ДЕШИФРОВАН НАЈСТАРИЈИ ПОЗНАТИ НАТПИС ПРОНАЂЕН У ЈЕРУСАЛИМУ?

Током позног БД неки од становника Јерусалима дошао је у озбиљан сукоб са градским управитељем. Археолози су открили закопани ханански храм, тзв. храм стубова који је био уклесан у стену око 25м изнад гихонског извора пре неких 3700 година. Унутар храма пронађена је кречњачка плоча која се датура у време око 1300. год. пре хр. На овој плочи исписана је клетва против градског управитеља (sarha-ir). Клетва садржи 20 речи и 63 слова исписаних прото-хананским писмом (које је идентично или веома слично са прото-синајским писмом). Текст је лепо очуван на плочи димензија 26,7Х20,8см.

Ово је најранији познати натпис досада пронађен у Јерусалиму. Припада групи тзв. hex-натписа и у смислу других натписа ове групе може се рећи да је монументалан , објашњава проф. Гершон Галил (Prof. Gershon Galil), шеф Института за библијске студије и античку историју и Одељења за јеврејску историју на Универзитету у Хаифи (Institute of Biblical Studies and Ancient History, and Department of Jewish History, at the University of Haifa), који га је дешифровао и протимачио дванаест година након што је откривен у ископавањима археолога Ели Шукрона (Eli Shukron).

Камена плоча има украшене ивице, а ко год да је то урадио, није се се глупирао патетичним вудуом насликаним мастилом или крвљу или било чим на комаду грнчарије. У овом случају, мржња је буквално била урезана у камен. Ко год да је ово урадио, заиста је желео да управитељ града умре, примећује Галил.Постоји, ипак, могућа сличност са вуду-обрасцем. Наиме, плоча је на више места пробушена и то намерно. Направљено је десет рупа које формирају груби круг. Оне се налазе са стране на којој је исписан итекст, али не пролазе кроз плочу те стога нису могле да будуу направљене како би омогућавале да плоча буде окачена. Натписи обично немају рупе, тако да су оне неизоставно имају симболички смисао, каже Галил додавши да оне представљају: још један облик жеље да нанесе штету управитељу града Јерусалима.

Није познато које је желео овакву судбину градском управитељу, али су то највероватније били политички противници, што потврђује и чињеница да проклетство укључује и званичну улогу онога на кога се односи. Да су супроклетство осмислили његови укућани нпр., вероватније би било да уместо одређења градски управитељ буде написано његовоиме,  Библисјки текст као и неоасирски списи, такође, описују више сукоба између градских поглавара и и њихових поданика.

Храмски комплекс на падини планине, изнад којег је подигнута Храмска гора изнад извора Гихон настао је, према археолошким сазнањима, у средњем БД око 1.700. год пре Хр. Одаје су уклесане у стену и допуњене зидовима од камених цигала. Плоча проклетства пронађена је 2010. године преуређена у камен у зиду који ће затворити храм за сва времена. Тиме се намеће питање. Храм је, чини се био у употреби око једног миленијума. Очекивано је, стога, да се у њему нађе велики број плоча проклетства или ниједна. Зашто само једна? Према Галилу, простор је периодично чишћен, тако да су многи предмет  избачени, али да је овај избегао такву судбину. А онда је цар Језекија уништио храм и плоча је била забијена у зид којим је храм затворен.

Шукрон истиче топографски аспект. За разлику од Мегида, на пример, где је један слој изграђен на следећем стварајући Тел (хумку) у равници, ово је падина брда. Нагиб. Уколико  градите на згради или рушевинама, и све ће се откотрљати низ падину. Он сматра да је засигурно у подножју падине било десетине плоча проклетства које су одавно се вратиле у прах. То се могло десити и овом натпису о чему сведочи известан број огреботина. Аутор натписа је вероватно  следио праксу проклињања која је била позната и практивонана широм древног Медитерана. Она је имала за циљ да се натрпридне силе усмере против људи које мрзиш, писаним путем. Проклињања против демона пронађена су Месопотамији. Познате су египатске таблице проклетства у којима се посмињу значајни ханански градови. Египатска пракса проклињања укључивала је исписивање проклества на керамичкој посуди која би се разбијала, очигледно у жељи да онај који се проклиње доживи исту судбину. Проклества против непријатеља којима се жели зло урезана на оловне плоче пронађена су бачена у бунаре древног гробља у Атини пре око 2500 год., а недавно је пронађен и надгробни наптис Јакова прозелита којим се потенцијални оскрвнитељи његове гробнице проклињу. Неки сматрају да новопронађени натпис Јерусалима сугерише да је израилска пракса проклињања научена и усвојена од древних становника Ханана.Камен је коришћен у вуду-ритуалу који су вероватно извршили свештеници или друге важне личности у граду које су се сукобљавале са највишим градским званичником.

