Ово је специфично место сачувано у библијским текстовима које показује чување сећања библијских аутора који ово предање датирају у Трећи Средњи Египат. Такав закључак подржава датирање изласка у 13. тј. разесидски период зато што су само у њему употребљавани наведени топонимми.
Разбијен и фрагментаран, натпис представља обележје победе арамејског цара, над своја два јужна суседа, царем Израила и царем дома Давидовог. Текст је пажљиво усечен и исписан уредним арамејским словима која преносе самопохвални исказ арамејског цара према којем је он, вођен божанском моћи бога Хадада, победио хиљаде израилских и јудејских коњаника и возача бојних кола (двоколица) пре него се усредсредио лично на своје царске противнике. На жалост пронађени дом Давидов – фрагмент не садржи лична имена владара који су били укључени у сукоб. Научници, међутим, сматрају да овај натпис говори о освајањима Хазаела дамашког у којима је он поразио и израилског цара Јорама и јудејског цара Ахазију.
Висећи вртови Вавилона сматрају се једним од чуда древног света. Новија истраживања указују на могућност да су их антички историчари нетачно приписали владару који их није начинио, већ и царству у коме се нису налазили...
Где се налази планина Синај? У вези са овом темом 2013.год. организована је научна дискусија Израелу. У средишту дебате нашле су се две локације. Прва је Хар Карком, планински гребрен смештен у пустињи Негев, који је археолог Емануил Анати поистоветио са библијским Синајем. Друга је област планинског масива у садашњој Саудијској Арабији. где се Мојсеј склонио када је побегао из Египта. Године 2014. објављен је чланак; Где је планина Синај: Хар Карком или Негевска пустиња? Чланак је потписао Hershel Shanks који је испитивао карактеристике предложених локација.
Jeдно од археолошких открића које не би смело да измакне нашој пажњи
14 Мај 2020
За пролеће 2020 године у организацији Вiblical Archaeology Review организоваће се велика Витсаида-дебата на којој ће научници сучелити аргументе изнете у постојећим чланцима којима су представили резултате својих истраживања. На једној страни је чланак Трагање за Витсаидом – случај Ел Араја (Searching for Bethsaida: The Case for El-Araj) који су потписали Р. Стивен Нотлеј и Мардохеј Авиам (R. Steven Notley и Mordechai Aviam) директори ел-Арај Ископавање-Пројекта (el-Araj Excavation Project) и Трагање за Витсаидом – случај Ет-Тела (Searching for Bethsaida: The Case for Et-Tell) чији је аутор РАми Арав који је непосредно учествовао у ископавањима на поменутој локацији. Аутори ће аргументовати зашто сматрају да су баш они открили локацију Витсаиде, места којим је Христос ходио.
То значи да је сасвим могуће да је порекло Израела значајн старије него што се то раније веровало – можда чак и у раном 16. веку пре Христа.
Идеја чистог и нечистог је универзална. Ми правимо разлику између чистог и нечистог на древном нивоу, када се питамо да ли је потребно да оперемо руке? Да ли да однесем овај капут на хемијско чишћење? Треба ли да оперем овај спанаћ? У религијском и обредном контексту, међутим, нису само предмети они који могу постати чисти или нечисти. Људски поступци, такође, могу се сматрати чистим нечистим у обредном контексту.
Ко је, међутим, био сам Флавије? Шта год знали о последњим борцима из Масаде и другим јудејским побуњенцима долази из списа неухватљиве личности Јосифа бен Мататијахуа, познатијег по каснијем имену -Јосиф Флавије. Научници су утрошили године на критику његовог карактера, доводили су у питање истинитост његових историја, па су а чак и одбацивали у смислу поузданости извора. На срећу, научници какав је Нетзер формулисали су нову теорију из археолошких доказа који потврђују истинитост његове историје опсаде Масаде.
Археолози су на Брду Сион у Јерусалиму нашли доказе о вавилонском освајању, чиме је, како се чини, потврђено оно што пише у Библији о разарању тог града.
