Олтар

Палеографске карактеристике слова аутори су представили врло детаљно. Њихов приступ може да илуструје опис словног знака алеф који се јавља на више места у тексту. Наиме, алеф-знакови у горњем регистру приказују курзивнији стил и подсећају на обрнуто ћирилично А, познато у познијим класично-грчким натписима. Ипак, то што имају благо изврнуте рогове повезује ову словну ознаку са ранијим 2. миленијумом пре Хр. (премда се слична форма, премда ређе, јавља и у познијим палео-јеврејским натписима) нпр. натписима из египатских рудника тиркиза, Бронзаног доба у Серабит ел-Кадиму на југозападном Синају и Сихема (средње Бронзано доба). Паралелела постоји и у натписима из раног Гвозденог доба I (дршка посуде из Радана). Сличан алеф се може пронаћи и на Кхирбет Кеиафа остракону (Гвоздено доба IIA). Најфгуративнији облик алеф се појављује у доњем левом углу регистра. Има два уха, док закривљеност рогова и лобање сугерише карактеристичан природни изглед. Избочине овог слова се јасно појављују на спољњем Б листу. Још један алеф као и претходна два, појављује се у доњој половини натписа као почетно слово арур. Сви алефи се јављају као почетно слово у глаголу арур и имају облик говеда са два рога. Два пута, хоризонтална линија алефа пресеца главу у облику слова вет или бет, као да указује на фигуративни приказ ушију (слично као у прото-синајском писму). И други словни знаци имају паралелу у прото-синајском писму.

Новембар ове године био је један од археолошки најбогатијих месеци. Вести о археолошким открићима или студијама које осветљавају значај ранијих открића у области археологије библијског света или, непосредно, библијске археологије су просто престизала једна другу. Више вести повезаних са открићима на Криту, значајна открића у Египту и, коначно, на подручју самог Израела и Јерусалима обележила су овај месец.

Археолози на западном Криту дошли су до фасцинантног открића - лобање жртвованог минојског бика. Откриће је направљено у комплексу гробља који је повезан са палатом Петрас, локалитету који је вероватно био део главног урбаног центра у региону. Бикови су играли важну улогу у минојској религији што се, вероватно, одражава у древном грчком миту о Минотауру. Они су били скупа жртва. Елитно друштво на минојском Криту (3500–1100. пре Хр.) очигледно је практиковало сложене посмртне ритуале и жртвене церемоније, посебно када су у питању сахране припадника њихове класе. Проналазак је од великог значаја јер пружа бољи преглед једнако сложене слагалице погребних ритуала праћених у антици. Треба имати науму да је бик веома присутан у минојској критској култури, односно њеним митовима. Осим знаменитог мита о минотауру, звери сакривеној у чувеном критском лавиринту којој су жртвовани атински младићи, бик је схватан и као позитиван симбол. Не треба заборавити да мит о самом оснивању критске цивилизације и пореклу њеног епонимског родозачетника, краља Миноса се повезује са биком. И друге религије древног Оријента, пре свега Египта, али и Месопотамије познавале су слична зооморфна божанства. Можда је поштовање зооморфног божанства, бика, разлог због којег библијски писци теже да направе отклон од оваквог религијског исказа... Да ли је то било божанство које је временом и богоуправљаним процесом монотеизације изгубило зооморфно обличје како је постојало у другим религијама Оријента и Средоземља, а можда и у неким периодима историје библијског Израила?

Скот Стриплинг (Scott Stripling) сматра да је откриће до којег је дошао ископавајући древни Силом повезано са библијским наративом, односно да новопронађени стубови су део капије крај које је умро Илије, последњи аронитски првосвештеник ере судија Израилових. Остаци су пронађени на северној граници древног насеља. Ово откриће је било изненађујуће и за саме археологе који су копали на модерној Tel Shiloh локацији, али има смисла јер је градски зид био удаљен свега километар од локалног извора и логично је да су становници улазили и излазили са те стране града како би приступили води. „Ово је била или главна или друга капија“ истакао је Стриплинг додавши да су открили и земљани насип који је окруживао зид утврђења, акоји се завршавао на месту остатака који су археолози прпеознали као остатке капије. На тој локацији налазио се симетричан отвор у зиду, што сугерише да је можда постојала капијска комора – комплекс кроз који су људи морали да уђу пре него што су ушли у сам град. Ситуације се, ипак, чини доста сложенијом од оне коју представља др Стриплинг инситирајући да Силом био прва престоница Израила и покушавајући да интерпретира археолошке налазе до којих је дошао на начин који ће потврдити библијски наратив, односно оно што он из библијског наратива ишчитава.

Археолошка открића у области библијске археологије која су обележила јануар ове године долазе нам из времена позног бронзаног и раног гвозденог доба. Међу њима су открића везана за два египатска фараона, Навинов олтар на гори Евал и царско имање у Јерусалиму из 7. в. пре Хр.

Онима који читају Библију, нарочито стручњацима, опште је познато да током подељене монархије у Јудеји углавном владали побожни цареви, док су на трону царева Северног (Израилског) царства седели владари који су оцењени као идолопоклоници. Постоји неколицина изузетака у односу на овај општи модел. Један од тих изузетака је јудејски цар Ахаз који је оцењен као веома негативан. Археобиографија која следи говори о њему.