Библијски Културни Центар

Приповест о Јосифу је испуњена успонима и падовима људског живота, а њене теме родитељског фаворизовања, љубоморе, издаје, провиђења, поноса и праштања заједничке су свим људима током свих времена. Пажљиво конcтруисан, Јосиф-наратив остаје интригантан кроз обимну приповест која држи пажњу, намеће питања и инспирише реинтерпретације. Карактеристика која доприноси лепоти приповести су бројни и упечатљиви мотиви. Они је прожимају и, кроз повремено понављање и постепено модификовање, воде ка расплету почетне ситуације.

Израз сведок (μάρτυρος) у постапостолској епохи и кроз читаву историју хришћанске цркве био је „технички термин“ којим се означавао мученик. Ово је једна димензија значења које овај израз има у новозаветним списима. Ипак, у њима се људи који су „само“ мученици не означавају овим термином, иако је мучеништво нешто што се неизоставно доводи у везу са сведоцима. Која је друга димензија значења овог термина и зашто је Јован Крститељ представљен као „иделани сведок“, па и „архетип“ хришћанског сведока?

Данас је празник, празник једне велике библијске личности, св. пророка Илије. Илја, свети и архетипски пророк, назива се и громовником. Овај назив дугује познатој сцени описаној у Светом писму, тренутку када је молитвом ступстио муње и громове који су спалили његове жртве потврдивши тим знамењем да је божански пророк. Оно што је, међутим, једнако важно јесте то што је овај громовити и громогласни пророк постао то управо стога што је био кадар и способан да чује, уочи, препозна, разуме и послуша „тихи и танани глас“ којим га је Бог упућивао. Громогласне и величанствене теофаније су имперсивне и, следствено томе, лакше и чешће се памте. Међутим, глас Божији знатно чешће је управо „тих и танан“, ненаметљив, глас који захтева ослушкивање, напор у разумевању, контекстуализацију. Управо данас, на дан поменутог пророка Бибијски културни центар својим пратиоцима представља нови пројекат и поклања „нулти број“ новог интернет-часописа тј. магазина - Библијски путокази. Овај нулти број састављен је од махом од текстова (који би могли да буду пажљивије исправљени, лектурисани) већ објављиваних на нашем сајту и страници, илустрованих више кроз „игру“ и „покушаје“ него професионалним дизајнерским прегнућима. То значи да би сваки следећи број могао и требао да буде бољи. Да ли ће бити следећих бројева зависи од Вас, односно од Вашег интересовања и спремности да рад на њему подржите својој претплатом. Тромесечна претлата за овај „месечник“ била би 1200 динара. За тај новац би добили прва три броја, сигуран сам боља и квалитетнија од овог „нултог“.

Наративна анализа је једна од метода књижевне критике која се са продором новог литерарног критицизма почиње примењивати и у проучавању библијског текста. Она припада тзв. синхроним метода и комплементарна је са њима. Аутор чланка показује њену повезаност са реторичком критиком, али и комплементарност са тзв. дијахроним методама историјске критике. У тексту се разматра могућност примене ове савремене интерпретативне методе почев од уочавања приповедне перспективе преко разматрања односа савременог аналитичког приступа и древног текста до уочавања потенцијалних богословских рефлексија примене ове аналитичке методе. После ових базичних теоретских претпоставки аутор чланка указује на примере плодоносне примене ове методе на Књигу Изласка, да би потом илустровао ту примену на примеру Синајске перикопе. У овом илустровању аутор указује на значај избора читалачког приступа перикопи и препознавања карактера приповести, литерарне секвенце које постоје у перикопи и карактере (актере радње) у њој.