храм – први те врсте у региону. У једној од његових просторија ове године је направљен мали, али без премца налаз: фрагмент каменог привеска на којем је приказана птица грабљивица раширених крила. Ове године пронађен је фрагмент грнчаног модела чамца. Такви модели су типични за локалитете из периода Убаид (један је пронађен у Ал-Субииах на локацији Х3 од стране британског тима). Њихова популарност доказује значај поморских контаката у овом периоду.

Трговина и употреба опијума се углавном повезује са Далеким истоком, али нова студија израилских научника је потврдила да се овај снажни наркотик користио током библијских времена на подручју Ханана. Остаци опијума пронађени су на грнчарији из Тел Јехуда, савремени средишњи Израел. Посуде се датирају у 14. в. пре Хр. Према истраживачима Ханаанци су користили психоактивну дрогу као жртву за мртве, јер су посуде пронађене у ханаанским гробовима. Ови налази су пример најстаријег потврђеног коришћења опијума и психоактивних супстанци уопште. Ово узбудљиво откриће подржава историјске списе и археолошке хипотезе да су опијум и његова трговина били важни у блискоисточним културама. Откриће би можда могло да послужи и као средство на бази којег је можда могуће реинтерпретирати библијске текстове које говоре о ханаском култу или неких култних забрана садржаних у Мојсејевом закону, а које су можда биле реакција на култне праксе преизраилских становника Ханана.

Открића у Јерусалиму из времена првог храма су доста ретка и веома драгоцена, а овог месеца забележена два, од којих је једно писано што нарочито даје на значају његовог проналаска, као и дотово детективске потраге која је претходила његовом повратку у земљу порекла. Преостало откриће сеже у још даљу прошлост, односно време знаменитог Рамзеса II који је негда управљао областима које су доцније населила израилска племена.

Током грађевинских радова у Националном парку Палмачим (Palmachim National Park) у близини Тел Авива, срушена стена открила је древну ризницу из времена знаменитог фараона описаног као антијунака у библијском наративу. Древна гробна пећина откривена је случајно током рада Управе за природу и паркове део (Nature and Parks Authority) на уређењу парка и то након што је трактор ударио у стену, неочекивано откривши таваницу пећине. Археолошки тим је прошле недеље ушао у нетакнуту гробницу стару око 3.300. Значајна количина откривених предмета датира се у време позног БД, тј. у владавину Рамзеса II или његовог сина Мернептаха, двојице фараона који фигурирају као потренцијални фараони изласка, макар међу научницима који заговарају тзв. познији датум изласка.

Збирка украса од слоноваче која из периода Првог храма откривена је у палати у Давидовог града у Јерусалиму. Археолози који су радили на ископавањима Давидовог града пронашли су више од 1.500 фрагмената. Ово је једна од ретких збирки плоча слоноваче у свету уопште и прва пронађена у Јерусалиму. Збирка је вероватно увезена, а оригинално су је израдили асирски мајстори и можда је у Јерусалим стигла као јерусалимском племству. Украси на већини слоноваче били су исти, сачињени од оквира урезаних розетама у чијем се средишту налазило стилизовано дрво. Остале плоче су биле украшене цветовима лотоса и геометријском шаром. Сви симболи су флорални док су симболи сфинге, животиња и људи изостављени. Да ли је, међутим, Јудеја као мала вазална државае заслуживала богат поклон асирског цара или је била самостални играч у међународној трговини који је издалека могао да наручи ретку робу? Схватање да материјална култура друштвених елита у Јерусалиму у периоду Првог храма није заостајала – а можда чак и премашивала – ону других владајућих центара на Древном Блиском истоку, показује статус и значај Јерусалима у то време.

Краљевство Урарту (познато и као Краљевство Ван) је древна држава југозападне Азије са средиштем у планинском региону југоисточно од Црног мора и југозападно од Каспијског мора. Област данас обухвата делове Јерменије, Турске, Ирака и Ирана.Основна територија краљевства се може замислити као велики правоугаоник, са језером Ван као центром, језером Урмиа као југоисточном границом, језером Севан као североисточном границом и Горњим Еуфратом на северозападу. Простором доминира планина Масис, импресивни, изоловани врх, који је у средњем веку назван Арарат (назив повезан са именом краљевства али и библијском причом о Ноју и великом потопу). Спомиње се у асирским изворима 13. в. пре Хр. а писана сведочанства из 9-8.в. пре Хр. откривају да је ово краљевство имало имало значајну политичку моћ. Већина сазнања о овом краљевству долази нам из асирских извора који су очигледно настали као део извештаја обавештајне службе која је надзирала дешавања у земљи регионалних конкурената.

Протеклог месеца објављене су три значајне студије које се односе на древни Египат, Митани, Кипар и Израел. Сматрамо да су ово три најзначајнија открића у археологији библијског света током фебруара 2022. год.

Велика је вера твоја – рекао је Господ жени коју Матеј назива Хананејком а Марко Сиро-феничанком (Мт 7:22; Мк 7:26). О коме народу говоре еванђелисти док описују овај догађај који се одиграо током једне (али не и једине) Христове посете крајевима тирским и сидонским (Мт 7:21)? У каквим односима су Хананеји, са којима су Израилци ступали у ужасавајуће крваве сукобе приликом насељавања у Ханану, са становницима хананског приобаља које је Херодот звао пурпурни народ односно народ пурпурне земље (Φοινικη)? Зашто је уопште тамошње становништво тако називано? Како је тај пурпурни народ тј. Феничани – иако војно нејак успео да створи вишемиленијумско царство које је трајало дуже него многе друге древнооријенталне империје? Зашто Израилци никада нису ратовали са Феничанима, иако су се сурово обрачунавали са њиховим сународницима у другим обалстима Ханана? Пророк Илија је био огорчени противник феничанске принцезе и израилске царице Језавеље а опет је у време кад беху многе удовице у Израилу био послат управо једној феничанској удовици из Сарепте сидонске (Лк 4:26). Ko су били Феничани? Одакле потичу? Где су живели? Са ким су трговали? Ово су неке од тема на које ћемо покушати са одговоримо у тексту који је пред нама.