Посланица Јеврејима

Међу личностима које су обележиле библијску праисторију изабрани су Авељ, Енох и Ноје. Следе их праоци Израила затим Мојсеј, Исус Навин, великани из времена судија и царева Израила и Јуде. Нису заборављени ни пророци... Скоро цела историја Старог завета сажета је у јединственој ретроспективи коју доноси 11. глава Посланице Јеврејима.

"како је на небу, тако и на земљи" су речи средишњег паралелизма молитве Господње. У овом сажетом поетском исказу употребљени су значајни термине, омогућено је њихово повезивање у идиом и на тај начин са мало речи је много речено. Значајеније, можда и од тога, је оно што није речено, а што се подразумева кроз асоцијације које употребљени изрази буде када се посматрају као резиме дугог старозаветног развоја религијских мисли и идеја које свој врхунац добијају у Новом завету. Ове асоцијације нам каткад измичу те је потребно да их обновимо. Једна од таквих је и мотив вазнесења. Како је и на који начин је он повезан са Молитвом Оче наш

Слика коју аутор користи била је довољно јасна и могла је да симболизује моралну борбу у коју се улаже максимални напор праћен непрекидним усресређењем на коначни циљ. Сцена, пре свега, дозива у сећање антички амфитеатар као природни контекст атлетских такмичења. У њему су постојали низови трибина са којих је такмичења посматрала публика. Моменат визуелне фасцинације не само атлетским такмичењем већ читавом атмосфером стадиона аутор, вешто употребљава да би својим читаоцима указао на три реалности које треба да посматрају.