ПРОТОСРЕБРЕЊАЦИ ПРОНАЂЕНИНА ЛОКАЦИЈАМА ИЗРАИЛА АНТИДАТИРАЈУ УПОТРЕБУ НОВЦА У РЕГИОНУ – нова открића и анализе контекстуализују дуго оспоравану библијску приповест

10 Фебруар 2023

2И умре Сара у Киријат-Арви, а то је Хеврон, у земљи хананској. И дође Авраам да ожали Сару и оплаче. 3А кад уста Авраам од мртваца свог, рече синовима Хетовим говорећи: 4странац сам и дошљак код вас; дајте ми да имам гроб код вас да погребем мртваца свог испред очију својих. 5А синови Хетови одговорише Аврааму говорећи му: 6чуј нас господару, ти си кнез од Бога међу нама; у најбољем гробу нашем погреби мртваца свог; нико између нас неће ти затворирти гроб свох да не погребеш мртваца свог. 7Тада уста Авраам и поклони се народу земље оне, синовима Хетовим; 8и рече им говорећи: Ако хоћете да погребем мртваца свог испред очију својих, послушајте ме и говорите за мене Ефрону сину Саровом. 9Нека ми да пећину у Макпели, која је крај њиве његове; за новце нека ми је да међу вама колико вреди, да имам гроб. 10А Ефрон сеђаше усред синова Хетових, па рече Ефрон Хетит Аврааму пред синовима Хетовим, који слушаху, пред свим који улажаху на врата града његовог говорећи: 11Не, господару, чуј ме: поклањам ти њиву и пећину код ње поклањам ти: пред синовима народа свог поклањам ти је, погреби мртваца свог. 12А Аврам се поклони народу земље оне, 13и рече Ефрону пред народом земље оне говорећи: ако си вољан чуј ме; да ти дам шта вреди њива, узми од мене, па ћу погрепсти мртваца свог онде. 14А Ефрон одговори Аврааму говорећи му: 15Господару, чуј ме; земља вреди четири стотине сикала сребра између мене и тебе; шта је то? Само ти погреби мртваца свог. 16А Авраам чувшу Ефрона измери му сребро, које рече пред синовима Хетовим, четири стотине сикала сребра, како су ишли међу трговцима. 17И њива Ефронова у Макпели према Мамрији, њива са пећином која је на њоj, и сва дрвета на њиви и по међи њеној унаоколо 18поста Авраамова пред синовима Хетовим, пред свима који улазе на врата града оног. 19Потом погребе Авраам Сару, жену своју, у пећини на њиви Макпели према Морији, а то је Хеврон у земљи хананској. 20и потврдише синови Хетови њиву и пећину на њој Аврааму да има гроб. Постање 23

Наведена приповест која припада последњим приповестима којима се представља живот праоца Авраама и веома је дирљива и знаковита. Авраам је странац и дошљак у Ханану, земљи у коју је позван Божијим позивом и коју је проходио означавајућ и међе наслеђа будућем потомству подизањем олтара у Ветилу, Хеврону, на Морији. Па, ипак, прво парче земље које у Ханану стиче у власништво је гробна пећина. Олтари и гроб, два најснажнија подсетника на људску ограниченост и потребу за успостављањем духовне хоризонтале. Истовремено, ова знаковита и дирљива приповест била је предмет оспоравања у научним круговима и средство доказивања анахронизма у библијском наративу.

Наиме, у академским круговима се често сугерише да је присуство Хетита у региону било концентрисано у Анадолији, те да су гравитирали на запад ка Егеју, а на исток као областима Сирије. Њихово ширење на југ било је повезано са покушајем да Кадеш, древни угаритско-феничански центар ставе под своју контролу, односно преузму од Египћана, а и то је  повезано са почетом 13. в. пре Хр. и ближе је времену изласка, него ери праотаца. Предлагано је, стога, да се присуство Хетита у региону античког Израила (нпр. Урија Хетити) повеже са тзв. неохетитима, расељеним остацима хетитске империје која се неповратно срушила током слома цивилизација Бронзаног доба. Сматрало се да не постоје трагови који могу да укажу на присуство Хетита у региону античког Израила у времену уздизања и цветања њихове империје.

