РЕПЛИКА ОЗИРИСОВЕ ГРОБНИЦЕ

Ново откриће шпанско-италијанског археолошког тима говори у прилог таквог схватња. Археолози, који су радили у сарадњи са Египатским министарством за антиквитете (EgyptianMinistryofAntiquities), су открили реплику Озирисове гробнице откривена гробница је масивна конструкција на више нивоа са неколико просторија и тунела. Састоји се из величанствене дворане са пет масивних стубова и степеништа до погребног комплекса који је украшен резбаријама Озириса. Новоидентификовани комплекс Озириса укључује осовину која се повезује са више комора које садрже низ занимљивих артефаката.

Одаја је, такође, била украшена рељефним представа демона који су осликавани као заштитници тела покојника (и зато држе ножеве у рукама). Друга одаја (централна засвођена капела) има божанство од смарагдне коже које седи и гледа према степеништу и окну величине око 9м. Окно је повезано са просторијом са другом осовином која се спушта 6м ниже на ниво у којем се налазе две собе. Композиција помало личи на лавиринт. Цела зграда гробнице изграђена је око масивне фигуре Озириса између 760. и 525. пре Хр. тј. током 25-26. династије, а у складу са предањима о  митској Озирисовој гробници. Гробница је описана  у египатским предањима познатим из некрополе шеика Абд ел-Курне, погребном комплексу који је део Деир ел-Бахари (северног храма) у Теби.

Датирање је предложено на темељу архитектонских и симболичких сличности ове гробнице и другог погребног комплекса повезаног Озирисом тј. Озеирона (Луксор, Абидос). Детаљне анализе следе, али оно што је до сада пронађено сугерише да је формативни мит Египта, заиста није био само митски приказ природних процеса (смена плодних и сушних периода у години) какви су познати из Вавилона и Ханана, већ да је у основи вероватно заиста била историјска личност чији су живот и смрт остали запамћени, а у митовима и надограђивани познијим животним искуством повезаним са фараонима Египта који су увек владали као инкарнације Озириса тј. његовог легитимног наследника и сина Хоруса (младог Озириса).

Да ли се ова Озирисова гробница може повезати са тзв. Озирисовим окном, локацијом коју је први пут на мапу унео британски египтолог и инжењер Џон Перинг (John Perring) на мапи Гизе 1837. год. означивши је као гробница бр. 1. 1933-34? Према једној од легенди, овде је своје последње уточиште пронашао древни египатски бог Озирис. Ова локација се налази у Гизи, недалеко од Каира и то поред, поред Кефренове пирамиде. Ако не знате њену тачну локацију, можете на десетине пута проћи поред затворених, неупадљивих врата у стеновитом подножју платоа, а да не приметите ништа необично.

Египатски археолог Селим Хасан је, у процесу рашчишћавања пута за поворку између Хафреове пирамиде и храма долине код Сфинге, открио  окно испод самог пута. Имало је неколико нивоа, а најнижи је био испуњен водом из непознатог извора што је отежавало истраживања.

Тек је министра за антиквитете Египта Захија Хаваса (Minister of Antiquities of Egypt, Zahi Hawas) 1999. год. успео да обезбеди технику која је испумпавала воду из нижих слојева окна. То је омогућило археолошка истраживања која још увек трају. Приступ месту ископавања је изузетно тежак, чак и за званичну археолошку мисију, па се радови обављају под личним надзором Хаваса. На локалитету су пронађене амајлије опсидијана, диорита, шкриљаца, фајанса и базалта у разним облицима. Назив Озирисово окно изведен је из облика гробнице која се налази на најнижем нивоу и тамо пронађених амајлија које приказују Озириса.

Спуштање у Озирисово окно одвија се у три етапе. Прва подразумева спуштање више од 10м дуж вертикалних мердевина почев од улазних врата. Овај спуст завршава се у правоугаоној просторији са седам ниша, од којих две садрже висококвалитетне базалтне саркофаге. Тешко је замислити како су ове масивне камене структуре завршиле на таквој дубини. У северозападној ниши, испод таванице,  видљив је велики траг гвожђе-оксида непознатог порекла.

Даљим спуштањем у дужини од 12м долази се до трећег и најнижег нивоа Озирисовог окна. Ту се налази вештачко острво које је окружено водом, а на острву се налази саркифаг сличан онима са горњег нивао, али направљен од гранита. Могу се видети и остаци правоугаоних стубова који су се некада надвијали над каменим саркофагом. Још увек није јасно која је била улога ових саркофага, међутим, уколико је неко био заиста сахрањен у њима, таква гробница је била достојна бога. Ту, крај тог саркофага, у тишини подземних вода које окружују место почивања давно заборављених краљева измештених у свет богова почиње да се назире величина колосалних споменика Египта и осети њихов дух.

Да ли је на слични начин размишљао и Платон, док је можда управо на овом месту обликовао приповест у којој је повезао тајанствена знања египатских свештеника са митском Атлантидом?

Озирис је схватан као бог обнове живота, плодности, подземног света, онај који нуди блажену бесмртност преминулима (условљену, свакако, моралним квалитетима у земаљском животу). Он је, стога, онај који суди мртвима. Истовремено је и бог регенерације и (поновног) рађања или чак обнове живота (васкрсења). У различитим култовима и митовима, приписиване су му и друге улоге.