ВЛАДАРКЕ У ЗЕМЉИ НИЛА – жене на трону Египта и „иза“ њега

Током три хиљаде година фараонске историје титула господара две земље је скоро увек падала у руке мушкараца. Египатска владарска идеологија је била изведена из митског разумевања космичког и универзумског поретка. Фараон је представљао највећи ауторитет на земљи, и то не само као владар већ као инкарнација божанског поретка. Фараони су сматрани као представници Озирис-Изида-Хорус божанског циклуса који је представљао космички поредак инкарниран у живот имеприје, који је под сталном претњом хаотичних сила на чијем челу је Сет. Улога краљица (било супруга било мајки) неретко је била веома значајна. Међу многим именима значајних египатских краљица (Тетишери/Аххотеп, Хетепхерес, Кхенткаус, Ахмосе- Нефератари, Исетнофрет) неке су се, ипак, нарочито истакле.

Мернеитх (вољена богиња Неитх) је била супруга краља Ђета/Уадјија, фараона Прве Египатске династије (2900-2730. пре Хр.). Оставши удовица она је ступила на трон Египта као регент свог недораслог сина Дена. Њена раскошна гробница откривена у Абидосу допринела је да најпре буде означена као мушки владар. То је промењено по проналаску њеног посмртног храма у Абидосу и открића соларних чамаца са њеним именом у Сакари (мастаба 3503). Откриће списка краљева са отиска цилиндричног печата из гробнице њеног сина потврдило је да је она била призната као регент током дужег периода и да је владала са прерогативима и моћима фараона, делујући као стварни краљ Египта. Ипак, њено име се не појављује на каснијим списковима египатских владара.

 Кхенткаус I и III  су краљице које су обележиле период прелаза са Четврте на Пету Египатску династију (2420-2300). Занимљиво је да су обе предствљене са владарским атрибутима (царска брада, царска кобра...) те да се прва од њихи помиње као цар Горњег и Доњег Египта и мајка цара Горњег и Доњег Египта. Њена мајка, Менкауре, је била веома утицајна о чему сведочи и њена пирамида у Гизи, као и величанствна гробница откривена 1932. год. Значај њене мајке вероватно је допринео да Кхенткаус постане супруга фараонаШепсескафа. Родила му је сина Усеркафа (првог фараона Пете династије) чији је регент била по супруговој смрти. Натписи из Гизе је представљају као сувереног фараона али се њено име не јавља на списковима египатских царева.

 

Осветница Нитокрис се јавља на неким пописима египатских владара (тзв. торијнски папирус) а свештеник Менетон о њој пише као о последњем владару Шесте династије (2305-2118. пре Хр). Нитокрис је у његовој Историји представљена као храбрија од мушкараца и лепша од свих жена, градитељка треће пирамиде која личи на планину. Чини се да је Нитокрис била супруга свог брата, фараона Меренреа II. По његовом убиству, Нитокрис је самостално владала две године спремајући освету његовим убицама. Херодот је миленијум и по по њеној смрти писао да је спремила гозбу на коју је позвала убице свог брата и супруга али да је током гозбе у просторију пустила воду Нила утопивши кривце, да би се потом и сама предала смрти не желевши да се преда сигурној одмазди која би уследила.

Собекнеферу је вероватно била кћи фараона Аменемхата III и сестра и супруга фараона Аменемхата IV. Име јој се јавља на различитим пописима царева а овековечена је на пет статуа и описана је као Вољена од Ра, Госпа две земље,  Кћи моћи, Вечна блиставих теофанија, Царица Горњег и Доњег Египта. Ови снажни описи вероватно сведоче о њеном значају током Дванаесте династије (1939-1760. пре Хр). О улози коју је у поменутој ревитализацији империје имала Собекнеферу, ипак, немамо податке.