Други анахронизам у шриповести препознававан је у мотиву робно-новчане размене. Наиме, у науци се уобичајено сматрало да прва употреба новца на подручју савременог Израела може да се датира 12. в. пре Хр., те да су – самим тим – спомени робно-новчаних трансакција који се повезују са приповестима из историје праотаца Израила (Пост 23:9.15-16; 37:28; 42:25-28; 43:21-22; 44:2) анахронизми. Новија истраживања међутим сугеришу супротно, и прве трагове овог вида трговинске расправе враћају на почетак 16. в. пре Хр., време које се у савременој науци повезује са почетком историје праотаца, односно са временом праоца Авраама. 

Наиме, археолози  Универзитета у Хаифи (University of Haifa) и Јеврејског универзитета у Јерусалиму (University of Jerusalem) пронашли су сребрни новац направљен у Анадолији, однсно средишту Хетитског краљевства, током 17. в. пре Хр., односно управо у времену уздизања нове регионалне империје. Ове кованице су пронађење у археолошком контексту који припада 16. в. пре Хр. на територији Израела у  Тел Шилоах (Tel Shiloh) близу Јерусалима, Тел Гезеру (Tel Gezer) на западним падинама Јудејских брда, Мегиду и Тел ал-Аџулу (Tell al-Ajjul) у појасу Газе. Дакле, направљене у 17. в. пре Хр у Анадолији, коришћене су век касније на територији којом су ходили праоци Израила што потврђује њихову употребу у региону почетком позног Бронзаног доба. Идентификација Анадолије као извора новца указује на континуирану и дугорочну трговину са Малом Азијом.

Прелазак на економску методу засновану на сребрњаку, који се не квари и има малу запремину и тежину у односу на жито, са собом доноси многе предности и нове могућности које ће сигурно допринети урбаном и економском развоју читавог региона истакла је др Тцила Ешел (Dr. Tzilla Eshel), једна од вођа истраживања са Универзитета Хаифе. Сребрњаци су често пристизали и доказ су дугих и стабилних трговинских односа са Анадолијом који су до сада били непознати истраживачима.

Сребро је било познато на Леванту још у 4. миленијуму пре Хр., када је коришћено за израду накита. Употреба кованог новца као средства плаћања била је позната у Месопотамији још у 3. миленијуму пре Хр.Знамо да је сребро било главно средство вредности и размене у Месопотамији дуго времена, чак и пре Леванта, објаснила је Ешел додавши:  све је вредновало сребрни шекел. 

У то време сребро је било резервисано углавном за велике куповине, при чему су јечам, вуна и други метали коришћени као врста валуте за олакшавање свакодневне размене (њихова вредност би, међутим, на неки начин била везана за сребро).Тако је врећа жита вредела 2, док је полаграма сребра била плата за једну и по дневницу рада.  Сребро је вероватно ушло у општију употребу тек када су откривени нови рудници, што је омогућило дистрибуцију сребрних комада у довољно значајним количинама да би се олакшала трговина великих размера. То би се догодило негде у 2. миленијуму пре Хр. на Леванту, као што показује пролиферација колекција сребра које датирају из тог времена.

Међутим, сматрало се да је у региону јужног Леванта, односно библијском Ханану, таква употреба била уобичајена само у гвозденом добу, почевши од 12. века пре Хр., премда су неки финансијски документи из Хазора представљали сведочанство да су његови становници током средњег Бронзаног доба имали новчану размену са древном семитском град-државом Мари (данас у Сирији). Сребрни новчићи су комади сребра чији неуглачани облик јасно указује да нису накит или украсни предмети. Обично су се налазили заједно, умотани у тканину и чувани у грнчарији, што указује да су коришћени као средство плаћања.

Раније студије на којима су радили др. Ешел, проф. Јигал Ерел (Prof. Yigal Erel) и проф. Нама Јахлом-Мак (Prof. Naama Yahlom-Mack) са Јеврејског универзитета и проф. Аиелет Гилбоа (Prof. Ayelet Gilboa) са Универзитета у Хаифи – су се опширно бавиле сребрним оставама из Гвозденог доба и лоцирале њихово порекло.

