ТРИ НАЈЗНАЧАЈНИЈА АРХЕОЛОШКА ОТКРИЋА – ЈУЛ 2022

3. МОЗАИЧКИ ФРЕСКОПИС ХУКОКА- најстарији приказ значајних женских ликова из наратива о судијама Израиловим
Током овогодишњег ископавања откривен је први познати приказ наратива из Књиге о судијама на којем су приказане значајне женске личности, пророчица и судија Девора и Јаилa, жена која је погубила хананског војсковођу Сисару чије су снаге претходно поражене од израилске војске.
Тим стручњака и студената предвођен угледном професорком религиолошких наука са Колеџа за уметност и науку при Универзитету Северне Каролине (College of Arts & Sciences University of North Carolina at Chapel Hill) Џоди Магнес (Jodi Magness) наставио ке да откопава мозаичку композицију древне синагоге у Хукоку, Доња Галилеја (Huqoq, Lower Galilee). Тамошња синагога је стара око 1600 година и истраживања у њој, започета пре пандемије вируса КОВИД 19 подарила су значајне мозаике на којима су приказани бројни библијски мотиви, као и неки ванбиблијски наративи (сусрет Александра Великог и јерусалимског првосвештеника, јеврејски натпис окружен људским фигурама, животињама и митолошким створењима укључујући путије или купидоне, хелиос-зодијачки циклус). Први мозаици су откривени 2012. год. Од тада су препознати бројни прикази: повратак ухода који носе грооз на штапу уизмеђу себе (као знамење богатства обећане земље, Бр 13:23), човека који води звер на ужету уз натпис мало дете ће их водити (Ис 11:6), Нојев ковчег, раздвајање Црвеног мора, пророк Јона и морска неман, изградња вавилонске куле, оаза Елим, место где се Израилци су логоровали  након бега из Египата (Изл 15:27), као и приказ четири звери (светска царства) из Данила 7 (са арамејским натписом).
Током овогодишњег ископавања откривен је први познати приказ наратива из Књиге о судијама на којем су приказане значајне женске личности, пророчица и судија Девора и Јаила, жена која је погубила хананског војсковођу Сисару чије су снаге претходно поражене од израилске војске.

Девора, Варак и Сисара и њихов значај за древни Израил
Девора је једини женски судија у Библији, личност која се истакла у више области. Јасно је да је она једна од најистакнутијих библијских личности која служи као древно-израилски пророк, судија, војни вођа, композитор и минстрел (Суд 4-5).
Два поглавља приказује њен примеран и моралан карактер и указују да су људи гајили велико поштовање и љубав према њој. Слично Мојсеју пре ње, и Давиду доцније, она је објединила улоге пророка, националног вође и војног заповедника.
Будући да је живела на подручју Јефремовог племена (4:5), Девора је највероватније била и припадница истог. Управљала је Израилом  60 година током 12.в. пре Хр. Њена управа над Израилом покрива две деценије националног страдања које је узроковало рат против Хананаца, после којег је уследило 40 година мира.
Чини се да је Девора најпре препозната као пророк, а потом као судија/вођа, затим као војни заповедник (5:15) и на послетку као музичар. Она је је судила у хладу палминог стабла, а у равинистичком предању сачувано је сећање на њену праведност, отвореност и одбијање покушаја да јој се показује нарочита наклоност.
На библијску позорницу, Девора попут других судија у Књизи о Судијама, ступа без фанфара. Библија бележи да против ње није било буна нити изражених неслагања. Њено неприкосновено вођство није било изведено из пола, већ из карактера и даровитости. Јевреји су препознали њен дар и напредовали су под њеном управом. Њено име значи пчела или пчела-радилица
Судије 4-5 су необичне и по томе што је ово прво место у библијским наративним хроникама у којем се комбинује историјска приповест са поезијом. Поглавља се допуњавају у детаљима, увидима и оценама.
Оба поглавља почињу са израилском непослушношћу, живо описују свети рат и његове учеснике и на крају представљају победоносни резултат: земља је починула на 40 година (5:31). Посматрано из друге перспективе: људи су сагрешили, страдање их је научило покајању и завапили су Богу, Господ им одговара планом за ослобођење.
Иако хананаски народи то нису знали, ово је био свети рат.
Поглавље нам представља три вероватне зоне: почетно бојиште око брда Тавор и Језраелске долине (4:12); Танах (5:19) и капије Хазора и других великих хананских градова (4:23; 5:11). Поглавља 4 и 5 скицирају карактере људи који су укључени у рат. То су били:
– Варак који је изненада, на Деворину заповест, постао главни заповедник израилских снага; он је прихватање те улоге условио тиме да Девора крене у борбу са њим. Пророчица је прихватила ово истовремено, пророкујући да Господ Сисару дати жени у руке (4:8–9).
– Јавин, ханански краљ који је господарио Хазором (4:2)
– Сисара, Јавинов генерал који је изражаовао непоколебљиву веру у своје оружане снаге, 900 гвоздених двоколица (4:2–3)
– Племена Нефталимова и Завулонова следе Јефремово племе, баш као и народ Исахаровог племена и Махира; сви марширају за Вараком и сви одају похвалу Девори (5:14–15)
– Припадници Рувимовог, Дановог, Асировог племена и народ Филеада (5:15–17) исмевају позив у свети рат.
Поред Деворе, у приповести се јављају и други женски ликови. Назначајнији међу њима је Јаела, хананејка која  позива Сисару у свој шатор, да би га потом погубила (4:17–22; 5:24–27). Спомиње се и Сисарина мајка. Њу Девора замишља како, са градским музичарима, забрнуто на прозору очекује синовљев повратак (5:28). Ту су и хананске даме које мисле да њхови ратници касне зато што су се заузели око поделе богатог ратног плена и живају у женама које су отели (5:29–30).
У наративу се јавља и неколико успутно споменутих личности:
– Лафидот, Деворин супруг (4:4)
-Евер Кенејин, муж Јаеле (4:11). Према предању, Кенејци су водили порекло од Јотора, Мојсејевог таста.
Деворина позорница се поставља Господњим судом против Израила. Јевреји чине оно што је зло у очима Господњим, и зато их је Господ предао у руке Јавина, господара Ханана (4:1-2). Стешњени у неплодим брдским областима, далеко од трговачких путева, Јевреји економски посустају под владавином Хананаца (5:6).
Девора позива Варака из Кадеша у Нефталим и говори му да га је сам Господ изабрао да заузме Тавор са 10.000 ратника Нефталимовог и Завулоновог племена (4:5–6). Господ обећава победу и ослобођење: ја ћу довести теби, на поток Кисон, Сисару, војводу Јавинова и кола његова и људство његово, и предаћу га теби у руке (4:6–7).
Поглавље 4 истиче сукоб имеђу Јевреја и Хананаца. Племена су се ставила под Варакову команду. Сисара је то чуо, узима бојна кола и иде на  Wadi Kishon (4:12–13). Као што је обећао, Господ баца Сисару и његов трупе у панику (4:15). Пошто се борба окренула против Хананца Сисара бежи, пешке. Исцрпљен, он долази пред шатор Јаеле, која му доноси млеко и поставља му ћилим да почине, али га потом погубљује на спавању, тако да Варак затиче само тело када се недуго потом појавио на месту ових догађаја (4:17–22).
Поглавље 5 је поетско. Оно садржи Деворину песму која одише укусом реализма и истиче улогу жене. Балада преноси снажну причу, одјекује детаљима које доноси очевидац. Слично Плачу Јеремијином и Марковом еванђељу, читалац се уводи у атмосефру смрти. Могли би да лако замислимо Деворино гласно певање и позивање Варака да игра и пева са њом међу победничком војском. Њен лидерски стил истиче групу победника, она радо препознаје ко им се прикључио и служио. Она и другима упућује похвале, али истовремено то чини на подстицајни начин, како би изградила њихове вође.
Ова песма се сматра једним од најстаријих примера јеврејске поезије. Као таква, она наставља традиционалне хвалоспеве који за циљ имају учине бесмртнима победе о којима певају. Тако, Песма Мојсејева и Песма Маријина, представљају израилске победничке песме које величају победу извојевану преласком Црвеног мора (Изл 15:1–21). Деворина песма садржи много јеврејских речи које су сада непознате. То је разлог због којег су преводи доста варијабилни.
Девора пева  о Господу, али у односу према Јеврејима. На пример, она говори о земљотресу, пљусцима, Господњем маршу под којим планине подрхтавају (5:4–5). Уствари, и саме звезде небеске су се покренуле против Сисаре и Хананаца (5:20). Заслуга за победу у светом рату неизоставно припада Господу (5:5).
Девора је названа мајком Израила (5:7). То је вероватно једна од граничних титула која се јавља у Светом писму и указује на ауторитет. Век доцније, мудра жена из области од Авела до Вет Махе описује свој град у истим фразама док се обраћа Јоаву, током грађанског рата (2 Сам 20:19). Доста раније, Јосиф себе назива фараоновим оцем (Пост 45:8).
Деворина последња реч потврђује Јаелин поступак јер је назива најблагословенијом међу женама (Суд 5:24). Слична титула додељена је Јудити, јунакињи девтероканоског списа, која је одсекла главу асирском војсковођи Холофернесу и тако спасила свој народ (Јдт 13:23-25). У Новом завету, сличан израз се повезује са Маријом, мајком Господњом (Лк:26–28, 42). Коначно, Девора упућује снажни молитвени вапај да сви непријатељи Господњи поделе судбину Сисаре и погину (Суд 5:31). Према равинистичком предању, Девора је написала Пс 68 који је заиста веома слича ономе што начазимо у оба поглава, а нарочито у Суд 5.
Деворин рат променио је историју. Сви Сисарини снови да са 900 ратних двоколица порази Египат и успостави нову светску силу букавално су завршили у блату које је направила киша коју је послао Господ. (5:4.1). Деворин рат је ефикасно уклонио Хананце са позорнице древног света. Да, захваљујући овој победи Израилци су могли населити у плодне равнице уз путеве који су им омогућили трговачку размену (5:7). Судија Гедеон је на темељу Деворниног дела могао да изнова војно уједини племена Израила (пре свега Завулоново и Нефталимово) у борби против Мадијаца и Амалаичана (6:33-35). Грешка је можда била у томе што Израилци нису постали господари ковачница. Суседни народи су се већ бавили топљењем гвожђа. Израилци се у томе нису прилагодили, нити су преузели технолошка достигнућа противника).

Девора на мозаику хукокске синагоге
Жене повремено биле приказане у мозаицима синагога, али прикази библијских прича са женским херојима попут Дебора и Јаилe су веома ретки. Проф. Магнес и његов помоћник са Универзитета Малте (University of Malta) Денис Мизи (Dennis Mizzi) организовали су ископавање у југозападном делу синагоге где је откопан део пода украшен великом мозаичком плочом подељеном у три регистра. Сваки регистар представља једну сцену из Судија 4.
Први регистар приказује Девору испод палме. Њен поглед је усмерен на наоружаном Вараку који носи штити. На средњем делу ове композиције, који је доста оштећен, приказан је Сисара који седи. На трећем регистру приказан је убијени Сисара који крваридок Јаела забија шаторски колац у његову слепоочницу. Проф. Магнес истиче да је ове епизоде представљају први приказ библијских хероина, Деворе и Јаеле у древнојеврејској уметности подсећајући да је овај наратив, заједно са сценама представљеним у ИНав 19 могао имати нарочит значај за јеврејску заједницу у Хукоку која је живела у  истом географском региону (територија Нефталима и Завулона) на којем су се одиграли ови епски догађаји.
Међу новооткривеним мозаицима налази се и фрагментарни јеврејски посветни натпис унутар венца, окружен панелима висине 1,8 и ширине 2м. Приказане су две вазе у којима се налазе саднице винове лозе. Винова лоза формира медаљоне који уоквирују четири животиње које једу гроздове: зец, лисица, леопард и дивља свиња.