 

Хатшепсут је вероватно најпознатија жена-фараон предхеленистичког Египта. Била је кћер и супруга фараона који су припадали Осамнаестој династији (1539-1292. пре Хр). На трон је дошла као регент свог посинка Тутмозеса III али је владала скоро две деценије, дакле и током времена када је њен наследник могао да преузме власт. Њена владавина је била просперитетна али очигледно не и потпуно прихваћена од стране египатског племства због чега је била принуђена да формира снажну владарску пропаганду и да својој власти да религијско утемељење кроз тзв. теогамијски мит према којем је она заправо била божанска кћер унапред одређена за владавину. Вероватно се ослањајући на подршку свештенства, Хатшепсут је, наиме, створила схватање да је ју сам бог Амон у лику њеног оца Титмозеса I зачео са краљицом Ахмосе. Иконографија њеног посмртног храма приказује овај мотив а ту су присутне и друге богиње које су је задојиле, чиме је додатно истакнуто њено божанско право. Видевши своју кћер Хатшепсут, Амон Ра, отац богова Горњег и Доњег Египта, Господар неба и краљ богова, је рекао нека је жива. Волите је и уживајте у њој… Она ће бити на челу свих живих, заједно са својим ка, као царица Горњег и Доњег Египта на престолу Хоруса, као Ра, заувек. Наводно је и бог Тот потврдио њену улогу, објавивши њеној мајци. 

Пут остварења овог назначења започео је њеним браком са полу-братом, Тутмозесом II, у којем је рођена кћер, Неферуре. По смрти њиховог оца, Тутмозес II постаје фараон а Хатшпсут са само дванаест година постаје царица Египта и владарка из сенке током наредних петнаест година да би по смрти свог брата и супруга ступила на трон као помајка његовог сина добијеног са једном од других жена. Седам година доцније владала је као признати господар тврдећи да су је отац и супруг именовали за наследника. Преузела је начин одевања мушкараца и представљана је као мушкарац, обучена у мушку одећу (традиционалну одећу фараона) на мушком телу, са царском брадом на лицу и круном на глави. Разлог за овакво представљање вероватно није покушај да сакрије свој пол већ због недостатка речи или симбола којим би био приказан женски фараон.

Неки сматрају да су ови њени потези били изнуђени јер је позиција египатске царске породице била угрожена. Какогод, она је покренула бројне пројекте који су унапредили Египат. Нарочито је дорпинела развоју трговине, коју је подстицала не само организовањем далеких експедиција, већ и развојем мреже путева који су били запуштени у ранијем периоду владавине Хикса и борбе против њих. Успостављање тровачких односа са далеким и егзотичним Пунтом, земљом из које су допремане саднице разноврсних дрвета (нарочито дрвета смирне), злато, ебановина, слоновача, лапис, тамјан, ароматична уља, гвожђе, бакар, коже пантера и дивље животиње сматрано је нарочитим успехом. Трговала је кедровим дрветом, које је било значајно за грађевинске подухвате који су, такође, обележили њену владавину. 

Грађевински пројекти су, истовремено, били и средство династијске пропаганде. Тако је њен погребни храм Деир ел-Бахри, садржао не само сцене њеног божанског рођења, већ и колонаде стубова. На једној од њих је био приказан резултат њене трговачке експедиције у Пунт. Поменути луксорски храм сматра се за једно од архитектонских чуда древног Египта, који се каткада назива Djeser-Djeseru тј. светиња над светињама. Ова структура, заправо, састоји се од три храма уграђена у стрми полукруг литица. Изградња је трајала петнаест година под будним оком архитекте Сененмута, угледног службеника (а можда и љубавника) египатске царице. Уопштено грађевински пројекти које је спровела сматрају се већим од оних које су спровели њени претходници, и то је вероватно разлог због којих су доцнији фараони покушали да их присвоје.[1]

Са именом Хатшепсут повезана је и изградња другог по величини египатског обелиска. Овај обелиск висок 28,58м и тежак 343 тоне подигнут је 1457. год. пре Хр. у Амоновом храму у Карнаку, једном од храмова за чију обнову је заслужна. Начин израде овог обелиска и даље је тајна за научнике коју су понудили више могућности о самом поступку, мада ниједна од њих није у потпуности прихваћена. Вредан помена је Гебелин комплекс који се налази око 30км југозападно од Луксора. Овај простор је посвећен богу Амон-Ра и богињи Хатор. Комплекс је настао током владавине Хатшепсут, а откривени фрагменти хијероглифа садрже наставке за женска имена повезане са тирулом фараона.

