Свет Библије

Мелхиседек је једна од најзагонетнијих личности Старог завета. Спомиње се само на два места. У Постању се доводи у везу са праоцем Авраамом, а у Псалмима са Давидом, и можда његовим првим јерусалимским свештеничким старешином, Садоком. Па ипак, упркос томе, или баш због тога што је у Старом завету обавијен велом тајне он постаје инспирација значајног дела интертестаментарне књижевности и коначно Мелхиседек-христологије Новог завета.

Акведах предање – приповест о жртвовању Исаака утемељено је на једном од најтежих библијских одеља. О овом одељку разговарамо са др. Радишом Антићем покушавајући да га сместимо у његов историјски, културолошки и религијски контекст. Истовремено, покушаћемо да уочимо и његове егзистенцијалне поруке које нам се откривају у овом тексту.

Мирослав Попуча, дипломац ПБФ УБ нам говори о периоду праотаца Израила, амбијенту у којем они ступају на историјску сцену и начину на који из постојећих цивилизацијских, културолошких и религијским образаца бирају оно најбоље како би изразили радикално нову идеју о Богу, Богу који је лични Бог, Бог који улази у историју и ту проналази човека са којим ступа савез.

Аутор се бави левитским свештенством у опусу Изл.–ИНав. Најпре се осврће на Велхаузенову реконструкцију историје левитског свештенства, њену перцепцију, варијације и критике. У разматрању библијских података аутор указује на редове левитског свештенства: левите, свештенике и свештеничког старешину; на њихове друштвене и култне службе. Последња је била кључна за њихово издвајање од израиљских племена, али и за унутрашње раслојавање. Аутор Истражује проблем реалног (историјског) постојања различитих редова у левитском свештенству, показујући да је оно било могуће, и вероватно комплексније него што се претпоставља, јер је укључивало постојање међуреда – левита свештеника.

Ноје, Нојева барка, дивови, Синови Божији и кћери људске. Ово су аспекти једне од најпознатијих библијских приповести, приповести о катаклизми која је погодила наш млади свет. Ово, међутим, није екслузивно библијска. Она је присутна на најудаљенијим меридијанима света и предање о таквом догађају се развило у међусобно најразличитијим културама. Шта нам то говори? Које су сличности, а које разлике између библијског и ванбиблијских предања о потопу? Која је специфична порука библијског текста. Одговоре на ова питања понудиће нам г-ђица Јасминка Милинковић

У чему је специфичност библијског описа стварања? На који начин се он разликује поруком од митова чији начин изражавања преузима? Шта нам он говори о човеку и пре свега о жени? На који начин се открива кроз тај опис и опис првородног греха трагика људског постојања и деградација човека и жене. О овим темама разговарамо са др Радишом Антићем.

Вера победничка и вера мученичка су два пола која у свом приказу великана Старог Завета описује писац Химне вере. Ова два пола усресређена су ка једној тачки, ка тачки крста који је мучеништво и победа и стога, управо у Христу се сједињује искуство вере свих великана Старог завета и оних који треба да подражавају њихов пример у једном квалитативно другачијем контексту раног хришћанства

Стварање човека је прва сцена са којом се сусрећемо на страницама Светог Писмо. Стварање човека, међутим, је истовремено и стварање за стваралаштво. Будући створен по узору (слици и подобију) Бога створитеља, човек је створен као креативно биће, биће за стваралаштво. Који је однос Стварања и стваралаштва, Библије и уметности? О овоме разговарамо са госп. Весли Ченелом.

На који начин археологија може да нам помогне за разумевање библијског текста и његове поруке? Које су области истраживања библијске археологије, те протоархеологије уопште? На који начин нам библијска археологија помаже да датирамо кључне догађаје библијске историје, каои њихово значење нпр. појам и значење савеза? Шта нам археологија говори о првом, покретном светишту, светишта – Скинији, празницима, жртвама и о култу уопште? Да ли нам она може помоћи да уочимо типолошко-христолошко значење Старог завета? У којој мери нам у томе помаже и археолошко откривање древних интертестаментарних текстова? О овим темама разговарамо са др. Илијом Томићем, професором ПБФ УБ.

Свет Бибиблије је свет сусрета Бога и конкретних људи у историји. Ово је лични сусрет који се не одиграва у вакуму, већ у конкретној историји у којој су постојале цивилизације које су обликовале одређене мисаоне, пре свега митолошке, системе са којима се суочавају библијски писци. Порука ових система је страна религијском искуству библијских писаца, али они прихвтају исказни модел ових система да би посредством познатих и једино препознатљивих мисаоних образаца исказали до тада непознату религијску идеју. О овој употреби „митолошке парадигме“ од стране библијских писаца, и њеним кокретним примерима у библијском тексту, разговарамо са др. Родољубом Кубатом.