Значајно је да је ово други пронађени приказ наратива из Судија у овој синагоги. Пронађена су два панела са мотивима из живота судије Самсон. На једном је приказан Самсон који односи градску капију Газе (Суд 16), а на другом  његово паљење филистејских поља посредством лисица и бакљи (Суд 15:4). Овде је значајно напоменути да је последње споменути библијски наратив био узрок неразумевања и чак подсмевања Библији. Наиме, поменута животиња је поистовећена са европском лисицом. То је била основа за изругивање европских критичара бибијском тексту (нпр. Волтер је питао како скупити  300 животиња које су склоне осами). Међутим, чини се да се овде говори о шакалима (уп. Пс 63:11) који су били непознати у Европи.
Пољопривредно насеље Хукок, близу Галилејског мора, се према неким схватањима спомиње у Старом завету. Током византијског периода (324–634 н. е.), Хукок је, као и многа села у Галилеји, био је велико и напредно насеље. Тамошња импресивна  древна синагога је саграђена у 4. или 5. в. хр. ере, али је била у употреби само кратко време пре него што је потпуно напуштена.  У 14. в. (период Мамелука), синагога је обновљена и проширена, можда у вези са успоном предања да се у близини налазила гробница пророка Авакума, место које је постало ходочасничко средиште позносредњевековног јудаизма.
Са открићем сцена које причају причу о Дебори и Јаили, Хукок-мозаици настављају да нуде изненађујуће увиде на теме и мотиве ране јеврејске уметности. Због своје невероватне очуваности и разноврсног садржаја, мозаици Хукок су проглашени једним од 100 археолошких ризница прошлости. Мозаици су уклоњени са локалитета ради конзервације, а ископане површине су затрпане. Планирано је да се ископавања наставе у лето 2023. Покровитељи пројекта су UNC-Chapel Hill, Austin College, Baylor University, Brigham Young University and the University of Toronto, а реализатори ученици и  наставно особље конзирцијума школа на челу са Универиетеом Северне Каролине- Финансцисјку подршку за текућу сезону ископавања дали су и  National Geographic Society, Loeb Classical Library Foundation, Kenan Charitable Trust и Carolina Center for Jewish Studies at UNC-Chapel Hill.
2. ДЕШИФРОВАН НАЈСТАРИЈИ ПОЗНАТИ НАТПИС ПРОНАЂЕН У ЈЕРУСАЛИМУ?
Током позног БД неки од становника Јерусалима дошао је у озбиљан сукоб са градским управитељем. Археолози су открили закопани ханански храм, тзв. храм стубова који је био уклесан у стену око 25м изнад гихонског извора пре неких 3700 година. Унутар храма пронађена је кречњачка плоча која се датура у време око 1300. год. пре хр. На овој плочи исписана је клетва против градског управитеља (sarha-ir). Клетва садржи 20 речи и 63 слова исписаних прото-хананским писмом (које је идентично или веома слично са прото-синајским писмом). Текст је лепо очуван на плочи димензија 26,7Х20,8см.
Проклет, проклет, сигурно ћеш умрети;
Проклет, проклет, сигурно ћеш умрети;
Управитељу града, сигурно ћеш умрети;
Проклет ћеш сигурно умрети;
Проклет ћеш сигурно умрети;
Проклети, сигурно ћеш умрети.

Ово је најранији познати натпис досада пронађен у Јерусалиму. Припада групи тзв. hex-натписа и у смислу других натписа ове групе може се рећи да је монументалан, објашњава проф. Гершон Галил (Prof. Gershon Galil), шеф Института за библијске студије и античку историју и Одељења за јеврејску историју на Универзитету у Хаифи (Institute of Biblical Studies and Ancient History, and Department of Jewish History, at the University of Haifa), који га је дешифровао и протимачио дванаест година након што је откривен у ископавањима археолога Ели Шукрона (Eli Shukron).
