ЦАР АХАЗ - АРХЕО-БИОГРАФИЈА

Библијски текст сведочи: Ахаз је имао двадесет година када се зацарио и владао је у Јерусалиму шеснаест година. Он није чинио оно што је право пред Господом. Ишао је путевима царева Израилових, а салио је и кипове Ваалу. Кадио је у Долини сина Емоновог и проводио кроз пламен синове своје по грозном обичају оних варвара које је протерао Господ пред синовима Израиловим. Приносио је жртве и кадио по узвишењима и брдима и под сваким дрветом зеленим(2Дн 28:1-4). 

Ахаз је започео владавину као савладар свог оца Јотама око 735. год. пре Хр. Представља симбол грешности и у томе што је започео рат са Израилом (2Цар 16:5-8) у сарадњи са Асиријом (2Цар 16:7-9).[1]

 

Разумевање степена застрањивања цара Ахаза у обожавању самога Јахвеа може да се добро сагледа у светлости верских реформи које је спровео његов син Језекија. Чини се да су током Ахазове владавине постојали су жртвеници широм Јудеје који су били под контролом царског чиновничког апарата, а које је Језекија десакрализовао, уништио и затрпао.[2]

 

Године 1995. пронађена је була (глинени печатни прстен) из 8.в. пре Хр., у поседу трговца антиквитетима Роберта Детча (Robert Deutsch).[3] На њему је би јеврејски натпис у три линије који је гласио: припада хазу (сину) Јотама цара Јудеје.[4] Чини се да је отисак прста на левој ивици буле можда припадао самом Ахазу.Напозадини буле још је могуће видети отисак папирусне структуре која је печаћена овим прстеном. Ахазова була је лепо очувана и комплетна. На њој нема ликовних мотива, али писмо је стручно урезано. Узорак отиска палца на левој страни буле може указивати на то да је Ахаз био дешњак. С обзиром на друга открића цара Ахаза, овај печат није неопходан за доказивање његовог постојања, а даје посебан увид у лични живот цара и - још важније - то представља први доказ о његовом оцу, цару Јотаму.

Предмети који се нађу код трговаца антиквитетима често су фалсификати непознатог порекла, али у вези са овим прстеном највећи део научника се слаже да је аутентична була коју је тешко фалсификовати. Наиме, петрографска анализа може да потврди порекло глине, а древни артефакти попут ових развијају патину током хиљада година. То омогућује да се аутентичност провери на више начина. Ахазова була тренутно се налази у приватној збирци Shlomo Mouss у Лондону. Откриће буле цара Ахаза, која је коришћена за запечаћење краљевске кореспонденције током овог временског периода, доприноси растућем богатству узбудљивих доказа о библијским личностима и ширем библијском извештају.

 

Печат из 8. в. пре Хр., који је купљен на тржишту антиквитета око 1940. год., још је једна директна веза са краљем Ахазом. Наранџасто-црвенкасти печат од полудрагог камена карнеола је некада припадао једном од његових царских званичника. Поред египатске иконографије, на њој се налази древни јеврејски натпис који гласи: Припада Ушни, Ахазовом слузи.[5] Тренутно се налази у Вавилонској збирци Универзитета Јејл (Babylon Collection of Yale University) у којој се чува велика количина древних артефаката са Блиског истока међу којима се налазе и стотине цилиндричних печата, од којих неки потичу из 4-3. миленијума пре Хр. Они су величнине палца пажљиво урезани од стране мајстора тако да када би се цилиндар премотао преко мокре глине оставио би јасан отисак који је служио као потпис за правне и економске списе.

 

На почетку своје владавине, Ахаз се суочио са значајном кризом. Резен, краљ Сирије и Пека, цар Израила, напали су Јуду са циљем да уклоне Ахаза са власти и да на престо постави сина Табеловог (Ис 7:6). Иако је пророк Исаија подстицао Ахаза да се узда у Господа, он се обратио Асирији за помоћ. У писму читамо:

Тада Ахаз посла изасланике  асирском цару Теглат-Фаласаруи поручи му: „Слуга сам твој и син твој. Дођи и избави ме из руку цара сиријског и из руку цара Израиловог, који су устали против мене. Ахаз узе злато и сребро које је нашао у дому Господњем и у ризницама дома царевог и посла на дар цару асирском. Цар асирски послуша га (2Цар 16:7-9а).

Овај данак је потврђен у асирским записима. Када је 1873. год. откопана палата Тиглат-Пилесар III, откривени су бројни натписи који величају царева достигнућа. Једна плоча, названа Анали Тиглат Пилесара III (Summary Inscription Seven), наводи групу краљева у Сирији и Палестини који су му одавали почаст златом, сребром, калајем, разнобојном одећом, ланеном одећом, црвено-пурпурном вуном, [све врсте] скупоцених предмета, плодови мора (и) суве земље, роба њихове земље, краљевско благо, коњи (и) мазге поломљене до...”[6] Међу наведеним царевима је Јохахаз јудејски (у асирском натпису Ахаз се помиње као Јоахаз, његово дуже име, са теофорским префиксом – Библија га једноставно назива скраћеним именом).[7] Натпис потврђује да је Ахаз заиста одавао почаст Тиглат-Пилесеру III, иако библијски инвентар наводи само најдрагоценије предмете од злата и сребра.

[1] Ewin R. Thiele, The Mysterious Numbers of the Hebrew Kings. (Grand Rapids: Zondervan Publishing House, 1983), 133.
[2] David Rafael Moulis, “Hezekiah’s Religious Reform—In the Bible and Archaeology.” Bible History Daily – Biblical Archaeology Society, June 28, 2019. https://www.biblicalarchaeology.org/daily/ancient-cultures/ancient-israel/hezekiah-religious-reform-in-the-bible-and-archaeology/; Bryan Windle, “Desecrated Gate-Shrine Discovered at Tel Lachish.” Associates for Biblical Research. Oct. 4, 2016.  https://biblearchaeology.org/current-events-list/3503-desecrated-gateshrine-discovered-at-tel-lachish
[3] David Graves, “Bonus 45 – Ahaz Bulla.” Biblical Archaeology. Dec. 21, 2014. https://biblicalarchaeologygraves.blogspot.com/2014/12/bonus-45-ahaz-bulla.html
[4] Robert Deutsch, “First Impression: What We Learn from King Ahaz’s Seal.” Biblical Archaeology Review, 24:3 (May/June 1998), 54
[5]Ancient Seals From The Babylonian Collection, Yale University Library.  https://www.library.yale.edu/judaica/site/exhibits/holyland/BabylonianCollection.html
[6] Clyde E. Fant and Mitchell G. Reddish, Lost Treasures of the Bible. (Grand Rapids: William B. Eerdmans Publishing Company, 2008), 131.
[7] “Biblical Archaeology 14: Tiglath-Pileser III Inscriptions.” Theosophical Ruminations,  Aug. 11, 2011. https://theosophical.wordpress.com/2011/08/11/biblical-archaeology-13-tiglath-pileser-iii-inscriptions/

Извори:
https://biblearchaeologyreport.com/2020/02/14/king-ahaz-an-archaeological-biography/