Bkc logo32x32

БИБЛИЈСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР

МЕНИ
  • Почетна
  • О нама
  • Блог
  • Архива
  • СРП
  • ENG

000 himera

ХИМЕРА - ЈЕДНО ОД НАЈВЕЋИХ АРХЕОЛОШКИХ ОТКРИЋА ПРОТЕКЛЕ ДЕЦЕНИЈЕ

03 Октобар 2022

Химера... освојена је силом и варвари су се предали дугом немилосрдном масакру свих оних који су ту остали (...) Ханибал је опљачкао света места и, отимајући људе који су се тамо склонили, запалио их и сравнила са земљом град који је био насељен 240 година... Диодор Сицулус, Bibliotheca historica, 1. в. пре Хр.

Неки Грци cy тврдили да се то догодило истог дана када и једна од чувених битака код Термопила и Саламине, кључних борби које су довеле до пораза персијске инвазије на Грчку. Потврде овако важне битке су до скоро изостајале. Химера је дуго била мистерија. Древни извештаји о бици из 5. в. пре Хр. који је оставио Херодот и из 1. в. историчар Диодор Сицулус ( тј.Сицилијанац), су пристрасни, збуњујући и непотпуни. Археологија, међутим, почиње да мења ствари. Нова открића су помогла да се утврди тачна локација битке, разјаснила су извештаје древних историчара и открили нови докази о томе како су се класични грчки војници борили и умирали.
Почев од средине 8. в. пре Хр., када су Грци основали своје прве колоније на острву и када су Картагињани стигли из северне Африке да тамо утврде своје присуство, Сицилија је била награда за којом су жудели и Грци и Картагињани.
001 himera.jfif 12.52 KB

Грчки град Химера, основан око 648. пре Хр. и био је кључна тачка у овом ривалству. Химера је управљала морским путевима дуж северне обале Сицилије, као и главним копненим путем који је водио на југ преко острва. У првим деценијама 5. в. Хр., појачала се конкуренција за овладавање Сицилијом. Гелон из Сиракузе и Терон из Акрагаса, оба владара грчких градова на острву, основали су савез не само да би се супротставили моћи Картагине, већ и да би стекли контролу над Химером од својих сународника Грка. Убрзо су постигли свој циљ и протерали градског грчког владара, који се тада обратио Картагини за помоћ. Видевши прилику да преузме предност у борби за Сицилију, картагињански вођа Хамилкар је мобилисао своје снаге. Позорница је била припремљена за битку код Химера.
002 himera.jfif 8.64 KB

Најпотпунији извештај о томе шта се следеће догодило долази од Диодора Сицилијанског. Историчар тврди да је Хамилкар отпловио из Картагине са огромном војском од око 300.000 војника, али је вероватно било око  20.000. Успут је Хамилкарова флота налетела на олују која је потопила транспорте који су носили његове коње и кола. Војсковођа је наставио и подигао је утврђени приморски логор на обали западно од Химере како би заштитио своје преостале бродове и изградио зидове како би блокирао западне копнене прилазе граду. Бројно надмоћнији грчки браниоци изашли су из града да заштите Химерину територију, али су изгубили прве окршаје.
002 himera.gif 25.9 KB
Грци добили појачања, али су и даље били бројчано надјачани. Ипак, према Диодору, извиђачи из Гелоновог логора пресрели су писмо Хамилкару од савезника који су обећали да ће послати коњицу да надокнаде губитке које је претрпео на мору. Гелон је наредио својој коњици да глуме Хамилкарово појачање. Са изласком сунца прерушена грчка коњица је дојахала до картагињанског логора, где су их несуђени стражари пустили унутра. Ушли су у картагињански логор и направили пустош. Галопирајући преко логора, Гелонови коњаници су убили Хамилкара (Херодот каже да се Хамилкар убио) и запалили бродове привучене на плажи.
У почетку су се картагињанске трупе жестоко бориле, али како су се шириле вести о Хамилкаровој смрти, изгубиле су храброст. Многи су посечени док су бежали, док су други нашли уточиште у оближњем упоришту да би се предали због недостатка воде. Картагињани су убрзо тражили мир. Осим што су предали своје право Химери, платили су репарације од 2.000 талената, довољно новца да издржавају војску од 10.000 људи током три године.
003 humera.gif 60.27 KB

