Јеврејски Језик

Јануар ове године обележен је са два значајна открића која се тичу непосредно библијске археологије и са два открића која се тичу археологије библијског света, а која указују на динамику и шире међусобне утицаје у области древног Средоземља којој је припадала и територија Израила. Наиме, Открића са древног Крита нам пружају увид у необичну друготрајност минојско-оријенталне и микенско-критске традиције (препознатљиве у пракси сродничког брака) која је изнедрила и Иклаину, величанствену престоницу микенског краљевства Пилос. Открића древног града омогућавају нове увиде у организацији микенске Грчке. Истовремено две плоче исписане клинастим писмом пре око 3800 година пронађене и савремном Ираку откривају претке Израила и њихов заборављени језик, а још старији трагове сумерске пивнице откривају навике људи са тог древног подручја

Асириолози, учењаци посвећени проучавању древних језика као што су акадски, сумерски, еламитски, арамејски и угаритски често месеце и године труда улажу како би дешифровали древне изворе, реконструсиали историју, културу и веровања древних становника Оријента. Ретко када су у жижи интересовања, али када се то деси често је разлог откриће за право славље. А откриће двојезичне таблице, коју пореде са открићем розета-камена, која садржи древни акадски текст упоредно са текстом на дуго непознатом аморејском језику, чије је чак и постојање оспоравано у научним круговима, јесте разлог за слављење.Томе доприноси и очигледна повезаност овог древног језика са библијским јеврејским језиком, као и вероватноћа да је то био језик праотаца Израила, Авраама, Исаака и Јакова

Иако су хришћани на неки начин дали легитимитет Септуагинти као преводу, она није престала да узбуркава духове, овог пута чак и међу самим хришћанима. Онај који се озбиљно посветио решавању питања могућности превођења божански надахнутог текста је Ориген, чија је језичка теорија на неки начин ближа античком схватању речи као носиоца божанског звука.