Свет Библије

Ванредно квалитетно образовање св. ап. Луке и његов минуциозни научно-историјски рад дају на значају списима које је оставио иза себе. Који су извори на основу којих извора изводимо сазнања о св.ап. Луки? Како нам она помажу да разумемо неке од битних димензија и карактеристика његових списа? Коме се Лука својим списима обраћа? У чему се открива његова „теодикеја“? На који начин њега читати данас? Разговарамо са о. Алесандром Нинковићем.

Који је предмет истраживања Увода у Нови завет, односно његовог општег и посебног дела. У којој мери су нам уводна питања значајна да би премостили временски и културолошки јаз између нас и оних који су били први читаоци Новог завета. Kако је формиран канон Новог завета? Шта можемо да кажемо о „јединству у различитости“ Новог завета и шта нам оно говори о данашњем хришћанству и Цркви? Шта можемо да кажемо о ауторству, структури и другим аспектима новозаветних текстова и како нам сазнања о овим питањима помаже да разумемо текстове Новог завета, нарочито Марковог еванђеља? Које је место поменутог еванђеља у канону Новог завета и савременој богословској науци? Шта нам оно и на који начин говори о Христу? Ово су теме о којима нам говори др. Предраг Драгутиновић.

Истинска слобода никада није слобода само од спољног поробљивача, већ пре свега унутрашња слобода која се буни против сваког ропства. Ову велику истину су морали да науче израилци који из ропства египатског, спољашњег, доспевају у унутрашње ропство. росптво идолима и последично народима који су се тим идолима клањали. Ово је прича о судијама, људима који су рушили идоле како би донели слободу својим сународницима.

Књига пророка Осије спада у групу тзв. „малих пророка“. Ипак њена порука је велика и снажна. О специфичностима ове књиге, њеној структури, језику и другим карактеристикама говоримо са о. Небојшом Тумаром који нам је понудио један од новијих и критичких превода овог списа са јеврејског изворника.

Пророци, људи који постоје у свим великим религијама древног и савременог света. У свету древног Оријента многи народи Месопотамије и Ханана су имали пророке који су функционисали на различите начине, најчешће као свештено-магијске фигуре при знаменитом храмовима или као групе харизматских личности које обузима „дух Божији“. Слична пракса, али са битним посебностима, постојала је и у Израилу и Јудеји. Шта је оно што знамо о библијским пророцима и који је њихов значај за нас данас? Разговарамо са о. Александром Нинковићем.

Библија је збирка списа која је настајала у току дугог времнског периода, коју је писао велики број аутора и чији списи припадају различитим жанровским категоријама. У њој је присутна величанствена религијска поезија, али се проналази и правни материјал, етнолошка, ентно-генеолошка национална предања и историјски списи. Овом корпусу постоје пророчки, па и апокалиптички списи. О врстама старозаветних, њиховим поделама, карактеристикама и подцелинама разговарамо са ма. Игором Митровићем.

Најстарији непрекидно насељени град који је до сада пронађен. Високи зидови, Звукови труба и освајање Јерихона "капије Ханана." Овај исти догађај је донео потпуно различите последице различитим људима. тако, док је Ахан који се одрекао послушности божанском савезу претрпео казну намењениму Хананцима, Хананејка Рава прихватајући вером савезна обећања постаје део израилског народа. Наша судбина, коначно, ствар је нашег избора, а не биолошког и националног порекла и различитих животних околности.

Израилци, вођени Исусом Навином, треба да се населе у земљи коју је Бог Обећао њиховим оцима. Пут до остварења тог обећања је пут вере која пролази кроз бројна искушења како би се показала способном да се развије у новим околностима, јер често је благостање погубније за веру од невоља.

За израилски народ вера је била излазак из ропства, али тај излазак није био лак. Он је водио кроз воде Црвеног мора, кроз искуство блиско смрти. Слобода је увек искорак храбрости и ризика, бити слободан, значи бити одговоран, бити храбар, значи веровати. ропство, ма колико било тешко, често је људима много лакше.

Мојсејева вера постаје вера свег израилског народа, и та вера почиње прославом, прославом Пасхе, ноћи смрти и спасења. Пасха је најзначајнији празник древног Израила и није био само поглед у прошлост, сећање на негдашње доба у којем је Бог деловао у корист свог народа, већ и погед у будућност поглед вере који је у најтежим околностима сезао изнад мрачних облака до светлости обећања да ће Бог изнова деловати у корист свог народа, и коначно му донети истинско спасење.