Дводеценијска владавина царице Хатшепсут била је, стога, време обнове и богаћења Египта чијим су путевима текле колоне тровачких каравана са својом скупоценом робом. Тај период се сматра временом током којег је египат максимално искористио свој положај и ресурсе а његови становници уживали и прогресу и миру. Ипак, ово наслеђе велике владарке није било трајно, макар не за њу саму будући да откриће њене мумије сугерише да се борила са тешким болестима. Легенде о њеној лепоти потиснуте су сазнањем да је имала вишак килограма и да је губила косу. Патила је од дијабетеса и користила је црни лак који је чинио да изгледа донекле готички-сабласно. Бочица са козметичким препаратом који је користила садржала је канцерогену течност која је узроковала рак меког ткива и костију, боловала је и од артритиса. Последње године живота за Хатшепсут су биле веома мучне а мир није нашла ни после смрти. Сахрањена је поред очевог саркофага вероватно како би нагласила своју блискост са њим али се њен посинак, чије је ступање на трон одлагано њеном владавином, обрушио на њено наслеђе покушавајући да је у потпуности избрише из сећања. Уклањао је њене статуе из храмова које је обновила. Њено име је брисано из историјских списа и са историјских споменика али неки спомени су ипак сачувани мада се не зна разлог због којег се то десило. Неки сматрају да је смрт спречила фараона Тутмозеса III да у потпуности оствари свој наум брисања историјског сећања на своју помајку.

Краљица Tiye (Taia, Tiy, Tiyi) рођена је 1398.г. пре Хр. у угледној породици свештеника, земљопоседника и високог царског службеника Yuya из Акхмима. Њен отац се сматра једним од најбогатијих Египћана свог доба, док је њена мајка, Tjuya (Thuya, Tjuyu) била једна од угледних дворских дама краљице Mutemwiya и храмовна певачица посвећена богу Амону а брат Anen је постао угледни служитељ значајног Амоновог пророчишта. Штавише, њен други брат Ay је неко време био царски регент (наком смрти фараона Tutankamona). Неки сматрају да је ова породица имала нубијско порекло али ова теорија није прихваћена у научним круговима. 

Краљица Египта је постала удавши се за Аменхотепа III коме је родила седморо деце (можда и више). Најзначајније од њихове деце био је Аменхотеп IV/Екхатон, контроверзни монотеистички фараон Египта. Сматра се да је Tiye била једна од најутицајнијих египатских жена у читавој историји ове древне империје. Аменхотеп III на трон је ступио као веома млад а стварну власт имало је регенстко веће којим је управљала његова мајка. Иако је родила неследника, Mutemwiya је трпела ниподаштавање од других фараонових супруга које су на њу гледале као на споредну. Можда је управо то разлог због којег је Mutemwiya одлучила да се њен син ожени са Tiye, а не са неком од својих царских сестара. Tjuya, мајка Tiye, је са друге стране можда била бочни потомак царског пара Ахмосес-Неферртари. Удајом Tiye за фараона ојачана је моћ већ снажне породице из које је потицала, а чији чланови су чак сахрањени у долини краљева.

Када је имала једанаест или дванаест година, Tiye се удала за (две године старијег) цара Египта који је њихово венчање објавио на све могуће начине назвавши је великом царском супругом. Од тог тренутка постали су нераздвојни. Она је била главни саветник фараона која је својим саветима заслужила висок степен поштовања. Неки сматрају да је, уз краљицу-мајку, била владар из сенке. Њено име се спомиње у државним актима Египта, као и на царским споменицима укључијући и оне који су били резервисани само за цареве. Њено име се спомиње, готово у истом рангу са фараоновим, на свим споменицима које је изградио њен супруг.

