Средоземље

Златна сунчева светлост падала је на две амфоре, које су још увек биле у смеђем муљу, док су пробијале таласе Медитерана. Њихов успон са морског дна трајао је три сата. То је била прва дневна светлост коју су виделе за најмање 3.200 година, а дошлe су са једине олупине из бронзаног доба откривеног у дубоким водама.

На археолошком налазишту Ал Гхариеин у Вилајату Ал Мудхаиби у северној провинцији Аш Шаркија у Оману пронађени су остаци насеља старог пет миленијума. Насеље су открили археолози Универзитета Султан Кабус (Sultan Qaboos University, SQU) и Министарства за наслеђе и туризам (Ministry of Heritage and Tourism). Ово наслеђе је део култура Хафит (Hafeet) и Ум Ал Нар (Umm Al Nar) које се датирају у рано Бронзано доба. Насеље на локалитету Ал Гхариеин има карактеристичан распоред. Обухватало је структуру торња, куће са више соба које га окружују, гробље са масовним гробницама и рушевине других објеката. Одликују га велике зграде од којих су неке имале и по 600м2.

Током последњег месеца 2022. год. два откића су нам донела нова сазнања о мистеризном Хетитском царству, као и ширем региону у којем је оно имало утицај. Хетити су били древни анадолски народ који је утемељио империју која је покривала је Анадолију, северни Левант и Горњу Месопотамију. Многе карактеристике ове анадолске моћи, ипак, остају неухватљиве за археологе и историчаре. Чини се, ипак, да је коначно одговорено на једно обележје Хетитског царства: локација важног култног центра и царског града Зипаланда, истовремено откриће давно потопљеног брода који је носио драгоцени терет оставља нова питања у вези са овом древном империјом. Да ли је Хетитска империја била она која је контролисала трговину и откупљивала драгоцени калај из далеких области, да би га затим продавала широм Средоземља? Одговор на ово питање измиче.

Химера... освојена је силом и варвари су се предали дугом немилосрдном масакру свих оних који су ту остали (...) Ханибал је опљачкао света места и, отимајући људе који су се тамо склонили, запалио их и сравнила са земљом град који је био насељен 240 година... Диодор Сицулус, Bibliotheca historica, 1. в. пре Хр.

Знате да је олимпијска круна од маслина, али су је многи поштовали изнад живота, написао је грчки говорник Дио Хризостом (око 40-110. пре Хр.).[1] Заиста, понеки философ или лекар је можда био спреман да осуди бруталност и опасност античких олимпијских игара, али грчка јавност уопштено је, ипак, прихватала велики део опасности, повреда и смрти.[2] Ово се нарочито односи на три борбена догађаја карактеристична за олимпијаду тог доба: рвање, бокс и панкратијум (комбинација бокса и рвања која је дозвољавала такве тактике као што су шутирање и дављење). Њихова историја у древној Олимпији је дуга и богата догађајима. Рвање је у програм такмичења ушло 708. пре Хр., бокс 688. пре Хр. и панкратијум 648. пре Хр. Ови напорни спортови откривају много о тежњама и вредностима античке Грчке, о ономе што се сматрало часним, поштеним и лепим, како у очима оних који су се такмичили, тако и оних који су путовали у Олимпију да гледају.