Нови натпис доказује да Јерусалим није био само утврђени град, већ и веома важан културни и култни центар, у којем су деловали врсни писари и софистицирани магови који су могли да испишу овак значајан монументални натпис и вероватно одрже "вуду-обред", рекао је Галил додајући: Будући да је то најранији познати натпис ове врсте у Ханану, мора да је служио као модел другим писцима и свештеницима у каснијим периодима и на различитим местима у земљи.

То нас подсећа на још један древни текст, недавно пронађен - евалске таблице проклетства. О њима је писано током марта ове године. У питању је оловна плочица која садржи најраније познато писано спомињање божанског имена Јахвеа, веома индикативно повезано са могућим обредом обнове савеза у којем је Евал, као библијска гора проклества логично фигурирала као често где је било вероватно (па чак и донекле очекивано) пронаћи натпис:

Плочица је по исписивању била пресавијена, а натпис  уочен посредством томографског скенирања такође је дешифровао и протумачио проф. Галил. Датирање натписа у позни 13. в. пре Хр. засновано је на металуршкој анализи.

Иако се и даље воде спорови како око аутентичности проналаска плочице са Евала, тако и читања тамошњег текста, јасно је да је сам текст како је прочитан од стране проф. Галила у складу са библијским предањем (Пнз 11:26.29). Проналазак јерусалимског проклињања, чије је читање прилично јасно и лако, може да помогне у контекстуализацији и евалског натписа будући да, иако се не пририва ниједно специфично божанство, а свакако не Јахве, потврђује да је пракса проклињања била веома распрострањена на подручју древног Оријента. И јерусалимски и евалски натпис су пример тзв. протохананског или протосинајског писма, што је најпознатији облик алфабетског писања осмишљен од древних хананских радника у египатским рудницима Синаја. Како се чини, јерусалимско проклињање је древнији текст, а  евалски еквивалент је можда имитирао древну форму писања у нади да ће тиме бити допринето снази написаног.

Јерусалимско проклињање није само најстарији текст пронађен у Јерусалиму, већ и пример најране употребе тзв. одређеног члна у семитском алфабету. Он није постојао у акадском, угаритском и познатим примерима прото-хананаских текстова. Оно што је још занимљиво у вези са овим текстом јесте да се у речи проклет пишу и самогласници, док су остале речи написане без њих. То значи да писање није потпадало под строга правила као штоје то било касније или данас. Вероватно да је све зависило од писара и онога ко је писара обучио, односно школе којој је припадао. Угаритски текстови, као евалско проклињање су такође недоследни по овом питању.

У ствари, најранији текстови су могли бити написани с лева на десно, здесна налево или обоје. Педантност у правопису и правцу писања рефлектује релативно позни развој из времена од 1000 год. пре Хр. То објашњава зашто нико до сада није дешифровао текст јерусалимског проклињања.

IAA је у вези дешифровања које је понудио проф. Галил опрезно саопштила су понуђена решења занимљива, да их не може потврдити ни оповргнути будући да су извођена независно те да у процес истраживања нису имали увид, каои да очекије даља научна истраживања и објаве будући да саопштење које је дато одступа од академских норми да се, пре обраћања средствима за масовну комуникацију, налаз објави у академски признатом часопису, предма је сам проф. Галил најавио да ће се и то десити у року од неколико месеци. Он је рекао да је чланак већ прихваћен у значајном научном часопису, али да је одлучио да у међувремену закључке и слике представи и широј јавности.

У поменутом храмупронађена је и ретка хоризонтална масаба. Наиме, већина масаба су усправљено камење и древна култна места су неретко веома испуњења таквим култним предметима која су, по неким схватањима, апредстављала фалусни симбол плодности. Ипак, у неким случајевима масабе су намерно постављане у положен положај. Такав пример имамо у месту бикова односно археолошком налазишту са тла северне Самарије из 13-12. в. пре Хр. Не зна се разлог због којег су ове масабе полагане, али се зна да нису служиле за седење.

Коме је, међутим, припадало светиште у којем пронађен најдревнији познати јерусалимски натпис? Неки сматрају да су у питању били Јевусеји, древни хахански народ који је господарио Јерусалимом у времену пре него га је заузео цар Давид учинивши га својом престоницом. Са друге стране, постоје неке библијске референце које сугеришу да је град током неког периода био под влашћу Хетита који су се населили на овом подручју из Анадолије или Сирије. Поуздан одговор изостаје.

 

Извори: