Еванђеља

Најдирљивији пример изненађујућег одсуства у нашим еванђељима односи се на Исусово детињство. Какав је био Исус као дете? Како се понашао овај млади Син Божији? Да ли је неко знао да је божански? Осим јединствене приче у Луки 2, четири еванђеља нам не говоре. Имамо, међутим, апокрифно еванђеље које говори о томе. Зове се Томино еванђеље детињства и већ дуго добро је познато научницима. Штавише, 13. јуна 2024 објављено је да је откривен нови рукопис овог еванђеља који је наводно најстарији писани запис о детињству Исуса Христа.

Фебруар 2023. год. био је археолошки необично богат месец. Бројни налази са подручја библијског света привукли су пажњу научника, а два која ми издвајамо повезана су са подручјем древне Месопотамије и датирају се у време Сумера. Пронађена је, наиме, сумерска пивница, тарвена чија старост сеже 5000 година унатраг. Други налаз, нешто млађи из периода неосумерске ренесансе сматрамо најзначајнијим проналаском овог месеца и повезан је са именом краља Гудее – остаци краљевске палате, и још значајније, храма чије је грађене описано у знаменитим цилиндрима повезаним са именом овог владара, књижевним остварењем које је поставило образац храм-градитељског жанра, веома значајног за разумевање Библијских одељака. Друго по значају сматрамо истраживањео вези између древних таблица проклетстава и текстова последњег новозаветног списа, Откривења Јовановог.

Резултат рада учесника истраживачког пројекта који је водио др Михаел Холшчер (Dr. Michael Hölscher) са Католичког Богословског Факултета Универзитета Јоханес Гутенберг у Мајнцу (Faculty of Catholic Theology Johannes Gutenberg University Mainz, JGU) је указивање на сличности у описима и фразама између древних таблица проклетства и одељака из последње књиге Новог завета, Откривења (Апокалипсе). Поменуте сличности навеле су неке да закључе да су хришћани првог века не само користили магијско-религијски образац паганских религија, "бацајући" проклетства на своје непријатеље, пре свега персонификоване у политчком систему римске империје, већ и да су се при томе окретали паганским божанствима, управо онима која су поштовали они са којима су били у сукобу. Овај, наизглед аспсурдни закључак, неминовно произилази из наведеног истраживања или постоји и могућност и другачијег схватања чињеница које је предмет истраживања?

Током ископавања у оквиру пројекта Стазама јудејских краљева (Judean Kings’ Trail Project) који спроводи Израелска управа за старине (IAA) ископана је пећина у лахишким шумама јудејске низије у близини Јерусалима. Ово је гробна пећина повезана са именом Саломе, енигматичне личности еванђелских приповести и сматра се једним од највећих и најзначајнијих погребних комплекса Израила са почетка хришћанске ере. Откривене су фотографије са ископавања у древној гробници у Израелу за коју се тврди да је почивалиште бабице присутне на Исусовом рођењу, пружајући фасцинантан увид у оно што се сматра једном од најимпресивнијих гробних пећина у земљи. IAA је објавила слике након археолошких радова који су дали нове увиде у пећину стару 2.000 година, за коју се тврди да је место сахране Саломе, која је, према неким хришћанским предањима, помогла у рођењу Исуса.