Чини се да је Tiye допринела и уздизању Атоновог култа, бога који је поштован још од Хатшепсут и Тутмосес IV али чији утицај нагло расте пред крај Осамаесте Династије. Ово је донекле било повезано и на утицај и значај Амоновог свештенства које је постало битан политички фактор са којим се морало рачунати. Можда је покушај да се смањи њихов утицај изражен кроз снажење конкурентског култа. Tiye је, стога, подстичући Аменхотепа да крене Атоновом стазом и не хотећи утрла пут ономе што је доцније постало познато као Амарна раскол, религијски корен окончања Осамнаесте Династије али и доминације Египта у азијским колонијама Сиро-палестине. Могуће да је Tiye током последњих година схватила да је учинила грешку, те да је покушала да ограничи верску монотеистичку еуфорију свог сина. Можда је то био разлог због којег није са сином отишла у нову престоницу, предма га је посећивала у њој где је дочекивана са знацима великог поштовања. Можда се Tiye, оставши у Теби, дистанцирала од Атоновог култа који је са превише жара усадила свом сину. Оставши у близини Амоновог свештенства можда је покушала да обнови нарушену равнотежу култова.

У сваком случају, надживела је свога супруга, и током тих дванаест година задржала је свој утицај на двору, све до смрти 1338. год. пре Хр. Неки сматрају да је Акхенатон био обузет верским заносом те да је стварну власт препустио својој мајци и супрузи (Нефертити). Умрла је у Теби у својој Malkata-палати. Сматра се да је најпре сахрањена у гробници свог сина у Амарни а да је накнадно њено тело пренето и сахрањено у гробници њеног супруга Аменхотепа III, а затим у гробницу Аменхотепа II где јој је мумију пронашао археолог Виктор Лорет (Victor Loret) 1898. год. О мумији се у почетку није знало много, и названа је старија дама, будући да је у гробници била још једна мумија млађе женске особе коју су називали млађа дама. Тек након опсежног истраживања о владарима Осамнаесте Династије научници су закључили да је старија дама заправо краљица Tiye, а ДНК анализа је то и званично потврдила 2010. год. Мумија јој се тренутно налази у Каирском музеју. Недавно је откривена њена алабастерна статуа у Луксору која се тренутно налази у Agiptisches-музеју у Берлину.

Kiya (Kiw, Kia, Kaia) je мистериозна велика вољена жена Акхеатона чији је живот не само у сенци знамените Нефертити већ чија је биоографија у великој мери приписана поменутој познатој краљици до те мере да су се каткад и поистовећивале. Данас се зна да су она и Нефертити различите жене и да су обе имале снажан утицај на египатски престо током владавине јеретичког фараона. И док је живот Нефертити значајним делом могуће реконструисати, Kiya остаје најзагонетнија жена (времена) Амарне. Загонетке у вези са њом почињу већ њеним пореклом. Према једној претпоставци, Kiya је била митаниска принцеза. Хуристко Митани краљевство које је у једном периоду владало Сиријом се уздигло толико да је Египат морао да пристане на савез са овим краљевством и да тај савез запечати дипломатским браком између фараона и принцезе Kiyе чије је хуритско име било Tadukhepa.

Није познато ни када је умрла али њено име почиње да се губи током 12-13. године Екхатонове владавине а споменици на којима је њено име било присутно или су повезивани са другим Екхатоновим супругама или је само име преправљано у друга имена која су имплицирала срамоту (Merietaten, Ankhesenpaaten). Потрети царице Kiyе су, такође, преправљани у портрете других чланова владарске породице, њене статуе и рељефи са њеним именом су тешко оштећени а опет њена титула (велика вољена жена) је била не само звучна већ и значајна и открива не само да је имала посебно место у срцу фараона већ и значајно место на двору. Ипак, не постоје докази у пронађеним материјалима који би потврдили да је имала значајну политичку, верску или уопштено друштвену улогу у Амарни. Могуће да су ти аспекти припали Нефертити – великој царској супрузи.

Према другом схватању, Kiya (а не како се раније претпостављало) је млађа дама из знамените гробнице KV35 у којој је пронађена и мумија Екхатонове мајке Tiye. ДНК анализа је потврдила да је мумија млађе даме заправо мумија кћери Аменхотепа III и Tiye, сестре и супруге фараона Екхатона која је родила и његовог наследника, нејаког и болешљивог Тутанкамона. Посмртни остаци откривени у гробници фараона Аја, идентификовани су као остаци краљице Нефертити која је је била нећака царице Kiyе. 

