The Milestones

Ретко се дешава да најзначајнија археолошка открића у области библијске археологије буду доминантно повезана са Новим заветом. Август 2024. године је такав месец. И док размишљамо о великом каменолому који је подарио плоче за ходочаснички пут којим је вероватно ходио Христос са својим ученицима, међу којима је био и Петар који је можда посматрао уграђивање огромних блокова камена из истог каменолома у храмовни комплек (што га је можда касније инспирисало за поуку о хришћанима као живом камењу новозаветног храма – богослужбене заједнице) и док читамо о открићу остатака сигагоге у Хоразиму, и то управо из времена када је Христос деловао у овом граду, не треба да заборавимо на јединствени печатни-прстен-амајлију која открива не само снажни утицај Асирије у Јудеји, већ и борбу Јудејаца да одрже свој национални идентитет. И више од тога, потврђује употребу библијских имена у периоду у који иста имена смешта и библијски текст.

Недавна археолошка ископавања у замку Кеф, древној урартској тврђави која се налази на 2.300м надморске висине у округу Адилчеваз у Битлису, у Турској, дала су изванредан низ налаза. Предвођен ванредним професором др Исмаилом Ћошкуном (Dr. İsmail Coşkun) са Универзитета Ван Јузунку Јил (Van Yüzüncü Yıl University), тим је открио артефакте који нуде нови увид у урартску цивилизацију, која је напредовала пре више од 2.700 год. Овоме треба додати "поновно откриће" скелета "Ноја", односно скелета из средине 5. миленијума пре Хр., откривеног у древном Уру. Од нарочитог значаја је чињеница да је скелет пронађен у изузетно дубоком слоју муља који се повезује са библијским потом. Не мање значајно је откриће древне винарије на Арарату што се посредно може повезати са приповешћу о Нојевом пијанству.

У једном од најимпресивнијих открића икада у области Медитерана, експедиција Универзитета у Гетеборгу (University of Gothenburg’s expedition) у Хала Султан Теке (Hala Sultan Tekke), на јужној обали Кипра, открила је величанствену ризницу од преко 500 предмета који датирају из 14. в. пре Хр., укључујући фино бронзано оружје, високо-квалитетну керамика, полудраго камење и предмети од слоноваче и племенитих метала. Библијске области и писци били су ипотнати, још у времен Новог завета са богатим кипарским наслеђем и размена између овог острва и подручја библијског Оријента била је интезивна. Међутим, то није крај у вези између библијског наратива и Кипра будући да он свој врхунац досеже, заправо, у Новом завету.

Сумерска религија је била политеистичка, а Сумери су обожавали велики бројбожанстава. Ова божанства су била антропоморфна бића и требало је да представљају природне силе света. Нека од ових божанстава су имала своје пандане у религији других месопотамских народа. Процењује се да се божанства у сумерском пантеону броје стотинама или чак хиљадама. Ипак, неки богови и богиње су значајније заступљени у религији Сумера, па се стога могу сматрати главним божанствима сумерског пантеона.

У данашњем свету технологија се развија брзином без преседана. Најновији изум данас је сутрашњи антиквитет. Као резултат овог брзог развоја технологије, ствари често узимамо здраво за готово. Један од њих је точак. Погледајте около и видећете точкове свуда, било у гумама или у свакодневним машинама. Точак је чак био прожет симболичким значењима, најпознатије, можда, као метафора за бескрајни циклус живота.

Попис за куповину стар 3500 година открива не само значај и ширење клинастог писма из месопотанских области преко oбласти Ханана све до Анадолије, већ и постојање сталне и обимне трговинске размене међу овим удаљеним регионима. Н атај начин помаже нам да боље разумемо економске праксе и односе бронзаног доба. Истовремено скоро 4000 година стара тканина пронађења у израелској „пећини лобања“ отрива тајне древне технике бојења текстила и кореспондира са библијским текстовима о скупоценим материјалима коришћеним за израду библијског светишта, свештеника и племства. Коначно, можда најзначајнији проналазак овог месеца је проналазак остатака једног од монументалних утврђења древног Јерусалима.

Многи важни археолошки налази су резултат случајних догађаја . У Израелу су пуком срећом пронађене две глинене коњске главе које су некада биле део скулптура коња. Они су откривени само због јаких киша и поплава које су их разоткриле у земљи саопштила је Израелска управи за старине (Israeli Antiquities Authority, IAA). Ови артефакти потичу из два различита историјска периода и омогућавају стручњацима да схвате важност коња у овим различитим епохама. Јака киша која је уследила после неколико година суше довела је до поплава и слегања земљишта у неким областима. Ове кише су довеле до откривања неких историјских артефаката који су дуго закопани, укључујући и главе два глинена коња. Два артефакта су направљена печењем глине и имају само неколико цм у пречнику. Две глинене коњске главе из различитих периода

Начин на који су неки, мањи, градови преживели слом цивилизације бронзаног доба који је на колена бацио Египат и Месопотамију, а занавек избрисао хетитски империју је дуго био мистерија. Новије студије сугеришу могућа решења. У другима се дају подаци који у битној мери могу да потвде историчност библијских наратива повезаних са епском асирском опсадом Јерусалима, као и Соломоновим градитељским подухватима у Гезеру.

Археолози у Египту су открили 63 гробнице од опеке и неколико једноставних сахрана које садрже колекцију златних фолија из касног периода 26. династије. Ово је у корелацији са птолемејском ером (305.пре Хр.-30. хр.ере), са бројним бронзаним новчићима из херметичког периода који су такође пронађени током ископавања мисије на гробљу Тел Ал-Деир у граду Дамату.

Мај текуће године био је археолошки богат месец који нам је подарио различита открића која могу да буду повезана са Старим и Новим заветом. И док откриће главе богиње Хигије у древној Лаудикеји можда може да у сећање дозове поруку лаудикејским хришћанима овог града, записану у последњем библијском спису, нова анализа и предложено читање симбола древног храмовног омплекса Саргона II осветљава аспирације древног асирског владара, а можда и династије којој је припадао. Коначно, примена нових метода датирања археолошких налаза на подручју Јерусалима, древне налазе повезује са библијским извештајима.