Излазак

Открића у Јерусалиму из времена првог храма су доста ретка и веома драгоцена, а овог месеца забележена два, од којих је једно писано што нарочито даје на значају његовог проналаска, као и дотово детективске потраге која је претходила његовом повратку у земљу порекла. Преостало откриће сеже у још даљу прошлост, односно време знаменитог Рамзеса II који је негда управљао областима које су доцније населила израилска племена.

Током грађевинских радова у Националном парку Палмачим (Palmachim National Park) у близини Тел Авива, срушена стена открила је древну ризницу из времена знаменитог фараона описаног као антијунака у библијском наративу. Древна гробна пећина откривена је случајно током рада Управе за природу и паркове део (Nature and Parks Authority) на уређењу парка и то након што је трактор ударио у стену, неочекивано откривши таваницу пећине. Археолошки тим је прошле недеље ушао у нетакнуту гробницу стару око 3.300. Значајна количина откривених предмета датира се у време позног БД, тј. у владавину Рамзеса II или његовог сина Мернептаха, двојице фараона који фигурирају као потренцијални фараони изласка, макар међу научницима који заговарају тзв. познији датум изласка.

Чини се да библијски наративи рефлектују аутентична сећања на догађаје који су обележили 13.в. пре Хр. Археологија може да укаже на аутентичност делова библијског наратива али се од ње не може очекивати да потврди све. Она осветљује аспекте прошлости али има границе. Наведени докази у прилог историчности изласка дају на тежини библијском тексту али не доказују његове детаље већ представљају смернице за разумевање наратива у целости. У том контексту и овде предложена реконструкција догађаја представља хипотезу. Додајмо да треба за озбиљно да се узме, поред тога, и схватање да је можда постојало више излазака и освајања Ханана (нпр. део Израилаца је можда отишао из Египта заједно са Хиксима) који су се у народном предању спојили у јединствен догађај повезан са Мојсејем.

Ово је специфично место сачувано у библијским текстовима које показује чување сећања библијских аутора који ово предање датирају у Трећи Средњи Египат. Такав закључак подржава датирање изласка у 13. тј. разесидски период зато што су само у њему употребљавани наведени топонимми.

Где се налази планина Синај? У вези са овом темом 2013.год. организована је научна дискусија Израелу. У средишту дебате нашле су се две локације. Прва је Хар Карком, планински гребрен смештен у пустињи Негев, који је археолог Емануил Анати поистоветио са библијским Синајем. Друга је област планинског масива у садашњој Саудијској Арабији. где се Мојсеј склонио када је побегао из Египта. Године 2014. објављен је чланак; Где је планина Синај: Хар Карком или Негевска пустиња? Чланак је потписао Hershel Shanks који је испитивао карактеристике предложених локација.

Запазимо и то да се се Мојсејево дело описује речима које се доцније користе за описе божанских интервенција. Мојсеј види да је Израил угњетаван (Изл 2:11) баш као што Бог види патњу свог народа (Изл 2:25; 3:7, 9; 4:31; 5:21). Мојсеј удари египатског надзорника радова и уби га (Изл 2:12) баш као што Господ удара Египат моћним пошастима (Изл 7:17, 19; 9:15; 12:12, 13, 25; 29). Mojсеј спасава и избавља Мадијанке (Изл 2:17.19), као што Бог спасава (Изл 14:13, 30; 15:2) и избавља (Изл 3:8; 6:6; 12:27) Израил из Египта.

Чудно је можда слово о Васкрсењу започети речима које су повезане са описом другог догађаја – Преображења. Или можда није? Веза између Преображења и Вакрсења је добро позната, како у богослужбеној књижевности тако и у богословској мисли. Није ли нетварна светлост Тавора, заправо она животна светлост која је обајсла адску тамницу учинивши да њене двери се распрсну и да Господ који је смрћу смрт уништио, васкрсне дарујући живот свима који су у гробовима?

Насупрот уобичајеном схватању у Библији нема тврдње да су Израилци током свог робовања у Египту били укључени у изградњу пирамида. Основно питање, међутим, остаје исто. Повезано је са присуством Израилца у Египту током периода који је претходио изласку, а у којем су пирамиде грађене. У питању је време Старог краљевства (27-22.в. пре Хр). Уколико би се инстистирало на овоме било би потребно антидатирати излазак стотинама година унатраг. Осим тога, постоји довољно доказа на бази којих се може закључити да је изградњу пирамида било укључено домаће становништво Египта, а не страни радници. Да ли то угрожава библијске тврдње да су Израилци били радна снага у Египту?

Интересантно је запажање поменутог аутора а није Павле једини писац 1.в.хр. ере који се позива на давање воде из стене током израислког путовања кроз пустињу. Извор који се обично означава као Pseudo-Philo’s Biblical Antiquities садржи сличне мисли „а што се тиче његовог сопственог народа, Он их је водио у пустињи, четрдесет година он сам им је давао хлеб са неба, он је навео препелицена њих и следио их је водом (10:7).

У савременом религијском свету доминантне су монотеистичке религије. Није увек било тако, шта више, у неким епохама је сматран јеретичким.