Анализа остатака краљице Kiyе показала је да је она убијена и да су бројне сломљене кости у области синусне шупљине настале пре балзамовања, највероватнији показатељи насилне смрти. Најнепосреднији налази у вези са овом краљицом су четири канопске тегле пронађене у гробници KV55. Ради се о импресивним уметничким предметима Новог Царства на чијим поклопцима су исклесани портрети царица Амарне: Kiyе, Нефертити и Tiye. Анализа избрисаних натписа на теглама показала је да лице жене кратког дугог носа представља царицу Kiyе а са њом се могу повезати и амајлија, ваза, посуда за вино. Пронађен је и Саркофаг царице Kiyе који је прерађен у саркофаг у којем је сахрањен Екхатон.

Да ли је Kiyа била противница револуционарних идеја и верске праксе свог брата и супруга, Екхатона и можда је своју непокорност платила животом? Или је можда била њихов заговорник тако да је постала жртва противника Екхатонових реформи?  Одговор на ова питања не можемо да дамо са великим степеном сигурности али чини се мало вероватним да би у тим бурним временима жртва убиства, као и ситематског брисања из историје, била небитна и неутицајна жена.

Нефертити/Нефрнеферуатен царица Египта и знаменита супруга фараона Екхатона (вл. 1353–36. пре Хр). Њено порекло обавијено је велом тајне али већина научника сматра да је била кћер дворјанина по имену Дај, брата Екхатонове мајке. Нефертити је родили шест кћери, од којих су две биле египатске царице.У раним ликовним представма приказује се као пратиља супруга, док је у тебанском храму Hwt-Benben (Велики дом Бенебеновог камена), приказана са царским знамењима и у позицији Атонове свештенице. Слично се приказује и у Карнаку и у Хермополису где је насликана како приноси жртве против женских непријатеља Египта. 

Стела која се данас чува у Берлинском музеју приказује фараона Екхатона и Нефертити који седе једно наспрам другог, док је изнад приказан блешћећи сунчеви диск, тј. бог Атон. Екхатон држи једну од кћери у наручју а друга седи на мајчином крилу и заиграно посеже за њеним минђушама. У овој сцени, Нефертити је само мало мања од свог мужа што одражава природни диморфизам полова а не хијерархијску скалу. Црте лица, хаљина и држање царског пара су слични. Обоје носе покривала сличних облика. Нефертити носи круну са равним врхом, а Екхнатон своју плаву круну (највероватније, мада се не може тврдити поуздано због оштећења сцене). Коначно, Атон држи два анк симбола на лицима цара и царице. То сугерише да су чак и у очима Атона, Екхнатон и Нефертити били једнаки. Паралеле у приказима владарског пара одражавају њихову комплементарну природу и то у складу са знаменитом Великом химном Атону. Ту је владар посредник Атона на земљи а Нефертити је његов женски еквивалент. Стела је пронађена у светишту приватне куће што имплицира да су грађани Амарне требали да обожавају целу царску породицу а не само цара.[2] Ово сугерише да је утицај који је Нефертити имала на двору и у религијској реформи коју је спровео Екхатон био значајан и да је растао током времена. Коначно, Нефертити је проглашена његовом главном супругом, и то у претпоследњој години његове владавине, како се може закључити на темељу натписа који је Археолошка мисија Леувена (Leuven Archaeological Mission) пронашла 2012. год. у Деир ел Берши. Познато је да су у кратком периоду између смрти Екхатона и Тутанкамоновог устоличења кратко владала два фраона,  Нефернеферуатен и Сменкаре. Предлаже се да је један од њих била Нефертити која се успела на трон као Нефернеферуатен. 

