Библија

Округ Тусба у турском региону Вану током готово три века припадао је тајанственом краљевству Урарту (861-590. пре Хр.). Сада је у овом региону откривена масивна статуа тешка око тону. Област ископавања означена је као Гарибин Тепеу, а пронађена статуа представља први проналазак те врсте у региону. Статуа је дуга приближно 2м, а широка 1м. Иако је артефакт претрпео оштећења чини се да је у изворном стању био беспрекорне израде. Значајно је да је статуа пронађена на око 30км од средишта једног од престоних градова Урарту царства, Ван и на око 3км од историјског замка Ајанис, локације која се показала као богат извор историјских артефаката. Након откопавања, статуа је превезена у Ван музеј на рестаурацију и даље проучавање.

Јануар текуће године омогућио нам је сусрет са бројним археолошким открићима. Међу њима два нарочито значајна долазе из Египта. И док открића у посмртном храму Хатшепсут и близини истог омогућују боље разумевање недовољно историјски осветљеног периода древне империје, анализа египтаске мумије која се налази у Италији потврђује да је црна смрт била позната древним Египћанима, а можда и библијским писцима. Коначно, јединствена култна структура у Јерусалиму, недалеко од Соломоновог храма указује нам на постојање дисидентских култова у јудејској престопници, али и потврђује библијска сведочанства о верској политици царева-реформатора.

Писац књиге „Химна вере“ на један оригиналан начин излаже (готово) целокупну старозаветну историју спасења у оквиру једне прегледне-панорамске, историјско- богословске анализе, поткрепљене најновијим научно-археолошким достигнућима старозаветне библистике. Пишчева оригиналност огледа се, пре свега, у једном аутентичном покушају повезивања питања вере у нашем животу и времену, са отачким и библијским предањем Цркве. Ово запажање долази до изражаја у чињеници да је његов начин писања проткан једном катихетско–мисионарском нотом, приступачном и интересантном како вернима, тако и свима онима који се по први пут сусрећу са библијским темама.

Острво Фаилака је било познато и по пољопривредним производима; његову плодност омогућило је обиље извора слатке воде, који и данас снабдевају острво великим делом воде за пиће. Острво је било оаза у већем, сушном региону, што је довело до схватања да је оно можда митски Еденски врт. Цивилизација Дилмун, описана је као место "где сунце излази и земља живих". Дилмун игра значајну улогу у бројним месопотамским митовима. У митовима о потопу, регион је вечни дом Утнапиштима, месопотамског Ноја. А у неким митовима, то је чак и локација на којој се догодило стварање света.

Дворана оружија је просторија у облику трапеза. Изузетну групу оружија чини 9 мачева, 12 врхова копаља и четворострука спирална плоча. Приликом ископавања пронађен је и фрагмент сребрне игле.Оружије је пронађено између урушених блокова северног и јужног зида просторије, у близини западног зида просторије, где је било груписано и можда повезано. Стање очуваности јасно показује да су ови предмети били уско повезани једни са другима. Били су окачени на зид или наслоњени на њега, вероватно у симболичке/ритуалне сврхе. Мачеви су направљени су од легуре арсена и бакра. Три мача су била изврсно украшена сребром. Мачеви имају укупну дужину од 45 до 60см, што их класификује у групу тзв. кратког мача или дугог бодежа.

Глинена плочица првобирно је откривена 1882. год. у древном Сипару, једном од значајних месопотамских градова чији се остаци налазе у близини савременог Багдада. Ова јединствена плочица изазивала је научнике дуже од једног века. Недавни напредак у разумевању клинастог писма омогзућио је и дешифровање текста са полеђине ове плочице. то је довело до невероватног открића - нових детаља који повезују древна вавилонска веровања са наративима о потопу познатим многима широм света, али и у библијском тексту.

Последњи месец 2024. године нам је понудио различита открића из области археологије библијског света међу којима се истиче откриће потенцијалног настаријег, до сада непознатог, алфабетског писма. Уз то су и значајна октића са подручја древне Асирије до којих се долази новијом археолошком методом – магнетометријом. Коначно, откриће повезано са Новим заветом нам даје могућност бољег разумевања библијског одељка смештеног у област Паније и Цезареје Филипове.

Најмање 405 праисторијских планинских култних локалитета до сада је идентификовано у јужном Негеву - а већина пустиње тек треба да се испита у складу са стручном праксом, каже Узи Авнер (Uzi Avner), стручњак за пустињску археологију у Научном центру Мртвог мора и Араве (Dead Sea & Arava Science Center). Он је идентификовао 234 светишта на отвореном (позната и под отвореним небом) у Негеву и југоисточном Синају која датирају од пре око 9.000 до 4.000 година.

Док открића са подручја Ханана, односно са Тел Шимрона и околине Бет-Шемеша могу да послуже у разоткривању заборављених култних пракси и веровања предизраилских становника Ханана, а посредно можда и Израилаца који су се населили у овим областима, истраживање везе прасторијских симбола коришћених на древнооријенталним цилиндричним печатима са прото-клинастим писмом и египатским хијероглифима открива загонетне, каткад и невероватне путеве језика и писања, све до библијских наратива.

Некада импресивно упориште Римског царства, град Дура-Еуропос, који се налази дуж обала реке Еуфрат у источној Сирији, представља ризницу археолошких открића. Међутим, једна од њених најпознатијих карактеристика — најстарија дом- црква икада откривена — можда није оно што се први пут чини. Објављујући у часопису Journal of Roman Archaeology, два научника су сугерисала да иако је зграда сигурно најстарије место хришћанског окупљања икада откривено, термин „дом- црква“ је вероватно погрешан назив.