Камена плоча има украшене ивице, а ко год да је то урадио, није се се глупирао патетичним вудуом насликаним мастилом или крвљу или било чим на комаду грнчарије. У овом случају, мржња је буквално била урезана у камен. Ко год да је ово урадио, заиста је желео да управитељ града умре, примећује Галил.Постоји, ипак, могућа сличност са вуду-обрасцем. Наиме, плоча је на више места пробушена и то намерно. Направљено је десет рупа које формирају груби круг. Оне се налазе са стране на којој је исписан итекст, али не пролазе кроз плочу те стога нису могле да будуу направљене како би омогућавале да плоча буде окачена. Натписи обично немају рупе, тако да су оне неизоставно имају симболички смисао, каже Галил додавши да оне представљају: још један облик жеље да нанесе штету управитељу града Јерусалима.
Није познато које је желео овакву судбину градском управитељу, али су то највероватније били политички противници, што потврђује и чињеница да проклетство укључује и званичну улогу онога на кога се односи. Да су супроклетство осмислили његови укућани нпр., вероватније би било да уместо одређења градски управитељ буде написано његовоиме,  Библисјки текст као и неоасирски списи, такође, описују више сукоба између градских поглавара и и њихових поданика.
Храмски комплекс на падини планине, изнад којег је подигнута Храмска гора изнад извора Гихон настао је, према археолошким сазнањима, у средњем БД око 1.700. год пре Хр. Одаје су уклесане у стену и допуњене зидовима од камених цигала. Плоча проклетства пронађена је 2010. године преуређена у камен у зиду који ће затворити храм за сва времена. Тиме се намеће питање. Храм је, чини се био у употреби око једног миленијума. Очекивано је, стога, да се у њему нађе велики број плоча проклетства или ниједна. Зашто само једна? Према Галилу, простор је периодично чишћен, тако да су многи предмет  избачени, али да је овај избегао такву судбину. А онда је цар Језекија уништио храм и плоча је била забијена у зид којим је храм затворен.
Шукрон истиче топографски аспект. За разлику од Мегида, на пример, где је један слој изграђен на следећем стварајући Тел (хумку) у равници, ово је падина брда. Нагиб. Уколико  градите на згради или рушевинама, и све ће се откотрљати низ падину. Он сматра да је засигурно у подножју падине било десетине плоча проклетства које су одавно се вратиле у прах. То се могло десити и овом натпису о чему сведочи известан број огреботина. Аутор натписа је вероватно  следио праксу проклињања која је била позната и практивонана широм древног Медитерана. Она је имала за циљ да се натрпридне силе усмере против људи које мрзиш, писаним путем. Проклињања против демона пронађена су Месопотамији. Познате су египатске таблице проклетства у којима се посмињу значајни ханански градови. Египатска пракса проклињања укључивала је исписивање проклества на керамичкој посуди која би се разбијала, очигледно у жељи да онај који се проклиње доживи исту судбину. Проклества против непријатеља којима се жели зло урезана на оловне плоче пронађена су бачена у бунаре древног гробља у Атини пре око 2500 год., а недавно је пронађен и надгробни наптис Јакова прозелита којим се потенцијални оскрвнитељи његове гробнице проклињу. Неки сматрају да новопронађени натпис Јерусалима сугерише да је израилска пракса проклињања научена и усвојена од древних становника Ханана. Камен је коришћен у вуду-ритуалу који су вероватно извршили свештеници или друге важне личности у граду које су се сукобљавале са највишим градским званичником.
Нови натпис доказује да Јерусалим није био само утврђени град, већ и веома важан културни и култни центар, у којем су деловали врсни писари и софистицирани магови који су могли да испишу овак значајан монументални натпис и вероватно одрже вуду-обред, рекао је Галил додајући: будући да је то најранији познати натпис ове врсте у Ханану, мора да је служио као модел другим писцима и свештеницима у каснијим периодима и на различитим местима у земљи.
То нас подсећа на још један древни текст, недавно пронађен - евалске таблице проклетства. О њима је писано током марта ове године. У питању је оловна плочица која садржи најраније познато писано спомињање божанског имена Јахвеа, веома индикативно повезано са могућим обредом обнове савеза у којем је Евал, као библијска гора проклества логично фигурирала као често где је било вероватно (па чак и донекле очекивано) пронаћи натпис:
Проклет, проклет, проклет – проклет од Бога ЈХВ.
Умрећеш проклет.
Проклет ћеш сигурно умрети.