Научници су дуго доводили у питање Диодоров опис ових догађаја, али ископавања су открила 18 веома ретких сахрана коња који датирају из раног 5. в. пре Хр. северозападни угао градског бедема утврђења. Ове сахране нас подсећају на Диодоров извештај о коњичкој стратегији коју су Грци користили против Хамилкара. Да ли су то можда били коњи коњаника који су блефом пробили пут до картагињанског логора? Пронађени су докази да се обала померала од давнина, пошто је муљ ношен из потока изнад Химере ширио равницу. Ова два открића појашњавају Диодоров приказ. Борбе су се морале десити у приобалној равници између зида и древне обале, која је у 5. в. била ближе граду него данас.
Некропола са више од 12.000 готово нетакнутих скелета из архајског и класичног периода откривена је у ископавањима између 2008. и 2011. год. током радова на проширењима железничке пруге у близини старогрчког града Химере. Остаци овог града леже у близини модерног сицилијанског насеља Термини Имерезе (Termini Imerese). Многи од пронађених склета повезани су са злогласним моментима овог древног града који се налазио на граници између јелинске Сицилије и  феничанске колоније Картагине. Сукоб Јелина и Картагињања одиграо се 480. год. пре Хр.
004 himera.gif 58.32 KB
Победу су однели Грци који су у славу тога подигли Храм победе чији су остаци, такође, пронађени. Ипак, седам деценија касније, 409. год. пре Хр. Картагињани су се осветили уништењем града. Недвосмислени докази о ова два епска сукоба могу се видети у хиљадама скелета људи и коња, пронађених појединачним гробовима, али и масовним гробницама којих има девет (седам повезаних са битком из 480. год., а две са оном из 409. У масовним гробницама се налазе тела погинулих која су пажљиво распоређена у групама од два до преко педесет. На подручју некрополе, у близини масовних гробница, сахрањено је тридесетак укопа коња, вероватно погинулих у бици 480. год. пре Хр. Проналазак два бронзана насадка иберског типа потврђује писање Херодота који је сведочио да је у картагињанској војсци учествовало доста плаћеника из области западног Средоземља. Налази са ове највеће грчке некрополе на Сицилији недавно су пренети у Палермо где ће бити изложени у  Реал Алберго деи Повери, из доба Бурбона Real Albergo dei Poveri.
Регионално одељење за културну баштину (Regional Department of Cultural Heritage), којим је председава археолог Себастијано Туса (Sebastiano Tusa) је саопштило да се очекује да ће у будућности бити пронађена достојна музејска локација у самом Термини Имерезеу како би се налази изложили у месту са кога долазе и тиме допринели туристичко-културном напретку локалне заједнице будући да се они могу окарактерисати ка непроцењиво наслеђе које вапи за милошћу и захтева адекватну локацију.
006 himera.jfif 8.75 KB

