Асенета

У библијским текстовима доминирају мушки ликови. Тако нпр. Јаковљеве иноче, Била и Зилпа представљене су првенствено у односу на синове које су родиле, али и због Рувиновог посезања за Билом (Пост 37:2; Пост 35:22-23). Други женски карактери су снажни и у појединим ситуацијама веома значајни (Сара, Ревека, Рава, Ана, Рута...). Ипак, ове жене нестају са историјске сцене на којој су одиграле кратку ролу. Штавише, ове жене су ретке уколико се има на уму обим материјала који је канонизован у Светом писму, као временски период који тај материјал покрива. Примећено је и да жене које нестају из Библије показују снагу и иницијативу пре него што пробију пут мушким протагонистима, тј. да је утишавање женских гласова у тексту додатни подстицај да се попуни трудна тишина текста - да се ослободе позитивна значења Торе за жене. Ослобађање гласова жена у Постању је један од задатака савременог читаоца.