Мумија царице Нефертити није пронађена иако је логично закључити да је била сахрањена у царским гробницама Амарне. Да ли је она уништена од стране противника верских реформи које су обележиле период Амарне? Можда су представници ранијег свештенства јеретички монотеизам Амарне више повезивали са царицом и њеним утицајем него са самим Екхатоном. У таквој констелацији односа могуће је замислити заверу којом се осујећује покушај да Нефертити успостави трајну владавину (било као царица било као регент свог малолетног сина). Да ли је она успела да се попне на трон Египта? Можда на ово питање никада нећемо дати поуздан одговор али оно што остаје несопорно јесте чињеница да је она једна од најпознатијих царица древног Египта.

Рамзес II био је један од највећих и најзначајнијих фараона Египта. Често се повезује, оправдано или не, са библијским фараоном изласка и као такав његов живот, или неки детаљи из њега, су у више наврата били предмет екранизација. Ипак, шта знамо о женама које су обликовале владавину овог знаменитог фараона? 

Рамзес је одрастао на двору дисциплинованог и захтевног фараона Сета I. И то је вероватно било одлучујуће у обликовању његове личности. Но не сме се заборавити и на утицај његове мајке Tuya[3] а још мање његове супруге, царице Nefertari. Нефертари и Рамзес су се упознали када су обоје били веома млади а рељефи и натписи описују ретку праву љубав у царској палати. Нефертари је вероватно (мада и не потпуно сигурно) била изданак Амарна династије и сродница знамените царице Нефертити. Рамзесова одлука да се ожени са њом засигурно је наишла на противљење. Постоје и друге претпоставке о њеном пореклу које остаје обавијено велом тајне, што можда сугерише да скривање њеног порекла није било случајно.

Њена посебна харизма и дубока љубав коју је Рамзес II исказивао према њој бацили су све њене ривалке у сенку и учинили је најважнијом женом у империји. Она је, са друге стране, такав положај и оправдавала. Била је врсна државница која је је водила мировну коресподенцију са хетитским дворем успевши да оконча непријатељство Египта и Хетитског краљевства кроз склапање тзв. вечног мировног споразума.

Она је имала политичку и религијску улогу какву није имала ниједна владарка Египта у будућим покољењима, све до Клеопатре. Била је овлашћена као регент свог супруга док је он био у војним походима против Нубијаца и Хетита и у складу са тим носила је титулу Госпе две земље, чак и Госпе свих земаља што је титула која се веома ретко употребљавала и која је сугерисала статус једнак фараоновом. Неки натписи је означавају као Божију супругу што је титула коју је имала и Хатшепсут. Најлепша титула коју је икада имала и једна царица Египта, јединствена у историји ове империје, и показатаљ љубави коју је Рамзес гајио према њој је титула она кроз коју Сунце сја. Ипак, најпознатија њена титула била је Нефертари Меритмут тј. лепа сапутница и миљеница [богиње] Мут.

Врховно сведочанство Рамзесове љубави  према Нефертари је мали храм у Абу Симбелу. Велики храм је био посвећен Амону, Ра-Хорахтију, Птаху и обоженом Рамзесу, мањи је искључиво био посвећен богињи Хатор, персонификованој у лику Нефертари. Храм је украшен сликама Нефертари и њене деце уз натпис: Дело које заувек припада Великој царској жени Нефертари Меритмут, кроз коју сија сунце.

Сматра се да је Нефертари Рамзесу родила више од десеторо, од укупно 150, деце. У борби за трон учествовали само синови две главне жене Нефертари и Исис-нофрет. Рамзеса је наследио Мернептах и то у позним годинама живота. Имао је много старије браће а неки од њих су засигурно нестали у дворским интриграма из којих су можда настајале царске супарнице.

