Озирис

Стари Египћани су били једна од најранијих светских цивилизација и оставили су невероватан траг на читаво човечанство. Пошто су постојали у историји миленијумима, никада се нису превише удаљили од својих трајних митова и веровања. Њихова религија је била практично непромењена од свог зачећа, а та чињеница само потврђује колико су Египћани снажно веровали у своја божанства. А у самом корену ове религије је сложен мит о стварању, где је сав живот настао из првобитног хаоса.

Египатска археолошка мисија која ради у храму у Делти, провинција Менуфија (province of Menoufia), пронашла је неколико мумија са златним језицима, саопштило је Египатско министарство туризма и антиквитета (Egyptian Ministry of Tourism and Antiquities). Новооткривене мумије су биле у лошем стању, што значи да су гробнице биле опљачкане истакао је Мустафа Вазири (Mustafa Waziri), генерални секретар Врховног савета за старине (secretary-general of the Supreme Council of Antiquities). Баха Ал-Нагар (BahaaAl-Nagar), археолошки стручњак, рекао је да се верује да су језици направљени од злата како би се осигурало да ће покојници моћи да говоре у загробном животу. Разлог због којег је ово значајно јесте да се поменути источњачки талас на којем се формирају религије мистерија јавља управо између два завета и добија на снази током наредног периода обликујући атмосферу унутар које на историјску сцену ступа и хришћанство. Хришћанство проповеда умрлог и васкрслог Бога, и у томе није нарочито оригинално пошто је древни свет познавао митове о умируће-васксавајућим божанствима (Тамузи, Озирис, Ваал, Дионис...). Становници древног Оријента, али и средњег и западног Медитерана ову проповед би могли да доживе као још један у низу митова који су, у извесној мери, већ били превазиђени што је управо посведочио успон религија мистерија... Оно, што, међутим, може да буде изненађујуће јесте то што једна млада и прогоњена религија, користећи терминологију већ вековима присутних религијских образаца који су били прихваћени и подстрекивани од политичке и војне елите, успева да порази своју старију браћу. У чему је тајна те и такве хришћанске победе?

Новембар ове године био је један од археолошки најбогатијих месеци. Вести о археолошким открићима или студијама које осветљавају значај ранијих открића у области археологије библијског света или, непосредно, библијске археологије су просто престизала једна другу. Више вести повезаних са открићима на Криту, значајна открића у Египту и, коначно, на подручју самог Израела и Јерусалима обележила су овај месец.

Значај овог открића библијску археологију је и у препознавању религијских и друштвених струјања у региону којем је припадало и подручје библијске Јудеје у међузаветном периоду, а које је било чест предмет отимања између сукобљених династија (Птоломеји и Антиоси) које су наследиле негда јединствено Александрово царство. Ова открића потенцијално могу да открију податке који ће нам осветлити време Макавејских устанака и доцније Хасмонејске власти, као и допринети разумевању атмосфере са почетка Новог завета.

Од клетви урезаних у олово до срећних зечјих шапа, амајлије дуго су давале увид у магијска веровања древних култура. Једно од таквих открића је миленијум и по древна амајлија која открива да су и поред званичног прихватања хришћанства, многи становници хришћанских земаља наставили са старим веровањима и древним религијским праксама. Да ли је кипарски палиндромом сведочанство само о упоредној егзистенцији званичног хришћанства и потиснутог, али и даље снажног паганства или можда пре о заосталим траговима одумирућег хришћанског гностицизма који је у себе умео да интегрише религије мистерија, повезане управо са именима поменутих божанстава и њихових дружбеница (Иштар, Ашера, Изида) које своју грчку верзију имају управо у Афродити, богињи чије је поштовање било дубоко укорењено на Кипру?

Многе културе имају своје легенде и митове, повезане са краљевима оснивачима. Понекад су то и љубавне приче које укључују мотиве страсти, љубави, издаје и оданости, баш као што то чини и легендарна приповест о краљу Артуру, оснивачу британске монархије. Једна од таквих легенди, измештена још даље, у мит је и приповест о Озирису, вероватно једном од најранијих краљева Египта који је временом деификован. Мит о њему, његовом љубоморном брату Сету, њиховој сестри и супрузи Изиди и престолонаследнику Хорусу је формативни мит Египта у којем се рефлектују елементи древнооријенталних митова у којима природне мене бивају персонификоване и повезане са божанствима плодности. Ипак, чини се да египатски мит има значајне карактеристике које га везују са историјом.

У својим бројним варијацијама, прича о Озирису, Сету и Хорусу није само мит о краљевствима, већ и објашњење и оправдање космичког и друштвеног поретка, својеврсна историзација мита о стварању и поретка (маʼат), са једне стране и општег древнооријенталног мита о божанствима плодности, њиховој смрти и васкрсењу, са друге. Та историјазација је, свакако, делимична јер није повезана са конкретним и непоновљивим историјским догађајем, како је то препознатљиво у јудаизму и хришћанству, већ са типским догађајима који су се у различитим варијацијама понављали кроз египатску историју.

Пиво је једно од најстаријих пића које је познато људском роду. Оно што је мање познато је да је оно коришћено у ритуалне сврхе. Ново археолошко откриће са југа Египта потврђује и надограђује досадашња сазнања у вези са овом намирницом