Проклет од ЈХВ – проклет, проклет, проклет.
Плочица је по исписивању била пресавијена, а натпис  уочен посредством томографског скенирања такође је дешифровао и протумачио проф. Галил. Датирање натписа у позни 13. в. пре Хр. засновано је на металуршкој анализи.
Иако се и даље воде спорови како око аутентичности проналаска плочице са Евала, тако и читања тамошњег текста, јасно је да је сам текст како је прочитан од стране проф. Галила у складу са библијским предањем (Пнз 11:26.29). Проналазак јерусалимског проклињања, чије је читање прилично јасно и лако, може да помогне у контекстуализацији и евалског натписа будући да, иако се не пририва ниједно специфично божанство, а свакако не Јахве, потврђује да је пракса проклињања била веома распрострањена на подручју древног Оријента. И јерусалимски и евалски натпис су пример тзв. протохананског или протосинајског писма, што је најпознатији облик алфабетског писања осмишљен од древних хананских радника у египатским рудницима Синаја. Како се чини, јерусалимско проклињање је древнији текст, а  евалски еквивалент је можда имитирао древну форму писања у нади да ће тиме бити допринето снази написаног.
Јерусалимско проклињање није само најстарији текст пронађен у Јерусалиму, већ и пример најране употребе тзв. одређеног члна у семитском алфабету. Он није постојао у акадском, угаритском и познатим примерима прото-хананаских текстова. Оно што је још занимљиво у вези са овим текстом јесте да се у речи проклет пишу и самогласници, док су остале речи написане без њих. То значи да писање није потпадало под строга правила као штоје то било касније или данас. Вероватно да је све зависило од писара и онога ко је писара обучио, односно школе којој је припадао. Угаритски текстови, као евалско проклињање су такође недоследни по овом питању.
У ствари, најранији текстови су могли бити написани с лева на десно, здесна налево или обоје. Педантност у правопису и правцу писања рефлектује релативно позни развој из времена од 1000 год. пре Хр. То објашњава зашто нико до сада није дешифровао текст јерусалимског проклињања.
IAA је у вези дешифровања које је понудио проф. Галил опрезно саопштила су понуђена решења занимљива, да их не може потврдити ни оповргнути будући да су извођена независно те да у процес истраживања нису имали увид, каои да очекије даља научна истраживања и објаве будући да саопштење које је дато одступа од академских норми да се, пре обраћања средствима за масовну комуникацију, налаз објави у академски признатом часопису, предма је сам проф. Галил најавио да ће се и то десити у року од неколико месеци. Он је рекао да је чланак већ прихваћен у значајном научном часопису, али да је одлучио да у међувремену закључке и слике представи и широј јавности.
У поменутом храмупронађена је и ретка хоризонтална масаба. Наиме, већина масаба су усправљено камење и древна култна места су неретко веома испуњења таквим култним предметима која су, по неким схватањима, апредстављала фалусни симбол плодности. Ипак, у неким случајевима масабе су намерно постављане у положен положај. Такав пример имамо у месту бикова односно археолошком налазишту са тла северне Самарије из 13-12. в. пре Хр. Не зна се разлог због којег су ове масабе полагане, али се зна да нису служиле за седење.
Коме је, међутим, припадало светиште у којем пронађен најдревнији познати јерусалимски натпис? Неки сматрају да су у питању били Јевусеји, древни хахански народ који је господарио Јерусалимом у времену пре него га је заузео цар Давид учинивши га својом престоницом. Са друге стране, постоје неке библијске референце које сугеришу да је град током неког периода био под влашћу Хетита који су се населили на овом подручју из Анадолије или Сирије. Поуздан одговор изостаје.

1.  ГРАЂЕВИНСКИ РАДОВИ ОТКРИЛИ ДРЕВНУ АРХЕОЛОШКУ РИЗНИЦУ ПОКРАЈ ЗАПАДНОГ ЗИДА ДРЕВНОГ ЈЕРУСАЛИМА
Ископавања Старог града, због радова на побољшању приступа за особе са инвалидитетом открила суукрашену вилу из 1. в., уљане лампе и микву (ритуално купалиште) која је гледало на еспланаду храма. Уградња лифта обично не укључује двомиленијумско понирање у историју древног града, али у Јерусалиму, чак и наизглед једноставни грађевински пројекти могу довести до археолошких подухвата.
