Израел

Миленијумима пре него што су Израилци и Палестинсци постојали, хиљадама година пре него си Египћани, Асирци, Грци и Римљани завладали над територијом Ханана, далеко пре него су њихови потомци постали монотеисти (јудаиститичког, хришћанског или исламског исповедања) на овој територији живели су Јармукијани. Јармукијанска култура развија се на драматичном размеђу људске историје, када се са номадског живота који карактерише потрага за храном прелази на обликовање сталних насеља која подразумевају узгајање хране. Названа је по месту на којем су откривени њени трагови, у близини северне обале реке Јармук у централној долини Јордана. Култ богиње мајке био је распрострањен међу древним цивилизацијама и, у складу са другим раним женским представама, наглашени су њени женски атрибути: широки кукови и велика задњица. Њена троугласта глава лежи директно на раменима, док њена савијена лева рука подржава њене релативно мале груди. Десна рука, сада рестаурирана, пада надоле. Детаљи, као што су одећа која покрива рамена и леђа, дугуљасте очи у облику куглица и уши, означене су комадићима глине. Сви мали детаљи фигурине важни су за њену култну симболику, а процес стварања такве фигурине подразумевао је сложен метод умотавања и наношења слојева глине око централног цилиндричног језгра. Заиста је импресивно и био је веома разрађен начин прављења фигурице. Тако нешто није било лако направити – закључила је Еирик-Роуз.

Нова истраживања указују да се једна од друштвених игара која је и данас присутна у областима Синаја играла још у древним филистејским (а вероватно и ранијим хананским) градовима библијских времена. Игра сенет је локално адаптирана, а њено порекло је вероватно у Египту.

Нова истраживања указују да се једна од друштвених игара која је и данас шрисутна у областима Синаја играла још у древним филистејским (а вероватно и ранијим хананским) градовима библијских времена. Игра сенет је локално адаптирана, а њено порекло је вероватно у Египту.

Скулптуру је пронашао земљорадник док је обрађивао своје поље у Кан Јоунису (Khan Younis). Проналазак се датира у средину 3. миленијума пре Хр. Према саопштењу Министарства туризма и антиквитета (Ministry of Tourism and Antiquities) у локалној влади Хамаса, артефакт је исклесан из кречњака. Дугачак је 22см и приказује Анат, богињу љубави, лепоте и рата у ханаанској митологији, истакао је Џамал ​​Абу Рида (Jamal Abu Rida), директор министарства додајући да је древна скулптура откривена у близини значајног копненог трговачког раскршћа неколико цивилизација.Он објашњава да је Газауска енклава на Средоземном мору која се може може се похвалити богатством антиквитета и археолошких налазишта јер је била главна копнена рута која је повезивала древне цивилизације у Египту, Леванту и Месопотамији. Абу Рида је искористио прилику да на конференцији за штампу на којој је представљен проналазак истакне политичку поенту указујући да је Палестина наследник древних хананских култура, те да је то историјска чињеница коју нико не може да фалсификује.

Иако је тешко реконструисати јеловник просечног становника Палестине римског доба и позне антике Веингартен као историчар хране и као археолог је добро припремљена за тај корак. Употреба археолошких остатака и древних текстова као што су Мишна, Тосефта и Талмуд, омогућује склапање мозаика древног јеврејског јеловника.