Томино Еванђеље

„Ко разумеме ове изреке неће окусити смрти“ – овим речима почиње познати гностички спис – Томино Еванђеље. Исказ није случајно стављен на почетак овог списа. Са једне стране, својом препотентношћу провоцира потенцијалног читаоца да одмах и са резигнацијом одустане од читања, а са друге да се удуби у његово разумевање. Ове речи, на тај начин, као да илустрју позицију контравезног религијско-филозофског феномена који је у познијој историји назван гностицизам. У вези гностицизма постоји велики број претпоставки, оптужби, полемика..., и то не само у списима отаца Цркве који су тежили да оспоре гностичка веровања, већ и данас код оних који се представљају као неогностици. Који су извори за разумевање гностицизма? Који је језик тих извора, линвистички и појмовни? Шта представља корпус Наг-Хамади списа? Шта је Томино евађеље? У каквом су односу изреке Томиног еванђеља и канонских еванђеља која су ушла у корпус Новог завета?

Најдирљивији пример изненађујућег одсуства у нашим еванђељима односи се на Исусово детињство. Какав је био Исус као дете? Како се понашао овај млади Син Божији? Да ли је неко знао да је божански? Осим јединствене приче у Луки 2, четири еванђеља нам не говоре. Имамо, међутим, апокрифно еванђеље које говори о томе. Зове се Томино еванђеље детињства и већ дуго добро је познато научницима. Штавише, 13. јуна 2024 објављено је да је откривен нови рукопис овог еванђеља који је наводно најстарији писани запис о детињству Исуса Христа.