Нефертари је умрла у четвтрој деценији живота, када храмови Абу Симбел још нису били завршени тако да познија декорација храма Хатор има фрагменте који алудирају на Нефертаријину смрт. Шта је било узрок смрти:  болест, природна смрт, убиство од стране Исис-нофрет? То остаје тајна. Умрла је недуго после фараонове мајке и сахрањена је на тебанској некрополи, у лепо украшеној гробници у двадесет петој години Рамзесове владавине. Та смрт је снажно погодила Рамзеса о чему сведочи емотиван натпис на њеној гробници који преноси царицино обраћање богињи Нут: [...] Сиђи, мајко Нут, рашири се на моје тело да ме поставиш између вечних звезда које су у теби, и да не умрем [...].Према натпису богиња одговара на поменуту молитву речима: [...] Проширила сам се на тело моје ћерке, Озириса, цареве велике жене, господарице Две земље, Нефертари, Мутова вољена, оправдана, у само име Нут, сам Ра те је очистио. Твоја мајка Нут ће са задовољством да те води ка хоризонту, ти си оправдана великим богом. Гробница царице Нефертари, откривена 1904. год. несумњиво је најпознатија гробница Долине краљева. Приступа јој се посредством два бедема и дугум ходником који води до Одаје саркофага, одакле се отварају друге мале одаје. На зидовима има префињене цртеже, које је направио веома вешт мајстор који је умео да верно дочара лепоту царице.

После смрти мајке и супруге Рамзес је и даље важан фараон – али његова владавина је мање изненађујућа, успешна, мање испуњена иновативним размишљањима и мање богата амбициозним циљевима. Као да је фараон изгубио нешто што није могао да врати без две инспиративне жене које су му биле и најбоље пријатељице и саветнице.

 [1] Сененмут је надгледао грађевинске пројекте Хатшепсут, а њена наклоност према овом дворјанину је препознатљива и у броју његових статуа (које имају карактеристике царских у смислу израде и материјала). Он је називан достојанственим и  вољеним свог господара ...који га је  оплеменио испред Две земље и поставио за поглавара надгледника свог имања и судију у целој земљи. Очигледно да је уживао висок положај и значајно богатство. Он се никада није оженио а Хатшепсут никада није ушла у други брак. То што је приказана да седи у његовом крилу као и чињеница да је његово име и лице (окренуто ка царици) пристно у њеном погребном храму сугерише да су били интимни и да су желели да смрт не прекинe ту интимност.
[2]Владавина Екхатона и Нефертити била је обележена низом радикалних друштвено-религијских реформи и промена, које се неретко повезују управо са утицајем царице Нефертити. Од пете године Екхатонове владавине, Атон постаје главни бог Египта. Ранији храмови се затврају а двор се преноси у нови престоницу. Нефертити и даље има значајну религијску улогу и са својим супругом се приказује као служитељ богова. Представе у којима се приказује сугеришу да је заиста имала снажну улогу на двору, будући да је приказана често на начин на који се приказивао искључиво фараон. Начин на који је приказивана у египатској иконографији показује да су те представе имале за циљ да буду оваплоћење поменутих реформи. Штавише, она је део божнске тријаде у којој су она и њен супруг као мушки и женски принцип бога Атона. Њена полност је истакнута привлачним телом а плодност осликавањем шест египатских принцеза које је родила. Чини се да је она, практично, приказана као богиња плодности. Нефертити и царска породица се приказују на религијској стели, градским зидинама, гробницима (не само царским) и на четири угла саркофага свог супруга).
[3]Тuyа је била кћер војног заповедника Руја и, вероватно, високо позиционирана свештеница. На откривеним споменицима увек је приказана поред свог мужа или сина, као потпорни зид за колосалну статуу. Стасавала је уз царицу Ситре, мајку фараона Сета, као добро образована млада принцеза која је познавала језике, књижевност, ритуале, религију, историју и дипломатију. Када је Сет постао фараон, Тuyа је већ била добро припремљена за нову улогу - позицију Велике краљевске жене фараона. Заједно са сугругом побринула се да њихов син постане велики и успешан владар. Та брига настављена је и по смрти фараона Сета. Лако је препознати њен утицај у владавини новог господара Египта а препознатљива је и промена његове политике од тренутка мајчине смрти. Раније је био боља и моћнија верзија свог оца освајача али се временом све више фокусирао на ситуацију у земљи. Можда се уморио од интензивних акција, ратова и освајања нових земаља али је могуће да је смрт његове мајке и још једне важне жене у његовом животу убрзо након тога променила славног египатског фараона.

Извори:

 

Елена Ђукић III-2, Тринаеста Београдска Гимназија, 2021/22

Дуња Цекић III-2, Тринаеста Београдска Гимназија, 2021/22

Јован Благојевић