Археолози са Јеврејског универзитета у Јерусалиму (Hebrew University of Jerusalem) су саопштили да су дошли до бројних открића. Откривена је наиме украшена вила са сопственим ритуалним купатилом, и то као последица рада на побољшању пристуапа јерусалимском западном зиду.
Вила, која се налази неколико корака од места где су стајали библијски јеврејски храмови, откривена је током неколико година ископавања спасавања у јеврејској четврти историјског Старог града Јерусалима. Археолози врше ископавања како би направили научну студију о древним артефактима и зградама пре него што буду уклоњени како би се направило место за савремену изградњу.
Западни зид у Јерусалиму је најсветије место где Јевреји могу да се моле, а милиони верника и туриста га посећују сваке године. Али да би дошли до локације из суседне јеврејске четврти, посетиоци обично морају да се спусте низ 142 степеника или да обилазе градске зидине до једне од оближњих капија.
Компанија за реконструкцију и развој Јеврејске четврти је 2017. добила зелено светло за почетак изградње два лифта како би посетиоци могли лакше да се спусте са 26м. Локација је била уски део углавном неизграђене падине који се наслањао на постојеће степениште на источној ивици Јеврејске четврти.
Зид Запада није привилегија, он је базичан за Јевреја или за било коју особу из целог света која жели да дође на ово свето место. Морамо то омогућити свима, рекао је Херцл Бен Ари (Herzl Ben Ari) извршни директор развојне групе (CEO of the development group). Међутим, као и у другим древним градовима (Цариград, Рим, Атина, Солун...) археолошка открића су успорила реализовање развојних пројеката. Пет година након почетка подухвата, археолошки радови су при крају, али се очекује да ће лифтови бити пуштени у рад тек 2025. године. Парцела на којој ће лифт бити изграђен остала је недодирнута, дајући нам велику прилику да прекопамо све слојеве, све слојеве древног Јерусалима, рекао је Михал Хабер (Michal Haber), археолог са Јеврејског универзитета у Јерусалиму.

Током ископавања, археолози су пажљиво скидали узастопне слојеве конструкције и крхотина који су се накупили током два миленијума у дубини од преко 9м. Историјске тачке пута укључивале су османске цеви уграђене у 2.000 година стар аквадукт који је снабдевао Јерусалим водом из извора у близини Витлејема; ране исламске уљане лампе; цигле са утиснутим именом 10. легије, римске војске која је пре два миленијума опседала, уништила Јерусалим, а затим га користила као место свог логора и остатке јудејске виле из последњих дана пре уништења древног јеврејског храма 70. год. хр. ере. 
Археолог Орен Гутфелд  (Oren Gutfeld) рекао је да су били изненађени када су открили трагове реконструкције Јерусалима као римског града Елије Капитолине у 2. в. Фрагменти фресака и сложени мозаици из виле указивали су на богатство станара дома. Али када су стигли до темеља, Гутфелдов и Хаберов тим је направио последње откриће - приватно јеврејско ритуално купатило уклесано у кречњачку планинску падину и засвођено огромним обрађеним камењем. Хабер је рекао да је најзначајнија ствар у купатилу, познатом као микве, била његова локација која гледа на еспланаду храма. Ми смо (захваљујући овом открићу – прим, ур) у богатом крају града уочи његовог уништења, закључује Хабер 
 
Извори: 
https://bkcentar.rs/sr/blog/mozaicki-freskopis-hukoka-najstariji-prikaz-znacajnih-zenskih-likova-iz-narativa-o-sudijama-izrailovim 
https://bkcentar.rs/sr/blog/desifrovan-najstariji-poznati-natpis-pronadjen-u-jerusalimu 
https://bkcentar.rs/sr/blog/gradjevinski-radovi-otkrili-drevnu-arheolosku-riznicu-pokraj-zapadnog-zida-drevnog-jerusalima