Истраживање трагова сребра откривеног у претходним ископавањима, током последњих година, па и деценија. Испитани су и сребрењаци откривени у ранијим истраживањима који су тренутно изложени у музејима (IAA, Рокфелеровом музеју и Музеју баптистичке богословије у Њу Орлеансу) и утврђено је да се заправо ради о раним прото-кованицама и да одговарају сребрним оставама ранијег периода тј. са краја средњег Бронзаног доба и почетка касног Бронзаног доба такође присутне. Ипак, свеобухватно истраживање овог материјала изостало је до ове студије, а концепт према којем је  употреба сребрног новца у јужном Леванту почела у Гвозденом добу наставила је да доминира. У тренутној студији, истраживачи су испитали сребрне оставе из Тел Шилоаха и Тел Гезера.

Морали смо да утврдимо да су то заиста сребрни новчићи коришћени за плаћање. Њихов облик, чињеница да су многе од њих изгледале као наруквице различитих величина – односно не за украсну употребу – и чињеница да су пронађене на јавним површинама, у складишту или близу градске капије, навеле су нас да претпоставимо да су то заиста били сребрни новчићи коришћени за трговину, написали су истраживачи у свом извештају указавши да само то није било довољно да се донесе поуздан закључак. Истраживање је захтевало други корак тј. утврђивање учесталости ових предмета којом би се утврдило или оспорило да су редовно коришћени за трансакције, односно која би показала да је то свеобухватан феномен, а не случајан случај. Према истраживачима, количина новца пронађена у оставама у Шилоу и Гезеру није била мала. Поред тога, у старим извештајима о ископавањима Тел Гезера објављен је још један значајан број сребрних остава из средњег и касног Бронзаног доба, што указује на велику распрострањеност сребрних трагова у насељу. Значајно је да  да су комади сребра у разним оставама намерно исечени тако да одговарају одређеним тежинама, што указује на сребро које је исечено на стандардне тежине да би се створио облик новца.

Перцепција истраживача је била да је употреба новца као средства плаћања била појава која карактерише Гвоздено доба, али чим смо је детаљно испитали, видели смо да је употреба сребрног новца постојала већ од средњег Бронзаног доба, написали су аутори студије додавши: број сребрњака у оставама у Тел ел-Аџулу то може врло добро да илуструје: у овим оставама је било златних украса који су привукли највише пажње истраживача, али када смо испитали њихов састав, показало се да постоји много више сребрењака и да су златни предмети били мањина.

Употреба сребра [као валуте] указује на друштво које је користило ваге и на друштво које је користило писање да запише трансакције, рекла је Ешел додајући: то такође значи да морате да сребро стално тече у ову област, тако да обим трговине мора бити већи и можете видети да се нешто веће дешава у економском смислу.

Научници су, дакле, закључили да количине сребрног новца указују на њихову широку употребу као средства плаћања. Трећи корак у њиховом истраживању био је откривање порекла протокованица, будући да на подручју Ханана нема познатих рудника сребра из тог времена. Да би се то учинило урађен је изотопски тест и добијени резултат је упоређен са изотопским саставом руда познатог порекла, као и са другим сребрним предметима. Изотопско тестирање је помало попут отиска прста, јер може повезати одређени хемијски отисак са одређеном локацијом на планети.Ешел назива изотопско тестирање невероватним и веома моћним алатом.

У испитивању које су спровели истраживачи, пронађена је сличност са рудама које потичу из Анадолије, као и са древним сребрним предметима пронађеним у ископавањима у Анадолији. Закључак да је сребрни новац био анадолског порекла потврдили су и други предмети пронађени у близини остава (глава секире, привезак и сл) који су очигледно имали анадолско порекло што је истраживаче навело на закључак да је највероватнији извор новца Анадолија. То не значи да је сребро у Анадолији претворено у новац, већ да је сребро тамошњег порекла коришћено за прављење протокованица. Од логичне претпоставке да је сребро баш у Анадолији претворено у новац, значајније је то што је оно повезано са другим делом света од Леванта. Ова информација је од виталног значаја, јер открива живахне везе између географских региона које су настале из економских разлога.

