Библија

Настасијевић сажима реченицу до есенције, не би ли оставио довољно простора за одјек празнина. Овај језички одзвон уводи интроспективну тишину, период очишћења који, иако испуњен тмином, чека на откровење.

Joван Благојевић

др Сеид Халиловић ма Јован Благојевић

Сарадници Библијског културног центра су 15.септ. имали прилику да у организацији Дома Омладине Београда посете Пакрац и да у сарадњи са епархијом пакрачко-славонском органиозују пригодни програм. Ово је била прилика да се упознамо и са значајем пакрачке библиотеке, јединствог културног-историјског споменика неизмерног значаја. Нарочито је задовољство, што су прва два издања Библијског културног центра од овог дана део ове значајне институције.

Иван В. Лалић је један од највећих новијих српских песника, чији је духовни опус препознат и награђен Жичка христовуљом

снимак првог дела трибине Религијске рефлексије у поезији Миодрага Павловића и Ивана В. Лалића. Трибина је организована у сарадњи Библијског културног центра и Дома Омладине Београд

Апокалипса се лечи лепотама, написао је Миодраг Павловић у поеми Бекства по Србији. Нек те не плаши дубока тама, ту почиње препород, записао је затим. Апокалипса као мотив код Павловића не подразумева размишљање о догађајима који воде завршетку историје. Она је стање повезано са етиком, осећањима, враћањем себи и ближњима. Баш због тога што је повезана са психом, апокалипса и може да се „лечи“. Лепоте су излаз из хаотичног стања, оне су нит решења.

Овај видео представља покушај пружања сажетог приказа трагања за одговорима на вечита питања смтности и патње.

Иза маслине скривен посматрам шта се збива у тој ноћи на ивици грома- написао је Миодраг Павловић у својој збирци С Христом нетремице, објављеној 1999. године. Овај стваралац који се на свом замишљеном путовању кроз људску историју у многим својим песмама „дружио“ са древним човеком, ложио ватру са нашим прецима, ослушкивао њихов начин размишљања, спремао оброке на њиховим огњиштима, овог пута је скривен. Питамо се због чега је, када је су у питању догађаји описани у Новом завету, у тој мери нем и тих.

„Исконско“ је вероватно адекватна реч за оно чиме је привучен Миодраг Павловић када описује живот старих времена, палеолита и неолита. Није то ни паганизам ни митолошко, што га наводи да неуморно разматра ритуале и уметничку праксу старих народа. Нешто универзално, као што је камен или вода, оно од чега је човек створен и чији је део, наставља свој живот у нама, мада је потиснуто хуком савременог живота.