Током три године (2008-11) тим стручњака, укључујући археологе, антропологе, рестаураторе и илустраторе, предвођен Археолошким надзором Палерма (Archaeological Superintendence of Palermo), ангажован је у свакодневним ископавањима. Стално присуство антрополога, предвођених проф. Пјером Франческом Фабријем (Prof. Pier Francesco Fabbri) са Универзитета у Саленту (University of Salento), омогућило је прикупљање важних информација у вези са животом и културом локалног становништва и обичајима препознатљивим у начину на који су сахрањени погинули војници. 
Гробови су углавном били на дубини од 3м, прекривени веома збијеним и хомогеним слојем који је током векова штитио некрополу. Током ископавања пронађени су различити типови гробова: од једноставних гробова укопаних у песак, преко дрвених ковчега, камених саркофага до кремационих сахрана. Пронађени су и скелети новорођенчади смештени у амфоре од теракоте у облику материце (енцхитрисмои), што сведочи о високој стопи смртности новорођенчади у то време. 
Спроведене су антрополошке студије како би се утврдила старост, пол, висина, болести и аспекти исхране покојника, као и врсте погребних ритуала који су коришћени. На универзитетима у Северном Колораду, Џорџији и Саленту (Universities of North Colorado, Georgia and Salento), покренута су истраживања о аспектима биоархеологије, са анализом ДНК, која је корисна за истраживање људске адаптације на животну средину и палеоисхрану у Химери и на древном Медитерану. 
Занимљив је и доказ о операцији лобање урађеној на девојци старости 19-21 године, која је живела између 6-5. в. пре Хр. Она је имала кружну бушотину (13мм у пречнику) на десној страни лобање. Операција сведочи о постојању у Химери школе напредне медицине. Ипак, то што у гробницама доминирају скелети мушкараца повезује налазе са ратним дешавањима, а не са епидемијама или природним катастрофама које би неиубежно укључиле страдање жена и деце. 
Највећи број преминулих је између 15 и 57 година, са траговима дубоких рана насталих сечењем или бацањем оружја, од којих су нека – као што су стреле, врхови копаља, мачеви, бодежи – још увек пронађена забодена у скелетима јер нису била уклоњен пре сахрањивања. 
Проучавање ових врста налаза омогућило је да се реконструише динамика дуела између војника и борбене технике тог времена. Стручњаци прате сахрањивање тридесет коња до сукоба из 480. год. пре Хр. О овим остацима је урађена детаљна студија која ће значајно осветлити и археолошки и зоолошки аспект. Пронађени су и знаци да је у масовном покољу 409. пре Хр., а учествовао и велики део цивилног становништва, посебно у источном делу некрополе, испред градских зидина, посебно у горњим слојевима: овде су хаотично постављене стотине скелета, мушкараца и жена свих узраста. Ту кости понекад више нису анатомски повезане. 
Ово су вероватно неуредне сахране које су у журби извршили преживели из великог масакра. На месту налаза велика је пажња посвећена анализи налаза, спровођењу фотографске документације, чишћењу, консолидацији, монтажи фрагмената, интеграцији делова који недостају, финалној заштити микрокристалним воском, обележавању и чувању. Отворене су две рестаураторске лабораторије – једна за рестаурацију великих керамичких посуда, друга за рестаурацију малих предмета, као што су погребни предмети – што је омогућило да се уради више од 6.000 рестаурација. Укратко, огромна количина посла и огромно знање о једном грчком граду и његовим погребним праксама, додатно погоршани стањем запуштености у којем је све било остављено да стагнира. 
Кости Химере имају више прича за испричати. Упркос свему што су песници и историчари писали о грчком ратовању од Хомера до Херодота и Диодора, античка књижевност тежи да се фокусира на војсковође и владаре пре него на то како су се обични војници борили и умирали. Захваљујући њиховим пажљивим методама, гробови Химера могу представљати најбољи археолошки извор до сада пронађен за класично грчко ратовање. Даља анализа Химериних мртвих у борби обећава да ће понудити много о годинама, здрављу и исхрани војника. Можда је чак могуће идентификовати војне специјалности мушкараца тражењем абнормалности костију. Стрелци, на пример, имају тенденцију да развију асиметричне коштане израслине на десним раменим зглобовима и левим лактовима. Хоплити, оклопљени копљаници који су чинили главне пешадијске снаге грчких армија, носили су на левој руци велике округле штитове тешке до 14 фунти. Терет ношења таквог штита је можда оставио скелетне трагове. 
Проучавање Химериних мртвих такође открива језиву стварност древног ратовања.  Анализа типова и локација ових повреда може помоћи да се утврди да ли су мушкарци пали у борби прса о прса или у размени пројектила, док су напредовали или у бекству. Врхови стрела и копаља откривени код мушкараца такође могу пружити друге важне доказе. Древни војници су обично користили карактеристично оружје својих матичних региона, тако да би археолози могли да открију ко је убио мушкарце сахрањене у Химери проучавајући пројектиле уграђене у њихове остатке. 
Битке су укључивале сукоб грчких и каргатињанских снага, а како је Картагина била феничанска колонија сазнања о њеној војсци, методама ратовања, погребним церемонијама и начину живота су веома значајна. Поређење тих сазнања са упоредним подацима из саме Феникије где су краљевства организовали староседелачки народи потиснути од народа са мора са једне, и израилских племена са друге стране могу да помогну у реконструкцији како древне хананске религије, тако и њеног даљег развоја у удаљеним колинијама, и то у периоду који је обухватао последње векове старозаветне историје (види: https://bkcentar.rs/sr/blog/fenikija-imperija-purpurnog-naroda; https://www.bkcentar.rs/sr/blog/ugarit-prestonica-protohananske-civilizacije; https://bkcentar.rs/sr/blog/filistejci; https://bkcentar.rs/sr/blog/misterija-civilizacijskog-kraha-i-naroda-sa-mora). 
 
Извори 
https://us.35express.org/himera-one-of-the-greatest-archaeological-discoveries-of-recent-decades-emerges/?fbclid=IwAR2KosvKeThdF0dOtZlggOUJLnD_8yId98ZH-iREgpOJP5Hc0x4xY_LrJQE 
https://archaeonewsnet.com/2021/05/who-fought-in-ancient-greek-battles-of.html
https://archive.archaeology.org/1101/features/himera.html
тагови: библија, свето-писмо, стари-завет, химера, грчка, картагина, средоземље, диодор-сицилус, сицилија, палмеро, италија, некропола, масовна-гробница, истраживања, библијски-културни-центар
  • БИБЛИЈСКИ КУЛТУРНИ ЦЕНТАР
  • Краљице Наталије 76
  • Београд