Раније су археолози пратили трговачке путеве користећи керамику, али сваки трговачки пут нема керамичке доказе, приметила је Ешел. Ово је први пут да то радимо за сребро у Бронзаном добу.

Дакле, десетине сребрењака пронађених током ископавања у Израелу и у појасу Газе коришћени су заправо као валута вероватно направљена и пуштена у оптицај у приоду 1.700-1.600 пре Хр. што  их учини најстаријим обликом новца икада откривеним на Леванту (данашњи Израел, Јордан, Либан и Сирија). Ово је најранији доказ скупљеног сребра [пронађеног у региону], потврдила је коауторка др Тзила Ешел. Откриће изузетно раних протокованица тако далеко од места њиховог порекла показује да су трговинске мреже морале бити напредније него што се раније веровало и сада: поуздано знамо да је у Гвозденом добу ова трговина постојала, али наша открића померају почетак такве трговине металима уназад најмање 500 година, закључили су они. Значај је у томе што смо открили прве доказе да је постојала континуирана и дугорочна трговина металима између региона Леванта и Анадолије већ у 17. в. пре Хр, закључили су истраживачи.

Ипак, протокованице од сребра или других метала нису били широко коришћени у региону све до 1. миленијума пре Хр., те је у ранијем периоду вредност сребра је била одређена стриктно његовом тежином, а не изгледом. Пре него што су постојали новчићи, постојала је нека врста протокованица. У ствари, људи су, пре него што би направили новчиће, прво користили идеју да узму сребро, разбију га на комаде и измере их на ваги, рекао је 2000.год. шеф одељења за новчиће Израелске управе за старине (Israel Antiquities Authority, IAA) Доналд Ариел (Donald Ariel) додајући да су на исти начин коришћени комади поломљеног накита.

Овај закључак се одлично уклапа у библијски наратив о куповини гробне пећине и оближње њиве од стране праоца Авраама. Наиме, шекели који се спомињу у наративу правили су се од ломљених комада сребра. Стандардна тежина једног шекела према Вавилонским изворима била је 16,83гр. То значи да када је Авраам купио пећину за 6,7кг сребра. Такође, можемо да говоримо да је сама пракса робно-новчане трговине била преузета од Хетита чије је порекло повезано управо са Анадолијом одакле потиче и сребро. Може се, стога, закључити да је Авраам заправо био у контакту са трговачко-пољопривредном колонијом овог народа веома удаљеном од матичне територије, али у контакту са њом. Таква колонија није могла оставити превише материјалних остатака, али изостанак тих материјалних остатака, стога, не може се узети као доказ анахронизма у Библији, нарочито уколико узмемо у обзир нове проналаске (https://bkcentar.rs/sr/blog/hetitsko-kraljevstvo). 

Ешел је рекла да археолози често занемарују хаковано (ломљено) сребро јер је прилично ружно. Често, као што је Тел ел-Ајјул у Гази близу египатске границе, нагласак се налази са лепшим или блиставијим предметима који привлаче више пажње. Ешел је рекла да неправилне грудвице сребра могу открити исто толико, ако не и више, о свакодневном животу у древном Леванту. Ова сировина нема леп облик и не изгледа тако сјајно на фотографијама, али мислим да је прелепа.

Откриће објављено у Journal of Archaeological Science, показује да су древни градови у региону имали много развијеније трговинске односе на даљину и локалну економију него што се раније веровало.

 

Извори:

https://www.jpost.com/archaeology/article-727956?fbclid=IwAR1boz4bYuIShS53k8-9FaAFUnNQvlGhe7FzHNw6Z1CUCUKup1_lCkSaVxI

https://www.ancient-origins.net/news-history-archaeology/silver-money-levant-0017779?fbclid=IwAR139SY5Uakpsy_36bS98oSqgt0_Cfncght7VCT4vw012v6UyzZUFaSazpI

https://www.timesofisrael.com/study-claims-hoards-of-3600-year-old-cut-silver-pieces-are-first-currency-in-levant/?fbclid=IwAR3XuhSvdbSMwU5wlKnjQG25lYWb3vRq2pdtBJeKG7f0LFSc3DGzskPgQEg