Свет Библије

Шта је Свето Писмо и шта Свето Писмо чини нарочитим зборником списа Старог и Новог завета? Овај зборник списа је настајао у периоду од више од хиљаду година и на неки начин представља духовну антологију јеврејског народа која обухвата историју, правну, философску, поетску и другу књижевност. Писмо, представља један неизоставни спис који би требао да прочита сваки човек макар због опште културе, а хришћани тим пре што га сматрају надахнутим списом из којег изводе своју веру. Како превазићи културну и историјску удаљеност између библијских писаца и њених данашњих читалаца? Које су кључне карактеристике различитих историјских периода представљених у Светом писму? На који начин нам Свето Писмо помаже да разумемо богослужење Православне Цркве?

Писац Посланице Јеврејима, после детљног прегледа победничке вере периода библијске праосторије, историја праотаца Израила, Мојсеја, Исуса Навина, судија и царева, даје сажет приказ "страдалничке вере" из позније историје Израила, вере која се оказала као потпуна верност и до самог полагања живота, а опет са уверењем да ће тај живот бити настављен у заједници са Богом.

Апокалипса или Откривење Јованово, нарочит спис унутар новозаветног канона који је вековима привлачио пажњу, покретао различита тумачења, изазивао спорове и будио недоумице. Писац овог списа употребљава комплексне нумеролошке, митолошке и библијске сивмволе које доприносе лепоти списа, али и неизвесности у погледу његовог значења. Теме ове емисије је управо овај спис о којем нам говори др. В. Таталовић.

О Светој земљи, њеном духу и положају – говори нам о. Александар Нинковић. Он нам говори и о Посланици св. ап. Јакова. Ко је био св. ап. Јаков и која је била његова посланица у цркви ап. доба? Које су карактеристике његовог списа? Да ли овај, ексклузивно, етички спис има и богословску поруку?

Петрове посланице представљају два значајна списа Новог завета. Које је њихово место у канону Новог завета и који је њихов допринос новозаветном богословљу? На који начин аутор ових списа развија христологију и еклисиологију и на који их начин он међусобно повезујез сотириолошким исказима? На који начин св.ап. Петар употребљава Стари завет и која је основна порука његовог спис? Ово су теме о којима разговарамо са о. Александром Нинковићем.

Један од најзначајнијих списа Новог завета, Посланица Јеврејима, припада павловском корпусу Новог завета иако се од осталих списа овог корпуса издваја нарочитим језиком, стилом, богословљем, христологијом и односом пре Старом завету, пре свега старозаветном култу који се интерпретира у конетскту ранохришћанског богослужења. О томе нам говори мр. Србољуб Убипариповић

Посланица Филипљанима, Филемону, Колошанима и Ефесцима се називају „Посланицама из сужањства.“ Оне представљају израз зрелог „павловског“ богословља које обилује снажном христологијом израженом песничким језиком и химничким стилом. Која је порука наведених посланица? Шта нам оне говоре о Богу, Христу, нама? Ово је тема о којој говоримо са о. Александру Нинковићу.

Др. Валтер Хансен је пензионисани проф. истакнутог Фулеровог Богословског Факултета (САД). У својим истраживањима, као плодан аутор, нарочиту пажњу је посветио Посланици Галатима и Посланицима Филипљанима. У овој емисији он нам говори о Посланици Филипљанима, њеном ауторству, времну настанка и богословском доприносу. Нарочиту пажњу проф. Хансен даје христолошкој кеносис химни ове посланице.

Посланица Галатима је део корпуса Павлових посланица. Представља његово апологетско писмо у којем, суспростављајући се јудаизирајућим учитељима, свог доба износи кључне истине хришћанске вере у сфери христологије, етике, еклисиологије. О времену настанка, историјском контексту, ауторству и кључним богословским темама ове посланице разговарамо са др. Валтером Хансеном.

Св. ап. Павле је једна од најзначајнијих личности хришћанске историје уопште и апостолске цркве нарочито. У чему се огледа тај значај и шта је оно што о њему знамо на основу новозаветних извора? Који је корпус текстова повезан са његовим именом и које место унутар тог корпуса заузимају Пра и Друга Посланица Коринћанима? Шта знамо о историјским и социјолошким оквирима деловања св.ап. Павла и начину на који се те околности одражавају у његовим списима? Ово су само нека од питања која постављамо о. Марку Јефтићу, докторанду при ПБФ УБ.