ИСКОПАВАЊЕ ДРЕВНЕ ПЕЛЕ У ЈОРДАНУ – налази оспоравају Јевсевијево објашњење о ранохришћанском егзодусу из Јерусалима?

02 Октобар 2024

Јерусалим је 70.год. хр. ере био опкољен римским трупа, а затим и уништен. Према неким изворима, овај догађај је био и тачка коначног раздвајања Јудеја и хришћана који су се до тада сматрали јудејском сектом. Повод је била чињеница да су хришћани, у складу са Христовом пророчком опоменом (Mт 24:15-22) напустили Јерусалим када се, пре коначног уништења, указала прилика за то.То су Јудеји схватили као издају и напуштање не само светог града већ и препуштање светог места (храма) ужасној судбини. Детаљнији подаци у вези са тим сачувани су у хришћанским историјама из 4. в. које је писао Јевсевије Кесаријски. Он бележи да су јерусалимски хришћани пребегли у Пелу, насеље које се данас налази у Јордану. Да ли се догодио овај чудесан догађај? Да ли постоје докази о хришћанима из 1.в. у древној Пели?

Директор ископавања древне Пеле Степхен Боурке (Stephen Bourke) објашњава да савремене археолошке методе омогућавају археолозима да се врате и више од осам или десет миленијума унатраг и да они могу да истражују било који период за који су заинтересовани. Међутим, ранији истраживачи древне Пеле нису имали такве могућности. Њихов фокус је био на проналажењу остатака хришћана из 1.в. који су се (наводно) склонили из Јерусалима у Пелу.

Први досељеници у древну Пелу стигли су у неолитском периоду, око 7500.год. пре Хр., а локација је већ хиљадама година била насељене до почетка хришћанске ере. Зачуђујуће, али остаци из 1.в. хр. ере готово да не постоје у пронађеном археолошком материјалу. Као да је у том периоду насеље било напуштено, те убрзо изнова насељено Римљанима у 2.в. хр. ере. Они су Пелу претворили у развијени трговачки центар.

Чинило се да једна од неколико византијских цркава на том месту садржи обећавајуће доказе о наводним хришћанским избеглицама. Испод северне апсиде тзв. западне цркве, истраживачи Пеле открили су гроб са саркофагом у римском стилу из 1.в. хр. ере. Да ли је ово могло бити последње почивалиште једног од раних хришћана? Нажалост, С-14 датирање тешко деградираних скелетних остатака сугерисало је каснији, византијски датум, а новија технологија би могла дати тачније резултате.

Најновија ископавања древне Пеле (саврем. Табакат Фала) у долини Јордана открила су прелепе уметничке алате из велике камене зграде за коју археолози верују да је била владарева палата.Пронашли смо много љупких малих налаза [дрво, кост, слоновача, фајанса, стакло и метал] из једне просторије унутар дворске резиденције из касног бронзаног доба II; неки су изузетног квалитета, рекао је Бурк који руководи тимом Универзитета у Сиднеју додавши да је откривено још неколико соба у огромној градској згради из гвозденог доба (800 год. пре Хр.), која је садржала тегле за складиштење и разне друге налазе разбацане међу остацима. Била је то добро конструисан; конструкција од опеке и камена приближно 30Х30м и вероватно је била седиште владајуће династије. Уништена је у пожару око 800. год. пре Хр., вероватно непријатељским нападом.

Током година откривено је више од 45 просторија у градској згради, од којих су многе коришћене за складиштење уља, житарица, камена за млевење и текстилних разбоја. Током новијих ископавања, кухиње и монументални улазни пут су очишћени.

Даљи радови на врху брда са јужне стране који гледа на главну хумку открили су масивне камене терасе и поплочани комплекс капије који је доминирао источним рубовима Тел Хусна током раног бронзаног доба I-II (око 3200-2800. пре Хр.).

Ове камене конструкције представљају огромну инвестицију у преуређење и утврђење Телл Хусна пре око 5.000 година, показујући економску снагу и политичку софистицираност владајућег ентитета који је контролисао Пелу у то време - рекао је Бурк. У истом периоду, главно насеље на Телу (хумци) било је опасано зидом од камена и блата са четвртастим контра-кулама концентрисаним дуж његове источне ивице. У вези са тим Бурк каже:  Град Пела је био једно од првих градова ограђених зидинама у Јордану, представљајући почетни хоризонт урбаног живота у Јордану и на јужном Леванту уопште. Роба из далеких крајева као што су Египат, Кипар и Турска пронађена је у Пели, иако су житарице и хортикултурни усеви били главни извор богатства [града].

Ипак, непобитних трагова хришћана из 1. в. нема.

Последња нада за оне који траже остатке раних хришћана у древној Пели наизглед почива у пећинском комплексу на малој удаљености од главне хумке. Иако пећине нису у потпуности испитане или ископане због ризика по здравље, неколико од њих је у антици било опремљено као место за живот и можда су служиле као идеални животни простори или скровишта за хришћане који су бежали.

Питања остају.

 

Извори:

https://www.biblicalarchaeology.org/daily/biblical-sites-places/biblical-archaeology-sites/excavating-ancient-pella-jordan/

https://jordantimes.com/news/local/pella-excavations-unearth-trove-%E2%80%98exceptional%E2%80%99-artefacts