ИСКОПАНА ГРОБНИЦА "ПОСЛЕДЊИХ ТРОЈАНАЦА"

Крајем јула 2024. год.отпочела су ископавања на 5.500 година старом археолошком налазишту Троје у селу Тевфикије да би се открила штета и разарања која је Тројански рат оставио за собом. Археолози су дошли до узбудљивог открића - четири људска скелета. Назвали су их Последњи Тројанци. Откриће је омогућило увид у животе последњих становника овог древног града.

Предвођен професором Рустемом Асланом (Rustem Aslan), тим за ископавање открио је изузетну сцену: један скелет припадао је мајци, а њена беба је била закопана тик поред ње.. Ова интимна сахрана, можда последњи гест љубави или очајнички покушај да се заштити дете, евоцира слике које подсећају на древне легенде. Лоцирана су и два симетрично распоређена мушка скелета, на којима ће површински радови ускоро почети.

 

Најновија открића тренутно проучавају ванредна професорка Есин Акгул Калкан (Esin Akgul Kalkan) и њен тим са Одељења за судску медицину Универзитета Канакле Онсекиз Март (Department of Forensic Medicine at Canakkale Onsekiz Mart University). Они помно анализирају скелете како би утврдили здравље сахрањених, узроке смрти и године. Калкан је приметио да стање очуваности игра кључну улогу у томе колико информација може да се извуче из ових древних остатака.

Ископавања на подручју древне Троје трају  већ 150 година и део су већег истраживачког напора који је овом месту донео место на Унесковој листи светске баштине. Током година, дело је открило ризницу значајних налаза из различитих периода дуге историје Троје. Професор Аслан је детаљно описао историјске слојеве и светост Троје, наводећи:

Ископавања и налази пружају кључне увиде који ће помоћи у стицању дубљег разумевања богате историје и културног наслеђа Троје.Један посебно интригантан аспект овог налаза је откриће скелета детета поред скелета жене. Ово поставља неколико питања: Да ли постоји породична веза између њих? Јесу ли преминули у исто време?Да ли су били жртве коначне катастрофе, можда везане за Тројански рат или природну катастрофу? Или су нестали током постепеног пропадања града, подлегавши болести или глади док је углед Троје бледео? Какав је био њихов друштвени статус у граду и шта нам њихов начин сахране говори о ритуалима последњих дана Троје? Ово су питања која ће водити даље анализе истраживача.

Тројански рат је један од најпознатијих сукоба у античкој митологији, који се првенствено описује у грчкој књижевности, посебно у Хомеровим епским песмама, Илијади и Одисеји. За рат се каже да се догодио у 13-12. в. пре Хр. Према легенди, рат је почео када је Парис, принц Троје, отео Јелену, жену Менелаја, краља Спарте. Овај чин издаје покренуо је огромну војну експедицију Грка, који су покренули хиљаду бродова да опсаде Троју у покушају да поврате Јелену и поврате част, извештава Дартмут.

Рат, који је трајао дугих десет година, приказан је као сукоб не само војски, већ и хероја и богова, са божанским бићима која се често мешају у људске ствари. Кључне личности у сукобу укључивале су Ахила, најмоћнијег од грчких ратника, чији су бес и коначна смрт у средишту Илијаде, и Хектора, племенитог браниоца Троје.

Рат је испуњен причама о храбрости, трагедији и хировима судбине, што је кулминирало иконичним коришћењем Тројанског коња. Грци, који нису могли да пробију зидове Троје конвенционалним средствима, прибегли су лукавству. Направили су великог дрвеног коња, унутра сакрили одабрану групу војника и претварали се да се повлаче. Тројанци су га, верујући да је коњ жртва мира, довели у свој град. Ноћу су грчки војници изашли, отворили градске капије и дозволили грчкој војсци да уђе и уништи Троју изнутра.Последице Тројанског рата су легендарне као и сам рат. Град Троја је остао у рушевинама, а његов пад означио је крај велике цивилизације. Преживели тројански ратници и цивили били су суочени са поробљавањем или смрћу, док су победнички Грци претрпели сопствени низ несрећа. Према древној латинској књижевности, последњи непоробљени Тројанци су успели да се домогну италског полуострва и међу њима треба тражити претке оснивача Рима.

Одисеја говори о Одисејевом опасном путовању кући, које је трајало десет година због гнева богова, док су друге грчке јунаке по повратку задесиле трагичне судбине. Тројански рат остаје моћан симбол људске глупости, разорне моћи жеље и неизбежних последица охолости.

Пад Троје означио је не само крај војног сукоба, већ и колапс цивилизације или макар почетак тог колапса који је познат као слом цивилизација Бронзаног доба. Прва жртва овог слома било је Хетитско царство, а управо Троја је била једна од главних краљевина ове анадолске империје која је нестала у освајањима народа са мора, коалиције коју су највећим делом чинили савези грчких племена. Ово су дешавања чији су се ефекти осетили на читавом подручју библијског Оријента и вероватно се поклапају са периодом описаним у библијским књигама Изласка и Исуса Навина.